Kipar je mnogo više od mora, plaža i sunca. To je ostrvo na kojem se na nekoliko desetina kilometara smenjuju antički gradovi, vizantijske crkve, planinski pejzaži, maslinjaci i moderna letovališta, dok je njegova savremena istorija obeležena podelom i potragom za trajnim rešenjem. Za Srbiju, Kipar je istovremeno i omiljena turistička destinacija i zemlja sa kojom je decenijama povezuju prijateljski odnosi, međusobno razumevanje i politička podrška.
Prvog oktobra Kipar obeležava Nacionalni dan, odnosno godišnjicu proglašenja nezavisnosti 1960. godine. Iako je formalno proglašenje Republike Kipar održano 16. avgusta 1960, 1. oktobar se tradicionalno obeležava kao Dan nezavisnosti. Ove godine obeležava se 66 godina od nastanka Republike Kipar.
A kada se kaže Kipar, većina prvo pomisli na kristalno čisto more, plaže, mediteransku hranu i beskrajno leto. Ali ovo ostrvo krije mnogo više priča nego što se na prvi pogled vidi.
Ostrvo boginje Afrodite
Prema grčkoj mitologiji, Kipar je povezan sa jednom od najpoznatijih priča antičkog sveta - rođenjem Afrodite, boginje ljubavi i lepote.
Pafos i njegova okolina vekovima su povezivani sa kultom Afrodite, a danas se na Kipru mogu posetiti mesta koja su deo takozvane Afroditine kulturne rute.
Ali postoji još jedna zanimljiva veza između ostrva i antičkog sveta. Samo ime Kipar povezano je sa bakrom.
Grčki naziv Kypros povezuje se sa ostrvom, ali je upravo preko latinskog naziva cuprum ime Kipra ušlo u evropske jezike kao osnova za reč "bakar" - copper na engleskom, cuivre na francuskom, cobre na španskom i Kupfer na nemačkom. Kipar je još u antičko doba bio poznat po nalazištima i preradi bakra.
Dakle, kada danas kažemo "bakar", na neki način izgovaramo i ime ovog mediteranskog ostrva.
Mesto gde se istorija vidi na svakom koraku
Kipar je mnogo stariji od svoje moderne države. Tragovi ljudskih naselja na ostrvu sežu hiljadama godina unazad, a njegova istorija bila je oblikovana uticajima različitih civilizacija - od antičkih Grka i Rimljana do Vizantije, Mlečana, Osmanlija i Britanije.
Posebno blago predstavljaju vizantijske crkve u planinskoj oblasti Troodos.
UNESCO je na Listu svetske baštine uvrstio deset oslikanih crkava i manastira u ovom području. Njihove freske predstavljaju izuzetno svedočanstvo vizantijske i postvizantijske umetnosti, dok same građevine pokazuju koliko je na Kipru religijska i umetnička tradicija uspela da preživi vekove promena.
Zanimljivo je da su neke od tih crkava spolja gotovo skromne, skrivene u planinskim selima, dok se unutra nalaze raskošne freske stare više stotina godina.
To je možda i jedna od najboljih metafora za Kipar - ostrvo koje na prvi pogled izgleda kao mesto za odmor, a kada mu se približite, otvara slojeve istorije.
Nikozija - evropska prestonica koju deli granica
Jedna od posebnosti Kipra je i njegova prestonica.
Nikozija je poslednja podeljena prestonica u Evropi. Grad je presečen linijom razdvajanja, odnosno tampon-zonom pod kontrolom Ujedinjenih nacija.
Podela ostrva povezana je sa sukobima između kiparskih Grka i kiparskih Turaka, posebno događajima iz 1974. godine. UN i danas održava mirovnu misiju UNFICYP, koja nadgleda linije prekida vatre, održava tampon-zonu i obavlja druge zadatke povezane sa očuvanjem mira.
Zbog toga se na Kipru na neobičan način susreću dve potpuno različite slike, turističko ostrvo koje živi od mora, sunca i gostiju i zemlja čiji deo teritorije i dalje razdvaja jedna od najdugovečnijih nerešenih podela u Evropi.
A gde je tu Srbija?
Tu priča o Kipru za nas dobija dodatnu dimenziju.
Srbija i Kipar uspostavili su diplomatske odnose 7. oktobra 1960. godine, ubrzo nakon proglašenja kiparske nezavisnosti. Od tada su odnosi dve zemlje građeni kroz politički dijalog, kulturne i ekonomske veze, kao i međusobnu podršku u međunarodnim organizacijama. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije odnose dve države opisuje kao izuzetno prijateljske i zasnovane na istorijskoj bliskosti i međusobnom razumevanju.
Posebno važna tačka povezivanja jeste odnos prema teritorijalnom integritetu i suverenitetu.
