U Briselu je, pred članovima Odbora za spoljne poslove, počelo predstavljanje paketa proširenja EU za 2025. godinu koji nosi naziv "O politici proširenja EU za 2025. godinu", javlja dopisnica EUpravo zato sa lica mesta.
Paket koji obuhvata izveštaje o napretku zemalja kandidata predstavlja komesarka za proširenje Marta Kos, koja je nekoliko dana ranije ovaj dokument ocenila kao "ključno geopolitičko oruđe kako bi Unija pokazala da zapravo odgovara na izazove širom Evrope".
"Ovi izveštaji treba da se sagledaju u kontekstu brzih promena u geopolitičkom okruženju. Danas mi, Evropljani, moramo učiniti mnogo više da bismo preuzeli kontrolu nad sopstvenim kontinentom, da bismo odbranili naše demokratske vrednosti i zaštitili našu bezbednost.
To možemo postići samo ako zajedno sa našim susedima izgradimo snažnu, stabilnu, bezbednu i ujedinjenu Evropu, zasnovanu na zajedničkim vrednostima i principima. Samo ako dovršimo ujedinjenje Evrope, možemo obezbediti mir, slobodu i prosperitet na našem kontinentu. Samo zajedno sa onima koji dele naše vrednosti, Evropa može imati nezavisan glas u svetu.
Sve u svemu, 2025. godina bila je dobra godina za naš zajednički rad sa zemljama kandidatima.
Značajan napredak na evropskom putu koji su ostvarile Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina pokazuje da se reforme isplate. To treba da posluži kao snažna motivacija svim državama koje su uključene u proces", rekla je Marta Kos na početku svog obraćanja.
Šta piše u izveštaju o Srbiji?
Preporuke Evropske komisije iz prethodnih godina ostaju važeće, da je Srbija ispunila kriterijume za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i ovaj klaster je tehnički spreman za otvaranje, navodi se u dokumentu u koji je EUpravo zato imao uvid. Ipak, u njemu se osim pozitivnih delova, nalazi i niz kritika koje ukazuju na ono što Srbija mora da ispravi na svom evropskom putu.
Srbija je do sada otvorila 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja grupisanih u 6 pregovaračkih klastera, dok su dva poglavlja privremeno zatvorena.
"Od kada su u januaru 2014. godine otvoreni pregovori o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, otvorena su poglavlja iz Klastera 1 o osnovama i iz Klastera 4 o zelenoj agendi i održivoj povezanosti. Dva poglavlja su privremeno zatvorena. Preporuke Evropske komisije iz prethodnih godina i dalje su na snazi, a Srbija je ispunila početne kriterijume za otvaranje Klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast), koji je tehnički spreman za otvaranje. Ukupan napredak u pregovorima i dalje će zavisiti od reformi u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa", navodi se u izveštaju.
"U Srbiji, vlasti i dalje izjavljuju da im je članstvo u EU strateški cilj, ali je tempo sprovođenja reformi značajno usporen.
Srbija mora da isporuči ubedljive rezultate u svim oblastima, a pre svega u oblasti osnova – vladavine prava, pravosuđa i osnovnih prava," rekla je Marta Kos u svom obraćanju u Odboru za spoljne poslove.
Evropska komisija konstatovala je da vlasti u Srbiji i dalje formalno ističu članstvo u EU kao strateški cilj, ali da je tempo sprovođenja reformi značajno usporen. EU poručuje da Srbija mora sprovesti kredibilne reforme u svim oblastima, posebno kada je reč o usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije.
Takođe, Brisel očekuje da Srbija preuzme veću odgovornost u objektivnijem informisanju javnosti o procesu pristupanja EU i izbegava anti-EU retoriku, navodi se u izveštaju.
EU je više puta istakla da od Srbije očekuje veći stepen usklađenosti sa svojom spoljnom politikom, uključujući i uvođenje sankcija Rusiji. Srbija je, međutim, jedna od retkih evropskih zemalja, uz Tursku i Belorusiju, koja se nije pridružila sankcijama nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
"Stopa usklađenosti Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ostaje niska, a zemlja treba značajno da je poboljša kako bi napredovala na svom evropskom putu", navodi se u izveštaju.
U dokumentu se ističe i da za EU predstavlja bezbednosni rizik to što državljani Rusije u Srbiji ubrzano stiču srpsko državljanstvo, čime dobijaju i mogućnost putovanja bez viza u EU, navodi se u izveštaju.
"Takođe, potrebno je da postepeno i doslednije usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (CFSP). Neophodno je i da Srbija vodi proaktivniju i objektivniju komunikaciju o svom pristupnom procesu i da izbegava antievropsku retoriku," rekla je komesarka u svom govoru.
Pored toga, ukazuje se na produbljenu polarizaciju u srpskom društvu, koju su izazvali masovni studentski i građanski protesti koji traju od novembra 2024. godine. Ti protesti, navodi se u izveštaju, odražavaju razočaranje građana zbog korupcije, nedostatka odgovornosti i transparentnosti, kao i prekomerne upotrebe sile protiv demonstranata i pritiska na civilno društvo.
Masovni antivladini protesti u Srbiji traju već godinu dana, a počeli su nakon tragičnog pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je poginulo 16 ljudi.
"Tokom demonstracija u Srbiji primenjuju se hapšenja i druge prisilne mere koje imaju zastrašujući efekat na civilno društvo, što je dodatno pogoršano verbalnim napadima i kampanjama blaćenja, uključujući i one od strane visokih zvaničnika", navodi se u izveštaju.
