- Evropska komisija u paketu proširenja za 2026. vidi Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu kao najbliže članstvu, uz okvirne rokove do 2028. godine.
- Predložen je i novi model postepene integracije kandidata u strateške sektore EU, kroz dijaloge koji bi trebalo da počnu naredne godine.
- Srbija je i dalje u grupi zemalja koje nazaduju, a napredak će zavisiti od nove vlasti i povratka reformama i evropskom putu.
Evropska komisija predstavila je najnoviji godišnji paket dokumenata o potencijalnim novim članicama, u kojem su utvrđeni ciljni datumi za završetak pregovora sa Crnom Gorom (uskoro), Albanijom (2027), Moldavijom (početkom 2028) i Ukrajinom (krajem 2028. godine), kao i zajednički okvir za produbljivanje integracije sa državama kandidatima koje usklađuju svoje zakonodavstvo sa pravnom tekovinom EU.
Mape puta ka članstvu, novi pristup postepenoj integraciji, podsticanje napretka u reformama i pregovori koji se odvijaju "dosad nezabeleženom brzinom". Paket proširenja za 2026. godinu obeležen je optimizmom u pogledu procesa koji je konačno dobio zamah kod nekoliko kandidata tokom prethodnih 12 meseci, posebno Ukrajine i Moldavije. Međutim, sada je potrebno obezbediti "jasan put za narednu godinu i čvrst oslonac za predstojeće pregovore", ističe Evropska komisija.
"Pre godinu dana, kada smo govorili o proširenju EU, vladala je velika doza skepticizma. Čuli smo komentare poput: ‘Kako možete da govorite o proširenju EU kada niste u stanju čak ni da otvorite klastere za Ukrajinu i Moldaviju?’ Pa, napravili smo ogromne korake napred", izjavila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos predstavljajući dokument pred Odborom Evropskog parlamenta za spoljne poslove (AFET).
Crna Gora je gotovo spremna. Albanija bi za samo godinu dana mogla da bude na mestu na kojem se Crna Gora nalazi danas. Moldavija bi već 2027. godine mogla da počne sa zatvaranjem poglavlja, uz "realnu" mogućnost da pristupne pregovore završi početkom 2028. godine. Ukrajina bi mogla da prati sličan put, ali mora da ubrza reforme u oblasti vladavine prava ukoliko želi da ostvari svoj "ambiciozni" cilj - zatvaranje svih poglavlja do kraja 2028. godine.
Mape puta ka članstvu predstavljaju "žive dokumente zasnovane na principu sopstvenih zasluga", što znači da bi im se u budućnosti mogle pridružiti i druge države kandidati. Sve oči uprte su u Srbiju, za koju bi mapa puta ka članstvu mogla da bude izrađena ukoliko naredna vlada, predvođena Studentskom listom, vrati zemlju na evropski put.
Istovremeno, oslanjajući se na nedavno objavljene preglede politika u oblasti pripreme za proširenje, Evropska komisija predložila je i "novi model" postepene integracije, zasnovan na "koherentnom, strateškom i predvidivom" pristupu koji "dopunjuje i dodatno osnažuje proces pristupanja".
Cilj je da se državama kandidatima obezbede "konkretne koristi" pre pristupanja EU, u oblastima od zajedničkog strateškog značaja. U tom smislu, dijalozi o postepenoj integraciji biće pokrenuti u prvom kvartalu naredne godine, najavila je komesarka Kos, objašnjavajući da će služiti za "sagledavanje postojećih mera i razmatranje dodatnih mogućnosti za integraciju".
Paket proširenja za 2026. godinu
Paket proširenja obuhvata izveštaje o napretku deset država koje teže članstvu u EU. Dokument donosi sveobuhvatnu procenu njihovog napretka tokom prethodnih 12 meseci, kroz saopštenje Evropske komisije i pojedinačne izveštaje o svakoj zemlji.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Najvažniji deo ovogodišnjeg paketa jesu mape puta za četiri zemlje koje su najdalje odmakle u procesu pristupanja - Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu. Predviđeni rokovi su okvirni, jer konačne odluke o tempu pregovora i pristupanju donose države članice u Savetu EU.
Prema planu Komisije, Crna Gora bi pregovore mogla da završi u decembru 2026, a da pristupni ugovor potpiše u junu 2027. godine, nakon što njegova izrada bude završena na proleće. Ratifikacija će zavisiti od ustavnih procedura Crne Gore i svih članica EU, pri čemu je u Francuskoj neophodan referendum.
Albanija bi mogla da završi pregovore do kraja 2027. godine, ukoliko blagovremeno ispuni završna merila i omogući privremeno zatvaranje preostalih poglavlja. Komisija preporučuje da Savet EU tokom 2027. započne pripreme za izradu pristupnog ugovora.
