Pojedine države članice Evropske unije, među kojima su Austrija i Grčka, usporavaju napredak Ukrajine ka članstvu u EU, upozoravajući da zemlje Zapadnog Balkana ne smeju biti zapostavljene u procesu proširenja.
"Ista pravila i uslovi moraju važiti za sve kandidate. Ovde uvek imamo poseban fokus na zemlje Zapadnog Balkana", izjavila je austrijska ministarka za Evropu Klaudija Bauer novinarima tokom sastanka ministara u Briselu 26. maja.
Ona je ocenila da trenutno postoji utisak da pojedine države imaju povlašćen tretman u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
"Za neke postoji traka za preticanje, u kojoj već mogu jednom nogom biti u Evropskoj uniji, dok drugi moraju decenijama da rade na članstvu", rekla je Bauer.
Pored rezervi Austrije i Grčke, pristupni proces Ukrajine suočava se i sa drugim preprekama. Mađarska blokira otvaranje pregovora zbog pitanja prava mađarske manjine u Ukrajini, dok Poljska upozorava na moguće posledice po domaću poljoprivredu i drumski transport. Istovremeno, i ukrajinski parlament usporava sprovođenje ključnih reformi neophodnih za napredak u pregovorima sa EU.
Diplomatski izvor iz EU izjavio je za Kijev Independent da Grčka podržava evropski put Ukrajine i Moldavije, ali da "napredak njihovih pristupnih procesa ne sme ići na štetu Zapadnog Balkana, čija je evropska perspektiva jasno potvrđena još Solunskom agendom 2003. godine", prenosi Večernji list.
Od samita u Solunu 2003. godine, kada je Evropska unija formalno priznala evropsku perspektivu Zapadnog Balkana, samo su Slovenija i Hrvatska postale članice EU. Crna Gora i Albanija trenutno su najbliže članstvu, očekuje se da bi Crna Gora mogla biti naredna država koja će pristupiti Uniji, dok je Albanija 26. maja napravila važan korak napred u pregovorima.
Ostale zemlje regiona znatno zaostaju. Severna Makedonija ima status kandidata još od 2005. godine, ali je njen evropski put godinama bio blokiran, prvo zbog spora sa Grčkom, a sada zbog nesuglasica sa Bugarskom oko pitanja identiteta.
Srbija je status kandidata dobila 2012. godine i ostvarila određeni napredak u pristupnim reformama, ali je u međuvremenu zabeležen demokratski nazadak, zbog čega se u EU razgovara i o mogućem zamrzavanju dela evropskih fondova za Beograd.
Bosna i Hercegovina i Kosovo i dalje su među najsporijim kandidatima na evropskom putu. Ukrajina je obe zemlje prestigla kada je 2022. dobila status kandidata, a ukoliko u junu otvori pregovaračka poglavlja, mogla bi da pretekne i Severnu Makedoniju.
Nemački kancelar Fridrih Merc uputio je 18. maja pismo predsednicima evropskih institucija u kojem predlaže jačanje prava zemalja kandidata i uvođenje modela pridruženog članstva za Ukrajinu.
Prema oceni Martina Lenga iz Briselskog instituta za geopolitiku, koju je izneo za Kijev Independent, Mercov predlog "ispravno prepoznaje geopolitičku nužnost proširenja", ali istovremeno predstavlja pokušaj da se taj proces uskladi sa rezervama koje pojedine članice EU imaju prema posebnom tretmanu Ukrajine.
Merc je tu ideju prvi put izneo na neformalnom sastanku lidera EU u aprilu, a pismom je načinjen i prvi formalni korak ka njenoj razradi, uključujući predlog formiranja posebne radne grupe.
Iako Berlin podržava punopravno članstvo Ukrajine i želi ubrzanje pregovora, ideja o pridruženom članstvu naišla je na loš prijem u Kijevu. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski poručio je da Ukrajina neće prihvatiti ništa manje od punopravnog članstva u Evropskoj uniji.
(EUpravo zato.rs)