Predsednik SAD, Donald Tramp, rekao je da će Ormuski moreuz uskoro proglasiti američkom teritorijom.
Ovaj veoma važan plovni put, kroz koji prolazi petina svetske nafte i gasa, ostaje predmet vojnog i diplomatskog spora.
Iran je uzvratio, nazivajući Trampove pretnje besmislicama, tako da se čini da memorandum o razumevanju, koji su dve strane potpisale u junu, a ističe u nedelju, nije urodio plodom.
Podsetimo, nakon što su Izrael i SAD u februaru napali Iran, Teheran je blokirao Ormuski prolaz, a potom je Vašington uspostavio vojnu pomorsku blokadu iranskih luka, dodatno gušeći iransku privredu.
Iako se možda čeka da se vidi ko će prvi popustiti, pregovaranje sa Trampom nije nimalo lako jer je vrlo nepredvidljiv. U više navrata je pretio novim napadima na Iran, da bi se u poslednjem trenutku povukao.
Mogu li SAD zaista da proglase Ormuski moreuz svojom teritorijom? I šta bi to uopšte značilo?
Šta je Tramp rekao o Ormuskom moreuzu?
"Nakon što pobedimo Iran, koji doživljava veoma težak poraz, uskoro ću proglasiti Ormuski moreuz teritorijom Sjedinjenih Država", rekao je Tramp.
Govoreći o pomorskoj blokadi, Tramp je otišao korak dalje i sugerisao da je Ormuski moreuz već teritorija SAD.
"U suštini, to je upravo ono što jeste. Imamo blokadu. Nijedan brod ne prolazi osim ako mi to želimo", dodao je.
Sa druge strane, Iran tvrdi da kontroliše ovaj plovni put, a uprkos američkim tvrdnjama, podaci o pomorskom saobraćaju pokazuju da su pojedini brodovi prošli kroz moreuz uprkos blokadi.
"Jasno je da ni sam američki predsednik, koji se nasmejao dok je to govorio, ovu izjavu ne shvata naročito ozbiljno", rekla je dopisnica Al Džazire Kimberli Halket iz Vašingtona.
"Ovo su teritorijalne vode Irana i Omana. Međutim, ono što američki predsednik voli da radi jeste da provocira protivnike, a u ovom slučaju to je Iran. Ipak, ono što treba istaći jeste da Tramp ne odustaje od činjenice da je pomorska blokada SAD na snazi u Ormuskom moreuzu i da ona i dalje traje", dodala je.
Kako je Iran reagovao?
Nekoliko iranskih zvaničnika oštro je reagovalo na Trampove izjave. Šef pravosuđa je američkog lidera nazvao kriminalcem i čovekom "plitkog uma", poručivši da Ormuski moreuz pripada Iranu.
Kazem Garibabadi, zamenik iranskog ministra spoljnih poslova, takođe je odgovorio: "Ormuski moreuz ne može biti zauzet tvitom, niti nosačem aviona, niti izdavanjem naredbe, niti predizbornim govorom".
"Ormuski moreuz je bio iranski, jeste iranski i ostaće iranski; ovaj moreuz biće zatvoren i otvoren samo po nalogu Irana, a sve dok ne prihvatite realnost poraza i ne odustanete od svojih fantazija, Iran će nastaviti da sprovodi blokadu", dodao je.
U međuvremenu, Iran vodi razgovore sa Omanom, jedinom drugom obalskom zemljom sa kojom deli moreuz, kako bi postigli dogovor o upravljanju pomorskim saobraćajem kroz ovaj plovni put. Ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao je da bi pregovori između Teherana i Muskata "uskoro mogli da budu okončani".
Međutim, ponovno otvaranje plovnog puta je odvojeno pitanje, rekao je Aragči, navodeći da Vašington mora da ispoštuje obećanja iz junskog memoranduma o razumevanju, uključujući ukidanje pomorske blokade i sankcija.
Teheran sada traži ove ustupke od SAD kao uslov za samo ponovno otvaranje plovnog puta, iako su oni prvobitno bili uslovi za okončanje rata.
Da li Tramp uopšte može da preuzme kontrolu nad Ormuskim moreuzom?
Pre svega, suverenitet se ne prenosi jednostranom predsedničkom proklamacijom.
Na primer, Tramp je ranije pretio da će poslati američke vojnike na iransko ostrvo Harg kako bi preuzeli kontrolu nad ključnim iranskim centrom za izvoz nafte u Persijskom zalivu. Teheran je tada poručio da će ih pripadnici Islamske revolucionarne garde čekati sa "prstom na obaraču". Kao što znamo, Tramp je imao ideju da preuzme Grenland, autonomnu teritoriju Danske.
Brus Fejn, koji je bio zamenik pomoćnika državnog tužioca SAD za vreme predsednika Ronalda Regana, kaže da Tramp prema Ustavu nema ovlašćenje da samostalno pripoji teritoriju.
"Za pripajanje teritorije ustavno je neophodan ugovor koji je ratifikovao Senat ili zakon, kao što je bio slučaj sa kupovinom Luizijane, pripajanjem Havaja i Panamskog kanala ili sticanjem Portorika i Filipina nakon završetka Špansko-američkog rata", objasnio je.
Ako bi ipak krenuo u pripajanje, Fejn kaže da bi to "predstavljalo zločin agresivnog rata i kršenje međunarodnog prava, uključujući Povelju Ujedinjenih nacija".
Natali Klajn, stručnjakinja za međunarodno pravo i prodekanka Univerziteta Novog Južnog Velsa u Sidneju, rekla je: "U suštini, jedini način na koji bi Trampova tvrdnja mogla da bude uverljiva u odnosu na međunarodno pravo bi bio da SAD tvrde da kontrolišu moreuz kao okupaciona sila, možda slično vlasti koju su SAD imale nad Japanom neposredno nakon Drugog svetskog rata".
"Ali u tom scenariju bi SAD morale da imaju vojnu kontrolu nad Iranom ili barem nad njegovim priobalnim područjima", istakla je.
Trampov rat protiv Irana je veoma nepopularan u SAD, gde će republikanci pokušati da odbrane tesnu većinu u Kongresu na novembarskim izborima. Prema anketi Rojtersa i Ipsosa, rat podržava svega 35 odsto Amerikanaca.
Teheran je takođe napao svoje susede u Persijskom zalivu, što je, prema mišljenju analitičara, pokušaj da se regionalne zemlje navedu da sprovedu pritisak na Vašington i dovedu ga u nepovoljan položaj za pregovaračkim stolom.
(EUpravo zato/Al Jazeera)