Moldavija bi tokom 2027. mogla privremeno da zatvori 25 poglavlja, pod uslovom da ispuni prelazna merila, dok bi pregovore mogla da okonča početkom 2028. godine. Za to je važno i otvaranje klastera 4 i 5, za koje je, prema oceni Komisije, ispunila potrebne uslove.
Ukrajina bi do kraja 2026. trebalo da otvori dva preostala klastera, dok bi sedam poglavlja moglo privremeno da zatvori tokom 2027. godine. Ipak, završetak pregovora očekuje se najranije krajem 2028, a zavisiće od napretka u svakom poglavlju, posebno u oblasti vladavine prava.
Paket donosi i novi zajednički okvir za postepenu integraciju država kandidata u strateške sektore EU, poput energetike, saobraćaja, digitalne oblasti i odbrane. Kroz dijaloge o postepenoj integraciji, koji će početi u prvom kvartalu 2027. godine, razmatraće se postojeće mogućnosti i dodatni koraci za uključivanje kandidata u programe i inicijative EU. Njihovo učešće zavisiće od ostvarenog napretka i procene da su spremni za integraciju u pojedinačnim oblastima.
Države koje su najdalje odmakle
Kada je reč o konkretnim ocenama iz Paketa proširenja za 2026. godinu, Evropska komisija prepoznala je "izuzetan napredak" koji je Crna Gora ostvarila na putu ka članstvu u EU tokom prethodnih 12 meseci, sa ukupno 21 zatvorenim poglavljem, od kojih je devet zatvoreno tokom 2026. godine.
Istovremeno, tekući rad na pristupnom ugovoru i usvajanje zaključaka Saveta EU o finansijskom paketu za pristupanje Crne Gore "potvrđuju da se zemlja nalazi blizu završne faze procesa pristupanja". Kako bi ostvarila cilj članstva u Uniji, "kontinuirani reformski napori i širok politički konsenzus ostaju od ključnog značaja".
Od novembra 2025. godine Albanija je otvorila sve pregovaračke klastere i ispunila prelazna merila u poglavljima koja se odnose na vladavinu prava, čime je otvoren put za privremeno zatvaranje četiri poglavlja.
"Dalji napori sada su potrebni u svim preostalim poglavljima", uz neophodnost očuvanja "zamaha reformi" i podsticanja "inkluzivnog" političkog dijaloga kroz "brzo sprovođenje kvalitetnih reformi povezanih sa EU".
Istovremeno, dokument ukazuje na najveću mobilizaciju građana u zemlji od demokratske tranzicije, na koju bi vlasti trebalo da odgovore kroz dijalog koji obuhvata čitavo društvo i koji je konstruktivan.
Nakon "stabilnog napretka" tokom protekle godine, koji je omogućio otvaranje sva četiri klastera, Evropska komisija ocenjuje da je Moldavija ispunila uslove za otvaranje svih preostalih klastera. Usklađivanje zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU ubrzano je "u svim poglavljima", uz "dalji napredak" u ključnim reformama vladavine prava i "veoma značajan napredak" u ispunjavanju prelaznih merila.
Evropska komisija preporučuje Moldaviji da "zadrži sadašnji tempo reformi" kako bi ostvarila svoj "ambiciozan, ali dostižan" cilj – završetak pristupnih pregovora početkom 2028. godine.
Uprkos izazovima koje donosi rat Rusije, Ukrajina "ostaje posvećena svom evropskom putu". Tokom protekle godine otvorila je sva četiri klastera, zajedno sa Moldavijom, dok su pregovarački procesi dve zemlje i dalje povezani kroz takozvani "paketni pristup".
Iako je Ukrajina "ispunila uslove potrebne" za otvaranje dva preostala klastera, Evropska komisija naglašava potrebu za ispunjavanjem prelaznih merila, sprovođenjem mapa puta koje se odnose na vladavinu prava, funkcionisanje demokratskih institucija i reformu javne uprave, kao i primenom akcionog plana o nacionalnim manjinama.
Samo ubrzavanjem tempa reformi Ukrajina će biti "u poziciji da ostvari svoj ambiciozni cilj" i završi pristupne pregovore do kraja 2028. godine.
Zemlje u zastoju
Tri zemlje nalaze se "u zastoju", navodi se u Paketu proširenja.
Kosovo* je potencijalni kandidat sa "snažnom" podrškom građana evropskom putu, ali je proces reformi povezanih sa EU mesecima bio blokiran zbog dugotrajne institucionalne krize, koja je ublažena političkim dogovorom o izboru predsednika 7. oktobra.
Zabeležen je "određeni napredak" u borbi protiv organizovanog kriminala. Ipak, Kosovo "mora da intenzivira" sprovođenje svih obaveza koje proizlaze iz dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU, posebno onih koje se odnose na situaciju u opštinama sa srpskom većinom.
Iako su restriktivne mere EU ukinute u januaru 2026. godine, Evropska komisija i dalje čeka zeleno svetlo Saveta EU za pripremu mišljenja o zahtevu Kosova za članstvo, podnetom u decembru 2022. godine.