Kada je reč o nezavisnosti pravosuđa, dokument ukazuje da su neprimereni uticaji vlasti i pokušaji ograničavanja nezavisnosti sudova dodatno potkopali vladavinu prava i demokratiju u Srbiji, navodi se u izveštaju.
"Od Srbije se očekuje da prevaziđe zastoj u oblasti pravosuđa i osnovnih prava, da hitno preokrene nazadovanje u slobodi izražavanja i obezbedi napredak u vezi sa izbornim okvirom. To je, uostalom, i ono što građani Srbije traže," istakla je komesarka za proširenja Marta Kos u svom obraćanju ispred Odbora za spoljne poslove.
"Srbija tehnički spremna za otvaranje klastera 3"
U delu dokumenta koji se bavi klasterom 3, o kom je proteklih meseci bilo najviše reči i iz Beograda i iz Brisela, poručeno je da je "Srbija umereno spremna u oblasti digitalne transformacije i medija".
Kako piše u izveštaju, ostvaren je izvestan napredak u digitalizaciji, naročito usvajanjem medijskih zakona i prenošenjem EU alata za sajber bezbednost 5G mreža (EU 5G Cybersecurity Toolbox).
Preporuke Evropske komisije iz prethodne godine delimično su sprovedene. U narednom periodu, Srbija bi posebno trebalo da:
- dodatno uskladi svoje zakonodavstvo o elektronskim komunikacijama, digitalnom poverenju i sajber bezbednosti sa regulatornim okvirom EU, uključujući Akt o gigabit infrastrukturi (Gigabit Infrastructure Act), eIDAS 2.0, Direktivu NIS2 i Akt o veštačkoj inteligenciji (Artificial Intelligence Act);
- obezbedi punu finansijsku i operativnu nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), u skladu sa pravnim tekovinama EU, uključujući i EU Kodeks o elektronskim komunikacijama (EU Electronic Communications Code);
- u potpunosti sprovede usvojeno medijsko zakonodavstvo, uključujući i odredbe koje se odnose na finansijsku i funkcionalnu nezavisnost javnih medijskih servisa i Saveta REM-a, kao i da dodatno izmeni medijske zakone radi usklađivanja sa Evropskim aktom o slobodi medija (European Media Freedom Act), u inkluzivnom i transparentnom procesu, navodi se u dokumentu kojim su obuhvaćene sve države Zapadnog Balkana.
Red kritika, red pohvala za zemlje Zapadnog Balkana
Kako u izveštajima, tako i u govoru Marte Kos, pohvale su išle za Crnu Goru i Albaniju, reči ohrabrenja za Ukrajinu i Moldaviju i mnogo manje entuzijazma kada je reč o Bosni i Hercegovini (BiH) i Severnoj Makedoniji.
"Crna Gora je najdalje odmakla i ostvarila je značajan napredak ka članstvu u EU. Zemlja je postigla opipljive rezultate u sprovođenju reformi i ostala dosledna svojim strateškim evropskim opredeljenjima. Od prošlog izveštaja održane su dve međuvladine konferencije, privremeno su zatvorena četiri nova poglavlja, a očekuju se i nova do kraja godine," istakla je Marta Kos u svom obraćanju.
Istovremeno, u diplomatskim krugovima kruže informacije da je u toku priprema nacrta ugovora o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji. Taj proces mogao bi poslužiti Evropskoj komisiji da dodatno uveri države članice i javnost da proširenje ne predstavlja institucionalni rizik, već kontrolisan proces, na primer, tako što bi se određena prava novih članica, poput prava veta u spoljnoj politici, privremeno odložila tokom probnog perioda nakon pristupanja.
Do sada je devet zemalja dobilo status kandidata: Albanija, Bosna i Hercegovina, Gruzija, Moldavija, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Turska i Ukrajina.
"Albanija je ostvarila neviđen napredak od prve međuvladine konferencije u oktobru 2024. Tokom godine otvorena su još četiri klastera, a očekuje se da poslednji bude otvoren do kraja godine. Ovaj izuzetan rezultat jasan je dokaz čvrste političke posvećenosti Albanije i evropskih težnji njenog društva. Albanija je nastavila da napreduje u reformama u okviru klastera "Osnove"," rekla je komesarka o napretku Albanije.
Pregovori sa Turskom su trenutno obustavljeni zbog zabrinutosti EU u vezi sa demokratijom, dok zemlje kandidati aktivno usklađuju svoje zakone sa pravilima, regulativama i standardima EU. Kosovo* je potencijalni kandidat, ali još uvek nije dobilo zvanični status.
Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija
"Bosna i Hercegovina je doživela političke tenzije usled raspada vladajuće koalicije i zastoja u reformama. Ipak, u septembru 2025. BiH je podnela Reformsku agendu Komisiji na usaglašavanje. Zemlja sada ima priliku da napreduje na evropskom putu kroz usvajanje zakona o pravosuđu i imenovanje glavnog pregovarača", rečeno je u govoru Mate Kos koji se odnosi na izveštaj o napretku zemalja kandidata, dok je za Severnu Makedoniju rečeno da mora da izmeni Ustav, u skladu sa zaključcima Saveta iz 2022, da bi napredovala na svom evropskom putu.
Debata koja je usledila nakon uvodnog obraćanja komesarke je pružila uvid u ključne izazove i napredak zemalja koje teže članstvu u Evropskoj uniji, kao i u smernice Evropskog parlamenta za dalji proces proširenja.
(EUpravo zato.rs)