Turska je formalno zatražila članstvo u grupi BRIKS, kako bi ojačala svoj globalni uticaj i izgradila nove veze mimo tradicionalnih zapadnih saveznika.

Kako je preneo Blumberg, pozivajući se na neimenovane izvore, stav administracije predsednika Redžepa Tajipa Erdogana je da se geopolitičko težište odaljuje od razvijenih ekonomija, kažu izvori.

''Turska može da postane jaka, prosperitetna, prestižna i efikasna zemlja ako istovremeno unapredi svoje odnose sa Istokom i Zapadom. Bilo koji drugi metod neće koristiti Turskoj, ali će joj štetiti'', rekao je Erdogan tokom vikenda.

Kako navodi Blumberg, odluka Turske da pristupi BIRKS-u delimično dolazi nakon izvesnog zahlađenja u odnosima sa Zapadom, do kojeg je došlo nakon što je Turska odlučila da ostane u dobrim odnosima s Rusijom.

Grupu BRIKS čine Brazil, Indija, Kina, Južna Afrika, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Etiopija i Egipat, a Saudijska Arabija je pozvana da se pridruži.

Krajem oktobra u Kazanju u Rusiji može biti reči o kandidaturi Turske, navodi Blumberg.

Malezija, Tajland i Azerbejždan takođe nastoje da se učlane u BRIKS.

Odnos Turske sa EU

Odnos Turske, kandidata za Evropsku uniju, sa blokom bile su nestabilne poslednjih godina.

Težnje ove države da se pridruži EU su dugo bile pod znakom pitanja zbog zabrinutosti EU zbog njenih rezultata u pogledu ljudskih prava, kao i određenih neslaganja oko pitanja regionalne politike, u istočnom Mediteranu i oko etnički podeljenog ostrva Kipar.

Međutim, blok zavisi od pomoći Turske članice NATO, posebno oko migracija.

Tokom tenzija između Grčke, članice EU, i Turske 2019. godine, Brisel je zapretio sankcijama Ankari i prekinuo određene kanale za dijalog. Odnosi su se poboljšali od 2021. ponovnim pokretanjem razgovora na visokom nivou.

Portparol turskog ministarstva spoljnih poslova Ondžu Kečeli rekao je da je šef diplomatije Turske pozvan da prisustvuje sastanku 29. avgusta, za koji se Ankara nada da će predstavljati osnovu za prevazilaženje "ćorsokaka" iz 2019, dodajući da je to pokazalo da je i EU prepoznala potrebu za poboljšanjem odnosa.

"Pozdravljamo ovaj poziv. Ocenjujemo ga kao traganje EU za dijalogom", rekao je Kečeli i dodao da saradnja i dijalog sa blokom moraju biti na "kontinuiranoj i sistematskoj" osnovi i ojačani na "održiv i predvidljiv" način da bi se popravili odnosi.

(M.A./EUpravo zato/politika.rs)