Kipar ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, dok Srbija podržava teritorijalni integritet Republike Kipar i političko rešavanje kiparskog pitanja. Ta međusobna podrška godinama je jedna od važnih karakteristika odnosa Beograda i Nikozije.
Zato se veze Srbije i Kipra ne završavaju na turizmu i letovanjima.
Srpski vojnici čuvaju mir na Kipru
Postoji i jedna veza koju mnogi možda ne znaju.
Pripadnici Vojske Srbije učestvuju u mirovnoj misiji Ujedinjenih nacija na Kipru, UNFICYP.
Srpski vojnici u ovoj misiji obavljaju različite zadatke, a u martu 2026. izvršena je nova rotacija srpske vojne policijske jedinice. Ona je angažovana u okviru misije u Nikoziji, zajedno sa štabnim oficirima Vojske Srbije.
Srpsko učešće u misiji nije novijeg datuma. Vojska Srbije je tokom prethodnih godina upućivala kontingente na Kipar, a 2024. godine obeleženo je šest decenija od uspostavljanja UNFICYP-a. Tom prilikom Srbiji je dodeljena plaketa Ujedinjenih nacija za doprinos mirovnoj operaciji.
Tako se na jednom malom mediteranskom ostrvu već godinama može videti i nešto sasvim drugačije od turističkih razglednica, srpska uniforma u službi međunarodne mirovne misije.
Više od turizma
Za Srbe je Kipar dugo bio jedno od omiljenih mesta za letovanje. Larnaka, Limasol, Pafos, Protaras i Aja Napa postali su poznata imena generacijama turista.
Ali ono što mnoge privlači nije samo more.
Tu je mediteranski način života, spoj grčke tradicije i bliskoistočnog okruženja, pravoslavna baština, hrana, vino, planinski predeli i osećaj da se na relativno malom prostoru može putovati kroz hiljade godina istorije.
Kipar je član Evropske unije od 2004. godine, ali geografski pripada istočnom Mediteranu, mnogo bliže obalama Bliskog istoka nego većini evropskih prestonica. Upravo taj položaj dao mu je istorijsku ulogu raskrsnice između Evrope, Azije i Afrike.
Još nekoliko stvari koje možda niste znali
Kipar je treće najveće ostrvo u Sredozemnom moru, posle Sicilije i Sardinije.
Troodos krije neke od najvrednijih vizantijskih crkava, a deset njih nalazi se na UNESCO listi svetske baštine.
Ime Kipra povezano je sa bakrom, metalom po kojem je ostrvo bilo poznato još u antičko doba.
Nikozija je podeljena, a tampon-zona prolazi kroz grad.
Ujedinjene nacije su na Kipru prisutne od 1964. godine, a njihova misija UNFICYP i dalje nadgleda linije razdvajanja.
Srbija i Kipar imaju diplomatske odnose od 1960. godine, praktično od samog nastanka Republike Kipar.
Srpski vojnici i danas učestvuju u mirovnoj misiji UN na Kipru.
Kipar je potvrdio učešće na EXPO 2027 u Beogradu, što predstavlja još jednu priliku za jačanje veza dve zemlje.
Prijateljstvo koje traje
Odnosi Srbije i Kipra nisu samo deo diplomatskih protokola. Njih čine i ljudi, turisti koji se vraćaju na isto ostrvo svakog leta, studenti, poslovni ljudi, sportisti, diplomate, vojnici u mirovnim misijama i porodice koje su godinama gradile veze između dve zemlje.
Da prijateljstvo Beograda i Nikozije i danas ima političku težinu pokazao je i sastanak ministara spoljnih poslova Marka Đurića i Konstantinosa Kombosa u Njujorku 22. septembra 2026. godine. Dvojica ministara govorila su o višedecenijskom prijateljstvu, međusobnom razumevanju i mogućnostima za dalje jačanje saradnje, uključujući obnovu trilateralnih formata.
I zato je možda najlepša stvar kod Kipra upravo to što ga različiti ljudi vole iz različitih razloga.
Neko zbog mora, neko zbog Afrodite, neko zbog hrane i sunca, neko zbog pravoslavnih manastira i vizantijskih fresaka, neko zbog Nikozije i njene neobične istorije.
Za mnoge u Srbiji, Kipar je i nešto ličnije - zemlja koju doživljavamo kao prijatelja.
Na Nacionalni dan Kipra zato nije dovoljno reći samo da je to ostrvo sunca.
Kipar je ostrvo koje pamti. Ostrvo koje spaja Mediteran i Evropu, antički svet i savremeno doba, turizam i istoriju, i koje je, uprkos svim svojim podelama, decenijama ostalo blisko Srbiji.
Χρόνια Πολλά!
(M.A./EUpravo zato)