Srbija bi do kraja 2027. godine trebalo od Evropske unije da dobije podsticaj od 1,58 milijardi evra, a nakon što je Skupština Srbije usvojila Reformsku agendu i Evropska komisija ju je odobrila ove nedelje. Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre i koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković predstavili su medijima Plan rasta za Zapadni Balkan i šta sve podrazumeva ova "ambiciozna agenda".
Kako je navela ministarka Miščević, proces evropskih integracija nije zaustavljen, ali je činjenica da tri godine Srbija nije otvorila nijedno poglavlje.
"Da su integracije u potpunosti zaustavljene mi ne bismo ni pričali o reformi pravosuđa ili Reformskoj agendi. Sada je trenutak za otvaranje Klastera 3 kako bi pregovori mogli da se nastave, a mi dokazali da imamo kapacitete i znanja za nastavak procesa", objasnila je.
Nj. E. ambasador Žiofre je obrazložio da će 50 odsto sredstava Evropske unije biti namenjeno infrastrukturnim projektima, koji obuhvataju i saradnju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana, a drugih 50 odsto će otići u budžet Republike Srbije.
"Ovo jeste signal da je politika proširenja ponovo na vrhu evropske agende. U jeku rata u Ukrajini, Evropa je morala da razmotri prioritete, pa se uvidelo da je potrebno proširenje ne samo na istoku već i na Zapadnom Balkanu", precizirao je Žiofre.
Bez vladavine prava nema ni socioekonomskog napretka
Sagovornici su se složili da bez vladavine prava nema ni socioekonomskog napretka tako da će u fokusu Srbije u narednom periodu biti predlog zakona o jedinstvenom biračkom spisku što se radi u konsultacijama sa ODIHR-om (Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava).
"Na taj način pokazujemo spremnost da ova pitanja stavimo na prvo mesto baš zato što je jedna od ključnih tačaka Vlade Srbije upravo članstvo u EU, a unutar EU je vladavina prava uvek na prvom mestu kao što i treba da bude", dodala je Miščević.
To se odnosi na slobodne i fer izbore, slobodu medija, ali i na napredak u dijalogu Beograda i Prištine i druga pitanja obuhvaćena poglavljima 23 i 24.
Kako je navela ministarka, Reformska agenda se odnosi na period do kraja 2027. godine.
Prva tranša u obliku predfinansiranja bi trebalo da iznosi 112 miliona evra, a našoj zemlji će ukupno na raspolaganju biti 1,58 milijardi evra, u vidu grantova, ali i zajmova.
Iz Reformske agende je izdvojeno sedam mera, koje predstavljaju našu obavezu, i na njima će biti sva pažnja do kraja godine.
To se neće odnositi samo na izborne uslove i pitanja biračkih spiskova već i na biranje saveta REM-a, usklađivanje sa direktivom o audio-vizuelnim uslugama, dalje usklađivanje viznog režima, borbu protiv korupcije, dalje usklađivanje mera koje se odnose na sajber bezbednost i bezbednost 5G mreža...
Do kraja 2024. godine treba izmeniti Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnom informisanju i medijima i doneti novi Zakon o javnim medijskim servisima, usvojiti Akcioni plan za Strategiju za borbu protiv korupcije i dodatno uskladiti vizni režim sa viznim režimom EU za tri države za čiji ulazak je potrebna viza.
Ministarka za evropske integracije je precizirala da nije dovoljno reći da smo sproveli reforme već mora da sledi verifikacija.
"Provera svega urađenog je u rukama Evropske komisije i tek kada to telo potvrdi da smo ispunili sve navedene reforme, onda možemo da dobijemo sredstva prve tranše pomoći EU", kazala je.
Govoreći o Reformskoj agendi, ona je istakla da se radi o vrlo ambicioznom dokumentu.
"Tokom pravljenja agende mi nemamo datum stupanja u EU, ali imamo obaveze kojih se pridržavamo. Mi ćemo do sredine 2027. godine kada je reč o određenim oblastima, poput konkurencije i državne pomoći, biti potpuno usklađeni sa pravom EU, a to se ranije nije događalo u pregovaračkim procesima. Državna pomoć je bila poslednja stvar koja je neka država - kandidat za članicu u EU - ispunjavala pre stupanja u Uniju", rekla je.
Kakve koristi će građani Srbije imati od Reformske agende?
Žiofre je napomenuo da je cilj da se u Srbiji, kao i u drugim zemljama Zapadnog Baljana, ubrzaju reforme, osigura ekonomski rast i smanji ekonomski jaz između EU i zemalja regiona.
Ukoliko Srbija dobije pristup jedinstvenom tršištu Evropske unije to će poboljšati poslovanje i život građana na mnogo nivoa.
"Daću vam samo jedan primer. Ukoliko želite da pošaljete 200 evra iz Nemačke u Srbiju, morate da platite proviziju od oko 27 evra, a ukoliko biste bili deo jedinstvenog tržišta, ta taksa bi bila svega dva evra. Osim toga, želimo da smanjimo vreme čekanja na granicama za kamione, što danas predstavlja veliki trošak za kompanije, kako evropske tako i srpske. Cilj je da građani osete direktne benefite članstva u EU i pre pristupanja EU.
Šta kaže civilno društvo?
Ispred civilnog društva skupu je prisustvovala Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.
Kako je istakla, bilo je zamerki na sam proces osmišljavanja Reformske agende, počevši od kratkih rokova, ali optimizam postoji.
"Nismo u potpunosti zadovoljni, razumemo ograničenja i da je odgovornost podeljena na obe strane. U tom kontekstu , mi smo zajedno sa članovima Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije sarađivali i upoznali se sadržajem agende, dali smo naše predloge i sugestije. Usvajanje preporuka nije bilo na velikom nivou, ali očekujemo da će u narednom procesu monitoringa Nacionalni konvent biti uključen, pa ćemo pratiti samu dinamiku sprovođenja reformi i načina na koje se određene aktivnosti unose u naš sistem", napomenula je.
Selaković je kazala da je "ovo bila dobra prilika da se stvari koje se inače ne rade možda ubrzaju, ali očekujemo da ćemo u sledećim fazama Reformske agende biti u prilici da više utičemo i da vidimo suštinske pomake u određenim oblastima".
Dodala je da je, uprkos nekim zamerkama, sve ono što se nalazi u agendi od nesumnjivog značaja za građane.
"Ovo je ogroman podsticaj Evropske unije, snažna poruka koju smo čekali dugo, da proces proširenja jeste nešto što ima izvestan kraj, da nije potreban samo nama kao zemljama kandidatima već i da EU želi da se proces okonča što pre i da Zapadni Balkan bude potpuno integrisan u EU", rekla je.
(EUpravo zato)
