- Britanski premijer Endi Bernam ocenjuje da je Bregzit doneo više štete nego koristi i razmatra bliže veze sa EU, od carinske unije do jedinstvenog tržišta.
- U Londonu se ponovo otvara i pitanje mogućeg povratka u Uniju, ali bi za to bila potrebna jasna politička odluka i dogovor o uslovima.
- Brisel poručuje da je spreman za razgovore, dok Bernam u narednih šest nedelja ispituje stav javnosti, a predloge najavljuje za novembar.
Deceniju nakon što su britanski građani na referendumu izglasali izlazak iz Evropske unije, u Londonu se sve glasnije preispituju posledice te odluke.
Ekonomski efekti Bregzita, problemi sa kojima se suočava britanska privreda i izostanak pojedinih obećanih rezultata, ponovo su pokrenuli raspravu o tome da li bi Velika Britanija trebalo da promeni kurs i obnovi veze sa Briselom.
Britanski premijer Endi Bernam ocenio je da je izlazak iz Unije doneo više problema nego koristi, ukazujući na prepreke koje postojeći sporazum stvara za privredni rast, ali i na to da očekivani rezultati u oblasti kontrole imigracije nisu ostvareni.
Njegova vlada zato razmatra različite mogućnosti za buduće odnose sa EU, od zadržavanja sadašnjeg modela saradnje do dublje ekonomske integracije kroz carinsku uniju ili jedinstveno tržište.
Na stolu je, prema najavljenom pristupu, i pitanje eventualnog povratka u evropski blok.
Ipak, promena odnosa prema Bregzitu ne znači nužno i skori povratak u članstvo. Svaki korak ka bližem povezivanju sa EU zahtevao bi ozbiljne političke odluke, dok bi ponovno pristupanje otvorilo i pitanje uslova pod kojima bi London mogao da se vrati. Uz ekonomske interese, u središtu debate ponovo bi se našli suverenitet, imigraciona politika i obaveza usklađivanja sa evropskim propisima.
Dodatnu neizvesnost predstavlja i sama Evropska unija, koja se od britanskog izlaska suočila sa novim političkim i ekonomskim izazovima. Čak i ako bi London odlučio da ponovo zatraži članstvo, ostaje pitanje kakav bi stav zauzele evropske institucije i države članice, kao i da li bi Britanija mogla da računa na povratak pod uslovima koje je nekada imala.
Bregzit je nekada predstavljen kao put ka većoj samostalnosti i kontroli, ali današnja rasprava pokazuje da se u britanskoj politici sve više pažnje posvećuje i njegovoj dugoročnoj ceni. Pitanje više nije samo šta je Britanija dobila izlaskom iz EU, već i koliko bi je koštalo da ponovo krene u suprotnom smeru.
U narednih šest nedelja Bernam će ispitivati stavove javnosti kako bi procenio podršku mogućim promenama u odnosima sa Evropskom unijom, najvećim trgovinskim partnerom Velike Britanije.
Očekuje se da će konkretni predlozi za buduću saradnju biti predstavljeni u novembru, na sledećem samitu britanskih i evropskih zvaničnika.
Tema preispitivanja Bregzita otvorena je gotovo usput, tokom prvog Bernamovog govora na godišnjoj konferenciji Laburističke partije. Ocenom da je izlazak iz EU doneo "više štete nego koristi", premijer se udaljio od politike svog prethodnika Kira Starmera i, kako ocenjuje Gardijan, nagovestio zaokret u britanskom pristupu odnosima sa Briselom.
Starmer je tokom izborne kampanje 2024. insistirao na jasnim "crvenim linijama", isključujući povratak na jedinstveno tržište, carinsku uniju i slobodno kretanje ljudi. Takav pristup, međutim, ograničio je mogućnost značajnijeg približavanja Evropskoj uniji.
"Bregzit je doneo više štete nego koristi"
"Ovo je prvi put da je jedan britanski političar na vlasti spreman da ustane i kaže da je Bregzit neuspeh kojim moramo da se pozabavimo ili da ga na neki suštinski način ispravimo", rekao je Džoel Reland, analitičar istraživačkog centra UK In a Changing Europe, prenosi Euronews.
