Evropa je i dalje duboko podeljena kada je reč o pravima LGBT+ osoba. Dok pojedine države ubrzano šire zakonsku zaštitu i priznaju nova prava, druge ostaju gotovo potpuno zatvorene za promene.
Najnovija "Rainbow Map" organizacije ILGA-Europe pokazuje da se jaz između evropskog zapada i istoka, ali i između liberalnih i konzervativnih vlada, poslednjih godina dodatno produbljuje.
Na vrhu ovogodišnjeg izveštaja prvi put se našla Španija, sa ukupno 89 odsto mogućih poena, zahvaljujući sprovođenju zakona o pravima LGBT osoba i trans zajednice usvojenih tokom 2023. godine. Time je Madrid preuzeo vodeću poziciju od zemalja koje su godinama važile za evropske predvodnike u oblasti ljudskih prava.
Mapa, koja obuhvata 49 evropskih država i ocenjuje stanje prava LGBT+ osoba na skali od 0 do 100 procenata, zasniva se na proverama koje je sprovelo više od 250 aktivista, pravnika i stručnjaka za javne politike širom Evrope.
Analiziraju se oblasti poput zaštite od diskriminacije, prava na porodični život, pravnog priznanja roda, slobode okupljanja i zaštite od govora mržnje, prenosi Magazin Europe.
Iako pojedine članice Evropske unije beleže napredak, podaci pokazuju da veliki deo kontinenta i dalje zaostaje. Na samom dnu liste nalaze se Rusija i Azerbejdžan sa svega dva odsto, dok Turska ima pet procenata.
Posebno zabrinjava stanje unutar same Evropske unije. Rumunija sa 19 procenata ostaje najlošije rangirana članica EU, odmah ispred Bugarske i Poljske. U Briselu se ovakvi podaci sve češće posmatraju ne samo kao pitanje ljudskih prava, već i kao indikator stanja vladavine prava i poštovanja evropskih vrednosti.
Izveštaj pokazuje i koliko je pravna zaštita LGBT+ osoba širom Evrope i dalje fragmentisana. Samo deset država zabranjuje takozvane "konverzione terapije", dok bračna jednakost postoji u manje od polovine analiziranih zemalja, ukupno u njih 22. Čak 18 država i dalje ne pruža nikakav oblik pravnog priznanja istopolnim partnerstvima.
Jedna od najspornijih oblasti ostaju prava trans osoba. Dvanaest evropskih zemalja nema nikakav pravni mehanizam za promenu oznake pola u dokumentima, dok su u pojedinim državama procedure toliko restriktivne da ih organizacija praktično smatra nedostupnim. Među njima su Mađarska, Slovačka, Rusija i Ujedinjeno Kraljevstvo. Samo 12 evropskih država omogućava pravno priznanje roda na osnovu principa samoopredeljenja, bez medicinskih ili sudskih procedura.
U institucijama Evropske unije raste zabrinutost zbog sve izraženijeg političkog otpora prema LGBT+ pravima u pojedinim državama članicama. Evropska komisija poslednjih godina više puta je upozoravala da diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta nije u skladu sa temeljnim evropskim principima.
Istovremeno, organizacije za ljudska prava upozoravaju da zakonski napredak ne znači automatski i društvenu jednakost.
Uprkos boljim zakonima, LGBT+ osobe širom Evrope i dalje su izložene govoru mržnje, nasilju i političkim kampanjama koje ih predstavljaju kao društvenu pretnju.
Ovogodišnja "Rainbow Map" zato ne predstavlja samo pregled zakonodavstva, već i svojevrsnu političku mapu Evrope, kontinenta koji je po pitanju ljudskih prava sve manje jedinstven.
(EUpravo zato.rs)