Ministar za evropska pitanja Severne Makedonije Bekim Sali izjavio je da Skoplje ubrzava rad na reformskoj agendi i da ulaže napore da od Evropske unije (EU) dobije sredstva iz Plana rasta koja će ostati neiskorišćena od Srbije, Kosova i Bosne i Hercegovine.
Sali je u Privrednoj komori Severne Makedonije rekao da je procena Evropske komisije da Severna Makedonija ima brži tempo reformi u poređenju sa drugim zemljama u regionu.
"Pravilo je jednostavno - ko sprovede reforme dobija više sredstava, ko izgubi pozicije gubi sredstva, a reforme će morati da se sprovedu da bi se jednog dana postiglo punopravno članstvo u EU. Evropska komisija jasno ukazuje da se sredstva mogu preusmeriti ka zemljama koje su ispred drugih koje zaostaju, tako da naša zemlja radi brzo i imamo priznanje od Delegacije EK u Skoplju i od EK da naš tempo raste brže od drugih zemalja u regionu," rekao je Sali.
Brzo usvojili Reformsku agendu, ali usporili sa reformama
Severna Makedonija je među državama Zapadnog Balkana koje su relativno brzo usvojile Reformsku agendu, ali sprovođenje reformi ide neujednačeno i deo sredstava je i dalje uslovljen dodatnim koracima.
Plan rasta EU za Zapadni Balkan predviđa ukupno 6 milijardi evra za region (grantovi i povoljni krediti), ali je novac strogo vezan za sprovođenje konkretnih reformi u oblastima poput vladavine prava, javne uprave, finansijske kontrole, digitalizacije i ekonomskih reformi.
Prema podacima Evropske komisije i makedonskog Ministarstva za evropska pitanja, Severna Makedonija je dobila deo prve tranše sredstava zato što je uspešno završila neke od dogovorenih reformskih koraka.
Evropska komisija je posebno potvrdila usvajanje Zakona o javnoj internoj finansijskoj kontroli i izmene Zakona o trgovinskim društvima.
Na osnovu toga, EU je tokom 2025. odobrila prve isplate za Severnu Makedoniju kroz Instrument za reforme i rast. Deo novca ide direktno u budžet države, a deo preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan za infrastrukurne projekte.
Međutim, napredak nije potpun. Evropska komisija je ocenila da određeni reformski koraci još nisu u celosti sprovedeni, pa je deo sredstava ostao "zamrznut" dok se reforme ne dovrše. Za neke obaveze dat je dodatni rok do kraja 2026. godine.
Ključni izazovi za Severnu Makedoniju ostaju:
• reforma pravosuđa i borba protiv korupcije,
• efikasnost javne administracije,
• politička polarizacija,
• ustavne promene povezane sa pregovorima sa EU,
• spor tempo usklađivanja sa evropskim standardima u pojedinim sektorima.
U regionalnom poređenju, Severna Makedonija se uglavnom smatra među državama koje su konstruktivnije pristupile Planu rasta i koje uspevaju da povuku deo sredstava, za razliku od nekih suseda koji su kasnili sa reformskim agendama ili političkim dogovorima.
To je u PK ponovio i ministar Sali, rekavši da se Severna Makedonija smatra drugom po približavanju EU.
"Imali smo izbore, zatim lokalne izbore i zastoj u reformskoj agendi, i zato smo za sada drugi, ali se borimo da se sredstva koja će ostati neiskorišćena od Srbije, Kosova i Bosne i Hercegovine preusmere nama", rekao je Sali u utorak na Upravnom odboru Privredne komore.
(EUpravo zato.rs)