Prema njegovim rečima, Starmerova poruka bila je da će Britanija ostati pri sporazumu o Bregzitu Borisa Džonsona iz 2019. godine, ali pokušati da ga poboljša. Bernam, kako navodi Reland, polazi od drugačije pretpostavke, da Bregzit ne funkcioniše i da je potreban drugačiji oblik sporazuma.
Šta je Bregzit promenio?
Britanci su u junu 2016. godine glasali sa 52 prema 48 odsto za izlazak iz EU, što je pokrenulo višegodišnje pregovore o uslovima Bregzita. Velika Britanija je formalno napustila EU u januaru 2020. godine, a iz jedinstvenog tržišta i carinske unije izašla je krajem iste godine.
Za mnoge glasače koji su podržali izlazak, Bregzit je prvenstveno bio pitanje suvereniteta i imigracije, a ne ekonomije.
Anketa agencije Ashcroft, sprovedena neposredno nakon referenduma, pokazala je da je 49 odsto glasača za izlazak kao glavni razlog navelo želju da se odluke o Velikoj Britaniji donose u Britaniji, dok je 33 odsto kao glavni razlog navelo ponovno uspostavljanje kontrole nad imigracijom i granicama. Samo šest odsto glasača za izlazak prvenstveno je navelo očekivane koristi Bregzita za trgovinu i ekonomiju.
Nasuprot tome, 43 odsto glasača koji su podržali ostanak u EU reklo je da je njihova glavna briga bio rizik koji Bregzit predstavlja po ekonomiju, radna mesta i cene.
Bregzit je Velikoj Britaniji omogućio da preuzme kontrolu nad imigracijom iz EU, ali nije doveo do smanjenja ukupne migracije. Naprotiv, broj dolazaka iz zemalja van Unije porastao je, dostigavši rekordni nivo 2023. godine, pre nego što je opao nakon pooštravanja viznih pravila. Istovremeno, britanski državljani izgubili su pravo na slobodno kretanje unutar EU.
Izlazak iz Unije doneo je Londonu i samostalnu trgovinsku politiku, pa je Britanija zaključila sporazume sa zemljama poput Australije, Novog Zelanda i Indije i pridružila se trgovinskom bloku CPTPP. Ipak, prema procenama Kancelarije za budžetsku odgovornost, ekonomske koristi tih sporazuma skromne su u poređenju sa negativnim posledicama većih trgovinskih prepreka sa EU, koja je i dalje najveći trgovinski partner Velike Britanije.
Zašto Bernam sada otvara pitanje povratka u EU?
Ekonomski pritisci jedan su od glavnih razloga zbog kojih britanska vlada preispituje odnose sa Briselom. Prema procenama koje navodi Gardijan, izlazak iz jedinstvenog tržišta mogao bi britansku ekonomiju da košta između šest i osam odsto BDP-a. Bliža saradnja sa EU, kao najvećim trgovinskim partnerom, zato se nameće kao jedan od načina za podsticanje privrednog rasta.
Dosadašnji pokušaji približavanja, međutim, doneli su ograničene rezultate. Brisel je odbio britanski predlog o selektivnom pristupu jedinstvenom tržištu za robu, bez slobodnog kretanja ljudi, dok bi čak i potpuno sprovođenje postojećeg plana za unapređenje odnosa, prema procenama britanske vlade, do 2040. godine povećalo BDP za najviše 0,3 odsto.
Bernam se još nije opredelio za konkretan model buduće saradnje. Opcije se kreću od carinske unije i ponovnog pristupanja jedinstvenom tržištu, uz prihvatanje pravila EU, do potpunog povratka u Uniju. Ipak, svaki od tih puteva podrazumevao bi određene ustupke, dok bi ponovno članstvo zahtevalo mnogo širi politički dogovor. Za razliku od prethodne vlade, Bernam zasad ne isključuje nijednu od ovih mogućnosti.
(EUpravo zato.rs)
