Drugog dana samita lidera Evropske unije na Kipru, fokus se pomera na širu regionalnu dimenziju i konkretizaciju političkih prioriteta koji su otvoreni tokom prvih razgovora održanih u četvrtak uveče.
Prema zvaničnoj agendi, danas (24. aprila) evropski lideri nastavljaju neformalni sastanak na Kipru, a centralni događaj dana biće radni ručak sa ključnim partnerima iz regiona Bliskog istoka. Očekuje se da će razgovori biti usmereni na aktuelnu bezbednosnu situaciju, zajedničke izazove i mogućnosti za unapređenje saradnje u regionu koji ima sve veći strateški značaj za Evropsku uniju.
Ovaj deo samita dolazi u trenutku pojačanih geopolitičkih tenzija, naročito zbog sukoba na Bliskom istoku, koji imaju šire posledice po energetsku sigurnost, stabilnost tržišta i globalne trgovinske tokove, uključujući i bezbednost pomorskih ruta kroz Ormuski moreuz.
Upravo zbog toga, evropski lideri nastoje da kroz dijalog sa partnerima iz regiona dodatno ojačaju koordinaciju i predvidljivost u kriznim situacijama.
Pored spoljnopolitičkih tema, nastavlja se i rasprava o višegodišnjem finansijskom okviru Evropske unije za period 2028-2034 (MFF), koji predstavlja ključni instrument za definisanje budžetskih prioriteta Unije u narednom ciklusu.
U tom kontekstu, lideri će se fokusirati na nove sopstvene resurse, izvore prihoda u budžetu EU i kako VFO može doprineti dugoročnoj agendi konkurentnosti EU. Lideri će redovno razgovarati o VFO tokom 2026. godine kako bi se osigurao blagovremeni dogovor, navodi se u saopštenju iz Brisela.
Bezbednost i klauzula 42,7
Kiparski predsednik Nikos Hristodulides želi da iskoristi samit da započne dubinsko razmatranje Člana 42.7 ugovora EU, koji obavezuje međusobnu pomoć u slučaju oružane agresije na državu članicu. Korišćen je samo jednom, od strane Francuske 2015. godine.
Kipar je jedna od retkih zemalja EU koja ne pripada NATO-u i stoga ne može imati koristi od Člana 5 alijanse. Trnovito pitanje se pojavilo u ranim danima rata u Iranu kada je dron Šahed pogodio britansku vojnu bazu na ostrvu.
"Imamo Član 42.7 i ne znamo šta će se desiti ako neka država članica aktivira ovaj član", rekao je Hristodulides agenciji AP pre samita.
Visoki zvaničnik EU rekao je da je ideja da lideri slobodno raspravljaju o Članu 42.7, njegovoj kompatibilnosti sa NATO-om i njegovoj praktičnoj dimenziji. Ugovori EU ostavljaju vrata otvorena za različite vrste pomoći, od ekonomske i diplomatske do vojne.
Tokom boravka u Nikoziji, lideri će se takođe baviti budućim oblikom dugoročnog budžeta EU, pri čemu Komisija predlaže 2 biliona evra tokom sedmogodišnjeg perioda od 2028. do 2034. godine. Većina zemalja EU želi da smanji glavnu cifru, ali se ne slažu oko toga koje budžetske okvire treba smanjiti.
Cilj u Briselu je da se do kraja godine postigne dogovor o novom budžetu, jer će 2027. godine biti održani važni izbori u Francuskoj, Italiji, Španiji i Poljskoj.
(EUpravo zato.rs)