Ukrajina i Sjedinjene Američke Države su postigle saglasnost o nekoliko ključnih pitanja mirovnog sporazuma kojim bi trebalo da se okonča rat Kijeva i Moskve.
Ipak, pitanja teritorijalne kontrole u istočnim regionima Ukrajine i upravljanja nuklearnom elektranom Zaporožje i dalje ostaju nerešena, izjavio je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski.
U međuvremenu, Sjedinjene Države su ruskim pregovaračima dostavile najnoviji plan u 20 tačaka.
Budućnost istočnih ukrajinskih oblasti Donjecka i Luganska, koje su zajedno poznate kao Donbas, i dalje je u središtu pregovora, u onome što je Zelenski opisao kao "najtežu tačku".
Rusija nastavlja da iznosi maksimalističke zahteve, insistirajući da se Ukrajina odrekne teritorija u Donbasu koje Moskva još nije zauzela, što je Kijev odbacio.
U pokušaju da se olakša kompromis, Vašington je predložio da se ta područja transformišu u slobodne ekonomske zone. Ukrajina zahteva demilitarizaciju područja i prisustvo međunarodnih snaga koje bi obezbedile stabilnost.
Sudbina Zaporožja
Buduće upravljanje nuklearnom elektranom Zaporožje, najvećom u Evropi, koja se i dalje nalazi pod ruskom okupacijom, još je jedno sporno pitanje. Sjedinjene Države predlažu konzorcijum sa Ukrajinom i Rusijom, u kojem bi svaka strana imala jednak udeo.
Međutim, Zelenski je smatra da to treba da bude zajednični poduhvat SAD i Ukrajine, prema kojem bi Vašington odlučivao kako da raspodeli svoj udeo.
"Nismo postigli saglasnost sa američkom stranom o teritoriji Donjecke oblasti i Zaporožju. Ali smo značajno približili većinu stavova", rekao je lider Ukrajine.
Kijev takođe predlaže da okupirani grad Energodar, koji je povezan sa nuklearnom elektranom Zaporožje, bude demilitarizovana slobodna ekonomska zona, rekao je Zelenski. O ovoj tački se razgovaralo 15 sati sa američkom stranom.
Zelenski je naveo da su potrebne milijarde investicija kako bi se elektrana ponovo pokrenula, uključujući i obnovu susedne brane.
Kompromis o slobodnoj ekonomskoj zoni
O ta dva pitanja će se verovatno i dalje diskutovati.
"Nalazimo se u situaciji u kojoj Rusi žele da mi napustimo Donjeck, a Amerikanci pokušavaju da pronađu način da to ne bude tako, jer smo mi protiv napuštanja, oni žele da uspostave demilitarizovanu ili slobodnu ekonomsku zonu, odnosno format koji može da uvaži stavove obe strane", dodao je.
U nacrtu se navodi da bi linija kontakta, koja se proteže kroz pet ukrajinskih oblasti, trebalo da bude zamrznuta nakon potpisivanja sporazuma.
Stav Ukrajine je da svaki pokušaj uspostavljanja slobodne ekonomske zone mora biti potvrđen referendumom, čime se naglašava da ukrajinski narod na kraju ima odlučujuću reč.
Dodao je da će za taj proces biti potrebno 60 dana, tokom kojih bi borbena dejstva trebalo da prestanu.
Potom bi trebalo da se odredi koliko daleko bi trupe morale da se povuku, u skladu sa ukrajinskim predlogom, i gde bi međunarodne snage bile raspoređene.
"Na kraju, ljudi mogu da izaberu: da li nam ovakav završetak odgovara ili ne", rekao je Zelenski.
Nacrt takođe predviđa povlačenje ruskih snaga iz oblasti Dnjepropetrovsk, Nikolajev, Sumi i Harkov, kao i raspoređivanje međunarodnih snaga duž kontaktne linije.
Mirovni sporazumi do sada nisu imali uspeha
"Pošto ne postoji poverenje u Ruse, i pošto su više puta kršili svoja obećanja, današnja linija kontakta pretvara se u liniju de fakto slobodne ekonomske zone, a međunarodne snage bi tamo trebalo da budu kako bi garantovale da niko neće ući pod bilo kakvim izgovorom", istakao je.
Sukob Ukrajine i Rusije traje još od 2014. kada se zaratilo u Donbasu, a Moskva prisvojila Krim.
Sporazumi iz Minska iz 2014. i 2015. godine predviđali su trenutni prekid vatre u istočnoj Ukrajini i povlačenje teškog naoružanja, dok je ukrajinska vlada trebalo da ponovo preuzme kontrolu nad granicom sa Rusijom.
Prema početnom sporazumu, Rusija je trebalo da povuče oružane formacije, uključujući plaćeničke grupe i vojnu opremu, sa teritorije Ukrajine. Ipak, niko se nije pridržavao sporazuma, pa je usledio još jedan iz 2015. godine.
Ti planovi nisu urodili plodom, a onda je Rusija ušla na teritoriju Ukrajine u februaru 2022, a rat traje do dana današnjeg.
(EUpravo zato/Euronews)