Lideri Evropske unije utrkuju se s vremenom kako bi rešili četiri velika politička izazova - dogovor o budžetu, izbor novog predsednika Evropske centralne banke, finansiranje Ukrajine i, moguće, pronalaženje osobe koja bi mogla da posreduje u razgovorima s Putinom i to sve do kraja godine.
Tokom tri evropska samita, počevši od sastanka u Dablinu ove nedelje, a završavajući ključnim okupljanjem u Briselu neposredno pred Božić, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta pokušaće da postigne dogovore o nizu složenih pitanja.
Na listi prioriteta nalaze se sporazum o narednom sedmogodišnjem budžetu EU, izbor naslednika Kristin Lagard na mestu predsednice Evropske centralne banke (ECB) i plan finansiranja Ukrajine u iznosu od 45 milijardi evra.
Politički pritisak dodatno je pojačala italijanska premijerka Đorđa Meloni, koja je prošle nedelje dodala još jednu stavku na dnevni red, pozivajući lidere da izaberu "autoritativnu" ličnost koja bi predstavljala EU u pregovorima s Rusijom o okončanju rata u Ukrajini.
Ova politička trka s vremenom odvija se u trenutku kada se približava niz potencijalno prelomnih nacionalnih izbora u Evropi.
Lideri EU svesni su da bi postizanje dogovora moglo postati znatno teže tokom 2027. godine, kada počnu predizborne kampanje i kada populističke snage dobiju još veći uticaj na najvišem nivou evropske politike.
Predstojeći izbori ne samo da određuju rok do decembra već i utiču na samu prirodu pitanja o kojima se pregovara.
Lagard, bivša francuska ministarka finansija i saveznica Emanuela Makrona, priznala je da je odlučila da ranije napusti funkciju predsednice ECB kako bi imala "slobodu" da komentariše predsedničke izbore u Francuskoj, na kojima krajnje desničarska kandidatkinja Marin Le Pen predstavlja ozbiljnu pretnju pobedom.
Situaciju dodatno komplikuje činjenica da zemlje poput Nemačke i Holandije politički povezuju pregovore o narednom budžetu EU s pitanjem finansiranja Ukrajine, a očekuje se da će se ti pregovori voditi do poslednjeg trenutka.
EU se obavezala da će pokriti dve trećine budžetskog manjka Ukrajine, koji za narednu godinu iznosi 70 milijardi evra, ali još nije precizirala na koji način će to učiniti.
"Neke države članice smatraju da bi ova dva pitanja trebalo rešavati zajedno, odnosno paralelno", rekao je jedan visoki evropski diplomata, prenosi Rapporteur.com.
Međutim, druge zemlje koje snažno podržavaju Ukrajinu, poput Finske i Poljske, smatraju da bi takav pristup mogao da se obije o glavu.
"Razumem političku logiku, ali mislim da povezivanje ta dva pitanja nema mnogo smisla. Ako neke države članice budu insistirale na povezivanju ova dva dosijea, mogli bismo da završimo tako što nećemo postići dogovor ni o jednom ni o drugom pitanju," izjavio je poljski ministar za evropska pitanja.
Ipak, neka od ovih pitanja nije lako rešavati odvojeno.
Zvaničnici EU smatraju da dogovor o nasledniku Kristin Lagard može biti postignut samo ukoliko lideri istovremeno postignu sporazum o zameni Izabel Šnabel, nemačke predstavnice koja bi u januaru trebalo da napusti Izvršni odbor ECB, kao i Irca Filipa Lejna, glavnog ekonomiste banke, čiji mandat ističe u maju.
Zbog složenosti ovog kadrovskog mozaika, ali i izrazito političke prirode izbora novog predsednika ECB, čitava kadrovska promena biće tretirana kao paket o kojem će na kraju morati da se dogovore lideri EU, rekao je jedan visoki evropski zvaničnik.
Kandidati za naslednika Lagard su Pablo Ernandez de Kos, Španac koji trenutno vodi Banku za međunarodna poravnanja, i bivši guverner holandske centralne banke Klas Knot.
U međuvremenu, Meloni, koja se i sama priprema za izbore naredne godine, sve otvorenije negoduje zbog toga što je isključena iz mirovnih razgovora o Ukrajini, koji se vode u okviru formata E3, koji čine Nemačka, Velika Britanija i Francuska.
"Potreba da Evropa govori jednim glasom o pitanju Ukrajine sada je postala nešto što se više ne može odlagati", napisala je Meloni u pismu upućenom Košti prošle nedelje, dodajući da lideri moraju da formalizuju odluku o ovom pitanju na samitu 17. i 18. decembra.
U odgovoru, Košta je prihvatio njen zahtev da se na dnevnom redu sastanka u petak ostavi prostor za ovu raspravu, ali je upadljivo izostavio bilo kakvo pominjanje roka u decembru.
(EUpravo zato.rs)