Tokom prethodnih nedelja, a naročito na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku ove sedmice, države su jasno pokazale svoje pozicije kada je reč o sukobu između Izraela i Palestine - od poziva na priznanje palestinske države, preko uvođenja sankcija, do podrške dvodržavnom rešenju.
Ipak, i pored sve veće podrške, Evropska unija i dalje ne uspeva da nastupi jedinstveno, piše Evropska redakcija, zajednički projekat evropskih novinskih agencija, među kojima je i hrvatska Hina.
Većina članica EU priznaje Palestinu
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je ove nedelje da većina članica EU trenutno priznaje palestinsku državu.
"Postoji samo jedan put napred, dvodržavno rešenje. Bezbedna i međunarodno priznata Država Izrael. Nezavisna, demokratska i održiva Država Palestina. Koje žive jedna pored druge", poručio je Košta na mreži X.
Evropska unija je podeljena po pitanju priznanja Palestine. Francuska, Belgija, Luksemburg, Portugal i Malta nedavno su se pridružile listi zemalja koje su priznale Palestinu.
Ukupno, 16 od 27 članica EU već je donelo tu odluku, neki još 1980-ih (Poljska, Mađarska, Rumunija, Bugarska i Kipar), dok su Češka i Slovačka tada kao deo Čehoslovačke takođe dale priznanje, iako današnje češke vlasti to ne priznaju.
Švedska je Palestinu priznala 2014. godine, a Slovenija, Španija i Irska su to učinile 2024.
Ove sedmice, priznanje su dodatno podržale i Australija, Velika Britanija, Kanada i Portugal na sednici UN, pojačavajući pritisak na Izrael i njegovog ključnog saveznika - Sjedinjene Američke Države.
Makron: Vreme je za mir
Predsednik Francuske Emanuel Makron, kao jedan od ključnih lidera Zapada, priznao je Palestinu u UN, što se tumači kao istorijski, iako simboličan korak.
"Vreme je za mir, jer smo opasno blizu tačke u kojoj to više neće biti moguće", poručio je Makron sa govornice UN.
Portugal je prethodno vodio višenedeljne konsultacije s vladom, parlamentarnim strankama i predsednikom, nakon čega je doneta odluka o priznanju.
Šef diplomatije Paulo Ranžel izjavio je da je "krajnje vreme da se preduzmu konkretni koraci ka miru", izražavajući nadu da će priznanje pomoći u okončanju sukoba između izraelske vojske i Hamasa.
Poljska, koja je priznala Palestinu još krajem osamdesetih, dosledno podržava dvodržavno rešenje i ističe pravo Palestinaca na državnost.
Ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski više puta je naglasio da se "ništa ne bi trebalo događati bez učešća samih Palestinaca", jer je njihova politička uključenost ključna za stabilnost regiona.
Države bivšeg istočnog bloka menjaju stavove
Iako su mnoge istočnoevropske zemlje priznale Palestinu još dok su bile deo sovjetskog bloka, danas su neke od njih bliže stavovima izraelske vlade, posebno Mađarska.
Bivša Čehoslovačka je priznala Palestinu u vreme komunizma, ali današnja Češka ima drugačiji stav.
Vlada u Pragu podržava dvodržavno rešenje, ali samo kroz direktne pregovore dve strane, što, kako navode, nije moguće dok Hamas kontroliše Pojas Gaze.
"Češka nije priznala palestinsku državu i trenutno nema planove da to učini", poručilo je tamošnje ministarstvo spoljnih poslova. Ministar Jan Lipavski dodao je i da se ne slaže sa zaključcima nezavisne međunarodne komisije UN da Izrael čini genocid u Gazi.
Ni Evropska komisija nije jedinstvena
Ni sama Evropska komisija nema jedinstven stav.
Zvaničnici su se distancirali od izjave komesarke Terese Ribere, koja je ranije ovog meseca rekla:
"Genocid u Gazi razotkriva neuspeh Evrope da deluje i govori jednim glasom."
Neke zemlje članice odbijaju da se jasno izjasne. Na primer, bugarska vlada još uvek nije donela zvaničnu odluku o ovom pitanju.
Ko odbija priznanje Palestine?
Ukupno 11 članica EU još uvek okleva sa priznanjem, tvrdeći da ono može uslediti tek nakon postizanja sporazuma o dvodržavnom rešenju.
Nemačka i Italija su među najopreznijima.
Berlin ne planira priznanje u ovom trenutku, iako snažno podržava koncept dve države. Ministar spoljnih poslova Johanes Vadeful izjavio je u Njujorku da bi priznanje trebalo da usledi tek na kraju mirovnog procesa.
"Ali taj proces mora da počne sada", dodao je.
Istovremeno je kritikovao postupke izraelske vojske, navodeći da ljudi u Gazi prolaze kroz "pakao", ali je i podvukao da se višedecenijski sukob ne može rešiti "terorom, razaranjem i smrću".
Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani potvrdio je da Italija još uvek nije spremna da prizna Palestinu.
"Priznavanje države bez stvaranja uslova za njeno postojanje ne bi imalo efekta, samo bi dodatno udaljilo mir", rekao je u parlamentu.
Hrvatska je takođe među državama koje se protive priznanju.
Predsednik Zoran Milanović, međutim, u govoru u UN u ponedeljak izjavio je da bi Hrvatska trebalo da prizna Palestinu, ističući da to nije "nagrada", već osnovno pravo palestinskog naroda.
Simbolika priznanja i realnost na terenu
Uprkos simboličnoj težini priznanja, malo je verovatno da će ono promeniti realnost na terenu.
"Ako priznanje ne bude praćeno konkretnim merama, rizikuje da bude samo pokušaj skretanja pažnje sa stvarnosti, a to je sve brže brisanje palestinskog prisustva u sopstvenoj domovini", rekao je Maks Rodenbek, direktor programa za Izrael i Palestinu pri Međunarodnoj kriznoj grupi.
Profesor međunarodnog prava na Univerzitetu Eks-Marsej, Romen Le Bef kaže da priznanje ne znači da je država stvorena, baš kao što ni nepostojanje priznanja ne znači da država ne postoji.
Prema njegovim rečima, iako priznanje ima prvenstveno političku i simboličnu težinu, tri četvrtine država članica UN smatra da "Palestina ispunjava sve uslove da bude međunarodno priznata država".
U međuvremenu, izraelski premijer Benjamin Netanjahu poručio je da neće dozvoliti osnivanje palestinske države, dok krajnje desni članovi njegovog kabineta prete aneksijom Zapadne obale, kako bi, kako navode, sprečili takvu mogućnost.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
