Ministri odbrane Boris Pistorius i Shinjiro Koizumi nedavno su razgovarali o mogućnosti potpisivanja sporazuma koji bi omogućio slobodno kretanje vojnika i vojne opreme između Nemačke i Japana.
Ova inicijativa deo je šire strategije koju godinama podstiču Sjedinjene Američke Države, sa ciljem jačanja saradnje između evropskih članica NATO-a i svojih saveznika u Aziji.
Sastanak je održan u Jokosuki, važnoj pomorskoj bazi koja je sedište japanske mornarice, ali i američke Sedme flote zadužene za Pacifik.
Iako su zvanične poruke bile usmerene na očuvanje mira i stabilnosti, u fokusu je bio konkretan dogovor o logističkoj i vojnoj saradnji.
Japanska strana naglasila je da su bezbednosni izazovi u evroatlantskom i indo-pacifičkom regionu tesno povezani, koncept koji je naročito dobio na značaju nakon rata u Ukrajini. On se odnosi ne samo na obuzdavanje Russia, već i na širu strategiju balansiranja uticaja Kine.
Šira strategija povezivanja saveznika
Ideja o povezivanju bezbednosti Evrope i Azije nije nova.
Administracija Joe Biden aktivno je radila na približavanju NATO-a azijskim partnerima, uključujući Japan i Južnu Koreju.
Jedan od planova bio je i otvaranje kancelarije NATO-a u Tokiju, ali je taj predlog blokirao Emanuel Makron, pre svega zbog ekonomskih odnosa sa Kinom.
Koncept "Ondo-Pacifika“ zapravo potiče iz strateških krugova u Vašingtonu i odnosi se na povezivanje Indijskog i Tihog okeana u jedinstvenu geopolitičku celinu.
Njegov cilj je, između ostalog, da ograniči rast kineskog uticaja, posebno kroz kontrolu važnih pomorskih ruta.
Uloga Evrope u Aziji
Iako se ponekad tumači da Evropa ovim potezima pokušava da se distancira od politike Donalda Trampa, realnost je da se radi o dugoročnom procesu povezivanja saveznika. Cilj je razmena obaveštajnih podataka, razvoj vojne tehnologije i jačanje interoperabilnosti snaga.
Ova saradnja ima i konkretan fokus, potencijalne krizne tačke poput Tajvana i Južnog kineskog mora, gde Zapad želi da ojača sposobnost odvraćanja Kine.
Već postojeća vojna saradnja
Japan već ima slične sporazume sa zemljama poput Australije, Filipina i Velike Britanije, a poslednjih godina organizovane su i zajedničke vojne vežbe sa evropskim državama, uključujući Nemačku, Francusku i Italiju.
Pre nekoliko godina nemački borbeni avioni "Eurofighter“ učestvovali su u vežbama u Japanu, što je bio jasan signal produbljivanja vojnih odnosa.
Istorijske paralele i zabrinutost
Iako zvaničnici naglašavaju da je saradnja nužna zbog savremenih bezbednosnih izazova, deo javnosti u svetu ove događaje posmatra kroz istorijsku prizmu i sa dozom nelagode, podsećajući na savezništvo Berlina i Tokija tokom Drugog svetskog rata.
Ipak, današnji odnosi su suštinski drugačiji, Japan više nema ideološku fascinaciju Nemačkom kakva je postojala krajem 19. i početkom 20. veka, kada su pruski vojni model i nemačka nauka imali veliki uticaj.
Novo približavanje Nemačke i Japana pre svega treba posmatrati kao deo globalnog preslagivanja savezništava u svetu koji postaje sve nestabilniji.
Iako istorijske paralele bude sumnju, savremeni kontekst ukazuje da je reč o strateškom odgovoru na rastuće bezbednosne izazove, pre svega u odnosima sa Kinom i Rusijom.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