Evropska komisija prepoznala je napore Severne Makedonije u ispunjavanju početnih merila za otvaranje klastera 1 - "Osnove", kroz usvajanje mape puta za reformu javne uprave, mape puta za vladavinu prava i akcionog plana o manjinama.
Istovremeno, istaknut je "značajan napredak" u sprovođenju reformi u okviru Reformske agende, što je Severnu Makedoniju svrstalo među najuspešnije zemlje u korišćenju sredstava iz Instrumenta za reforme i rast. Međutim, Skoplje "još nije usvojilo neophodne ustavne izmene na koje se obavezalo", posebno one koje se odnose na položaj manjina, uključujući bugarsku manjinu. "Dodatni napori" potrebni su i za jačanje vladavine prava.
Bosna i Hercegovina nastavila je javno da ističe opredeljenost za evropske integracije kao strateški cilj, "istovremeno se sve više udaljavajući od svog evropskog puta".
To se, između ostalog, ogleda u predizbornoj kampanji obeleženoj sve izraženijom zapaljivom retorikom i narativima usmerenim protiv EU.
Nakon opštih izbora održanih 4. oktobra, od zemlje se sada očekuje da "bez odlaganja" pristupi formiranju svih izvršnih i zakonodavnih institucija i "pokaže obnovljenu posvećenost sprovođenju reformi povezanih sa EU".
Da bi otvorilo pristupne pregovore, Sarajevo najpre mora da finalizuje i usvoji zakone o reformi pravosuđa i imenuje glavnog pregovarača.
U međuvremenu, milioni evra finansijske pomoći u okviru Plana rasta i dalje su ugroženi ukoliko ne budu sprovedene neophodne reforme, dok se približava važan decembarski rok.
Zemlje koje nazaduju, ali imaju šansu da to promene
Komесarka Marta Kos navela je da se Srbija i tokom poslednje godine nalazi u grupi zemalja koje nazaduju u okviru Paketa proširenja, uz ocenu da će nedavni politički potres imati uticaja na dalji tok procesa.
S jedne strane, dokument ukazuje na izostanak "bilo kakvog suštinskog napretka" u pristupnim pregovorima, "sve veću polarizaciju društva" tokom izveštajnog perioda i "negativne trendove u oblastima koje predstavljaju osnove" procesa pristupanja EU pod sistemom vlasti Aleksandra Vučića.
S druge strane, navodi se da su izbori održani 25. oktobra "novoizabranoj vladi dali snažan mandat za sprovođenje reformi". Napredak Srbije na evropskom putu zavisiće od napora buduće izvršne vlasti predvođene Studentskom listom da "preokrene negativne trendove i da prioritet oblastima koje predstavljaju osnove procesa pristupanja, uključujući demokratske kriterijume, pravosuđe i osnovna prava".
Evropska komisija poziva Beograd da "obnovi demokratski dijalog zasnovan na međusobnom poštovanju" i pokaže "jasnu i nedvosmislenu" posvećenost vrednostima EU, uključujući usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije.
Od Srbije se takođe očekuju "napori u pravcu pomirenja, dobrosusedskih odnosa i normalizacije", s obzirom na to da dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU ostaje "sastavni deo" evropskog puta Srbije.
Proces pristupanja Gruzije EU de fakto je zaustavljen od 2024. godine, a ocena iz 2025. da je Gruzija kandidat samo po imenu "i dalje važi".
Tbilisi i dalje ne ispunjava devet koraka koje je Evropska komisija postavila u preporuci za dodeljivanje statusa kandidata, budući da "vladajuća stranka nastavlja da podriva demokratske principe, vladavinu prava, osnovna prava i prostor za delovanje civilnog društva, istovremeno omogućavajući dalje zarobljavanje države".
Iako EU podržava evropske težnje građana Gruzije, "sve dok vlasti ne promene pravac", Tbilisi će nastaviti da propušta koristi koje donose status kandidata i pretpristupni proces.
Turska ostaje kandidat za članstvo u EU, ali su njeni pristupni pregovori na čekanju od 2018. godine.
Istovremeno, Ankara se smatra "ključnim partnerom", a razgovori o "faznom, proporcionalnom i reverzibilnom pristupu" međusobnim odnosima, uz saradnju u oblastima od zajedničkog interesa, i dalje su u toku.
Jaz između deklarisanog cilja Turske da postane članica EU i nazadovanja u ispunjavanju osnovnih političkih kriterijuma za pristupanje "dodatno se produbio". To se događa u okolnostima pojačanih pravnih postupaka protiv izabranih zvaničnika, predstavnika opozicije i civilnog društva, uz "sve veću zabrinutost" zbog poštovanja demokratskih principa na kojima počivaju pristupni pregovori sa EU.
(EUpravo zato.rs)
