Neće joj biti lako: Novi mandat predsednici Komisije može zadati velike glavobolje, a evo i kakvi je sve izazovi čekaju

U prethodnjoom mandatu Evropske komisije, predsednica Ursula fon der Lajen imala je velike izazove poput rata u Ukrajini ili rata u Gazi. Novi mandat joj neće biti lakši, a evo i šta je sve očekuje u narednom periodu.

Dwi Anoraganingrum / imago stock&people / Profimedia Upućeni tvrde da će novi mandat Fon der Lajenovoj doneti mnoge glavobolje poput rasta desničarskih snaga, moguće pobede Trampa na izborima u SAD i mnoge druge

"Mislili ste da je bilo teško tokom pandemije i početkom rata u Ukrajini? Sledećih pet godina moglo bi biti još gore. Ona još ništa nije videla" - ovo je početak teksta Politica o tome šta sve čeka šeficu Evropske komisije tokom njenog drugog mandata.

Ursula fon der Lajen prošle nedelje se vratila sa letnjeg odmora kako bi se pripremila za drugi mandat na čelu Evropske komisije.

"Nadamo se da se dobro odmorila jer će sledećih pet godina biti izazovnije od njenog prvog mandata", piše u analizi Politico.

"Dok su njenih prvih pet godina obeležili pandemija i rat u Ukrajini, njen drugi mandat doneće isti taj rat uz novog američkog predsednika - a neizvesnost će se dodatno povećati ako to bude Donald Tramp. Uz sve to suočiće se sa osnaženom krajnjom desnicom širom Evrope", dodaju.

"Sledećih pet godina biće političko minsko polje", rekao je jedan visoki funkcioner EU, koji je želeo da ostane anoniman kako bi slobodno govorio o predsednici Evropske komisije.

"Ona će morati da donose ključne odluke o budućnosti Evropske unije i njenom proračunu dok će se nositi s ratom u Ukrajini i izborima u SAD-u", dodao je.

Politico piše da se Fon der Lajen suočava sa velikim problemima gde god da se okrene.

Evropski parlament rascepkaniji je nego ikada. Rat u Ukrajini ne pokazuje znakove jenjavanja (kao ni sukobi na Bliskom istoku), dok Sjedinjene Države oklevaju oko daljnjeg finansiranja Kijeva, dok bi Tramp mogao pobediti na izborima u SAD-u novembru.

U međuvremenu se Brisel priprema za bitku oko svojih finansija dok se bori sa rastućim izdacima za obranu i zelenu tranziciju.

Budućnost nisu samo Pariz i Varšava već i Kijev i Podgorica

Tokom sledećih pet godina Fon der Lajen će takođe morati da pripremi EU za buduće proširenje.

Kao deo tog procesa, 449 miliona ljudi koji trenutno žive u EU moraće da ostanu uvereni da budućnost EU ne leži samo u Parizu ili Varšavi već i u Kijevu, Kišinjevu ili Podgorici.

"Tokom pandemije i ukrajinske krize Fon der Lajen je pokazala da ima snage da vodi blok kroz teška vremena", naglasio je drugi diplomata EU i dodao:

"Ipak, u sledećem mandatu neće joj biti nimalo lakše."

Virginijus Sinkevičius, evropski zastupnik koji je bio poverenik tokom prvog mandata Fon der Lajen, rekao je da bi drugi mandat mogao biti mnogo izazovniji od prvog jer su joj pandemija i rat u Ukrajini dali manevarski prostor koji nadolazeći izazovi možda neće omogućiti.

"Međunarodno okruženje za EU postaje sve teže, stoga će zahtevi za jedinstvom i delovanjem biti bar na istom nivou kao i proteklih pet godina", rekao je Nicolaj von Ondarza, politolog s nemačkog Instituta za međunarodne i bezbednosne poslove.

"Stil vođenja Fon der Lajen živcirao je čelnike i njihove predstavnike u Briselu, koji su se često osećali zatečeni njenim brzim procesom donošenja odluka. Uz populističke i nacionalističke snage koje se suprotstavljaju evropskoj politici, evropski šefovi država i vlada mogli bi postati nervozniji i manje predvidljivi u procesu donošenja odluka. U međuvremenu, mađarski premijer Viktor Orban ne odustaje od potkopavanja bloka iznutra i nada se da će dobiti više saveznika u bloku i izvan njega, na primer sa mogućim drugim Trampovim mandatom."

Odnos sa novim predsednikom Evropskog veća

Napeti odnos koji je Fon der Lajen imala sa predsednikom EVropskog veća Šarlom Mišelom može se poboljšati samo sa njegovim naslednikom, bivšim portugalskim premijerom Antonijem Kostom, sa kojim Fon der Lajen već ima izvrsne odnose.

Brisel se nada da će oni imati uspešan radni odnos, poput onoga koji je prvi predsednik Evropskog veća Herman Van Rompej uspostavio sa bivšim predsednikom Komisije, Manuelom Barosom između 2009. i 2014.

U Evropskom parlamentu situacija izgleda još složenije.

Centrističke snage - Evropska narodna stranka Fon der Lajen, socijalisti, liberali iz grupe Renew i Zeleni - uspele su se okupiti kako bi podržale Fon der Lajen za još jedan mandat predsednice Komisije. Ali pomak udesno znači da će ona i njen tim morati naporno da rade kako bi uverili evropske zakonodavce da podrže nove zakone.

Izazovi koji je čekaju

U sledećih pet godina Fon der Lajen će morati da pripremiti EU za budućnost, obezbediti da blok ima dovoljno sredstava i pripremiti uniju za proširenje.

"U prvom mandatu bila je krizna menadžerka. Sada se mora pobrinuti da EU ostane relevantna tako što će popraviti proračun i pripremiti blok za proširenje. Ove unutrašnje reforme imaju tendenciju da slome evropske političare", rekao je još jedan zvaničnik EU.

Osvrćući se na nadolazeće odluke o proširenju, drugi diplomata EU je naveo:

"Ovde stvari postaju zbrkane i potencijalno neprijatne."

(M.A./EUpravo zato/index.hr)