Evropska unija očekuje novo proširenje, ali još ne postoji potpuna saglasnost o tome kako bi taj proces trebalo da izgleda. Nemački kancelar Fridrih Merc ostaje pri predlogu uvođenja statusa pridruženog članstva za Ukrajinu, Moldaviju i države Zapadnog Balkana, dok kritičari smatraju da bi takav model predstavljao svojevrsnu "čekaonicu" ili članstvo drugog reda.
Nemački zvaničnik Ginter Krihbum (CDU), državni ministar za Evropu, smatra da kritičari očigledno nisu razumeli suštinu predloga i da je "došlo je vreme da Evropska unija preispita dosadašnji pristup i pronađe nove modele kada je reč i o proširenju i o budućem budžetu".
"Zašto tim zemljama, koje bi imale status pridruženih članica, naravno bez prava glasa, ne bismo omogućili da učestvuju na sednicama Evropskog parlamenta? To nas ne bi koštalo ni jedan jedini evro", rekao je Krihbaum.
Prema njegovim rečima, takav potez bio bi i jasan geopolitički signal Kini, Rusiji i drugim državama i time bi se pokazalo da te zemlje pripadaju Evropskoj uniji.
Kako ističe, kandidati za članstvo na taj način bi već u određenoj meri postali deo evropskog kluba, što bi doprinelo njihovom približavanju i dubljoj integraciji.
Novi stepenasti model proširenja
Po tom pitanju Krihbaum deli stav nemačkog kancelara Fridriha Merca i francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji su početkom juna na samitu EU - Zapadni Balkan u Crnoj Gori pozvali na ubrzanje procesa proširenja.
I Krihbaum smatra da je potrebno ubrzati pristupni proces, ali istovremeno ocenjuje da je došao trenutak da se preispita sam model pristupanja.
Prema njegovim rečima, sadašnji sistem više nije održiv.
"Proces pristupanja organizovali smo kao takmičenje u skoku uvis. Letvica je postavljena na 1,50 metara, odnosno na pravne tekovine Evropske unije, kompletan pravni okvir koji države kandidati moraju da usvoje. Ali u stvarnosti ta letvica više nije na 1,50, već na 2,10 metara, jer su tokom poslednjih deset ili dvadeset godina pravila dodatno pooštrena i uvedeni su novi propisi," objasnio je, prenosi Euronews.
Pravne tekovine EU (acquis communautaire) predstavljaju celokupno zakonodavstvo, pravila i obaveze koje država kandidat mora u potpunosti da usvoji pre ulaska u Evropsku uniju.
Krihbaum navodi da su u međuvremenu uvedeni brojni novi propisi, između ostalog u oblasti zaštite potrošača i zaštite životne sredine, zbog čega današnji proces pristupanja više nije uporediv sa onim kroz koji su prolazile ranije države članice.
Umesto "takmičenja tog skosa uvis" predlaže model koji poredi sa stepeništem, odnosno sistem postepenog uključivanja kandidata u Evropsku uniju. To, rekao je, nije slepa ulica, a krajnji cilj ostaje punopravno članstvo u Evropskoj uniji.
Kako finansirati novo proširenje?
Jedno od ključnih pitanja jeste i finansiranje budućeg proširenja i mogućnost da zemlje koje najviše uplaćuju u budžet EU nastave da snose taj teret.
Krihbaum smatra da je to izvodljivo i podseća da su mnoge države koje su nekada bile neto korisnici evropskih fondova danas neto uplatioci u budžet Unije.
Kao primer navodi Poljsku, kao zemlju čija se ekonomija značajno promenila od kada je ta zemlja pristupila Evropskoj uniji.
S druge strane, nemačka privreda suočava se sa znatno skromnijim prognozama rasta za 2026. godinu, što, kako ističe, utiče i na mogućnosti Berlina u pregovorima sa Briselom.
Novi prioriteti u budžetu EU
Države članice trenutno pregovaraju o novom Višegodišnjem finansijskom okviru Evropske unije za period od 2028. do 2034. godine.
Evropska komisija predložila je budžet od 1,7 biliona evra, dok Nemačka traži njegovo smanjenje za čak 400 milijardi evra. Za Krihbuma, međutim, nije presudan samo ukupan iznos, već način na koji će sredstva biti raspoređena.
"Kada bismo danas iznova stvarali Evropsku uniju i imali dugme za resetovanje, ne bismo počeli od zajedničke poljoprivredne politike. To je bila ispravna odluka u drugoj polovini prošlog veka. Danas su prioriteti bezbednost, odbrana, sajber bezbednost, svemirska politika, veštačka inteligencija i konkurentnost, oblasti iz kojih će proisteći naš prosperitet u narednih pet, deset ili dvadeset godina," objasnio je.
On predlaže objedinjavanje kohezione i poljoprivredne politike u jedan zajednički budžetski stub, nakon čega bi države članice same određivale raspodelu sredstava između tih oblasti.
Prema njegovim rečima, poljoprivreda će i dalje ostati važna, ali će Evropska unija morati da veći deo svojih resursa usmeri ka novim strateškim prioritetima.
Krihbaum smatra da je, kao i kada je reč o proširenju, i kod pregovora o budžetu presudna brzina.
"Nadam se da ćemo postići dogovor do kraja ove godine. Možda još možemo da predvidimo šta će se dešavati tokom 2026. godine, ali ne možemo da znamo šta će doneti 2027. To bi pregovore moglo da učini još složenijim. Već sada su dovoljno komplikovani i zato verujem da imamo snažan interes da pregovore o novom višegodišnjem budžetu završimo do kraja ove godine," zaključio je.
(EUpravo zato.rs)