Brisel u utorak, 14. jula, organizuje čak četiri međuvladine konferencije sa zemljama kandidatima, čime će ovaj dan postati jedan od najintenzivnijih trenutaka u ovogodišnjem procesu proširenja EU.
Takozvani "super utorak" za proširenje EU biće prilika za nekoliko važnih pomaka u pregovorima o članstvu. Crna Gora bi trebalo da napravi novi korak ka zatvaranju pregovora, Albanija da prvi put privremeno zatvori poglavlja, dok će Ukrajina i Moldavija otvoriti još jedan deo pregovaračkog procesa.
Međuvladine konferencije predstavljaju formalni politički okvir u kojem države članice EU i zemlje kandidati potvrđuju napredak u pristupnim pregovorima.
Iako same po sebi ne znače završetak pregovora, svako otvaranje ili privremeno zatvaranje poglavlja predstavlja signal da EU ocenjuje da je kandidat ispunio određene uslove u konkretnoj oblasti.
Crna Gora nastavlja trku ka članstvu
Najviše pomaka očekuje se od Crne Gore, koja je trenutno najdalje odmakla u pregovorima sa EU. Podgorica bi trebalo da privremeno zatvori još dva pregovaračka poglavlja, Poglavlje 8 koje se odnosi na politiku konkurencije i Poglavlje 29 koje obuhvata carinsku uniju.
Ukoliko se to potvrdi, Crna Gora će imati ukupno 18 privremeno zatvorenih poglavlja, čime dodatno učvršćuje poziciju najnaprednije zemlje kandidata.
Privremeno zatvaranje poglavlja ne znači da je određena oblast trajno zaključena – EU može ponovo otvoriti pitanja ukoliko kandidat ne nastavi da primenjuje usvojene reforme. Međutim, to je važan pokazatelj napretka i politički signal da se zemlja približava završnoj fazi pregovora.
Albanija prvi put zatvara pregovaračka poglavlja
Za Albaniju će 14. jul imati poseban značaj, jer bi Tirana prvi put trebalo da privremeno zatvori pregovaračka poglavlja.
Očekuje se zatvaranje tri poglavlja: Poglavlja 25 koje se odnosi na nauku i istraživanje, Poglavlja 26 koje obuhvata obrazovanje i kulturu i Poglavlja 30 koje se odnosi na spoljne odnose.
Iako se ova poglavlja često smatraju manje politički zahtevnim od oblasti poput vladavine prava ili pravosuđa, njihovo zatvaranje predstavlja potvrdu da kandidat napreduje u usklađivanju sa pravilima i standardima EU.
Ukrajina i Moldavija otvaraju poslednji klaster, ali ne sve što su očekivale
Ukrajina i Moldavija trebalo bi da otvore Klaster 6, koji obuhvata spoljne odnose, kao i zajedničku spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku EU.
Ovaj korak ima i snažnu političku simboliku, jer obe zemlje ubrzavaju svoj evropski put nakon dobijanja statusa kandidata i početka pristupnih pregovora.
Ipak, očekivanja Kijeva i Kišinjeva nisu u potpunosti ispunjena. Iako su Evropska komisija i obe zemlje zagovarale brže otvaranje svih preostalih klastera, za sada nije postignuta politička saglasnost za takav potez.
Zašto tu nema Srbije?
Dok druge zemlje kandidati održavaju svoje sastanke, Srbija će ovog puta ostati van međuvladinih konferencija.
Glavni razlog je to što države članice EU još nisu postigle saglasnost o otvaranju Klastera 3 - Konkurentnost i inkluzivni rast, koji obuhvata oblasti poput digitalizacije, industrijske politike, ekonomije i socijalne politike.
Za otvaranje klastera potrebna je jednoglasna odluka svih država članica, a deo zemalja i dalje smatra da Srbija nije ostvarila dovoljan napredak u ključnim oblastima, pre svega u vezi sa vladavinom prava, funkcionisanjem demokratskih institucija i usklađivanjem sa spoljnom politikom EU.
Evropska komisija ocenjuje da je Srbija tehnički spremna za otvaranje Klastera 3, ali konačna odluka ostaje politička i zavisi od saglasnosti država članica.
(EUpravo zato.rs)