Do nedavno je Mira Murati bila glavna tehnička direktorka u OpenAI-ju, kompaniji poznatoj po razvoju ChatGPT-a, jednog od najuticajnijih alata veštačke inteligencije danas.
Na vrhuncu karijere, donela je neočekivanu odluku: napustila je firmu kojoj je pomogla da postane globalni lider, kako bi osnovala svoju organizaciju - Thinking Machines Lab.
Misija njenog novog projekta je ambiciozna: razvijati AI koja je bezbednija, transparentnija i usklađenija s ljudskim vrednostima.
Rođena 1988. godine u Albaniji, Murati je odrasla u skromnim uslovima, ali u porodici koja je vrednovala obrazovanje. Kao tinejdžerka dobila je stipendiju i preselila se u Kanadu, a zatim u SAD, gde je završila studije mašinstva na uglednom Dartmouth koledžu. Već tada je pokazivala talenat za spajanje teorije i prakse, učestvujući, između ostalog, u izradi hibridnog trkačkog automobila.
Karijeru je započela u oblasti vazduhoplovstva, ali ključni korak dogodio se 2013. kada se pridružila Tesli. Tamo je radila na Modelu X i sistemima autopilota, iskustvu koje ju je prvi put uvelo u svet veštačke inteligencije. Tada je shvatila da je razvoj opšte veštačke inteligencije (AGI) jedan od najvažnijih tehnoloških izazova čovečanstva.
Posle Tesle, kratko je radila u firmi Leap Motion, a 2018. godine se priključila OpenAI-ju, tada još maloj istraživačkoj organizaciji. Brzo je postala ključna figura u razvoju GPT-3 i GPT-4 modela, kao i u odluci da se ChatGPT učini dostupnim široj javnosti, potez koji je označio prekretnicu u primeni AI-ja.
Murati je oduvek upozoravala da ogromna moć AI tehnologije sa sobom nosi i ozbiljnu odgovornost. Uporedila je rizike AI-ja sa nuklearnim oružjem, naglašavajući potrebu za javnom i transparentnom debatom o njegovoj budućnosti.
Veruje da se AI ne može razvijati iza zatvorenih vrata i da u tom procesu moraju učestvovati i naučnici, zakonodavci i građani.
U tom duhu je 2025. godine osnovala Thinking Machines Lab, organizaciju registrovanu kao korporaciju za javno dobro. Cilj ove inicijative je da se bolje razume način na koji AI sistemi funkcionišu, kako bi njihovo ponašanje bilo predvidivo, etički odgovorno i usklađeno sa ljudskim vrednostima.
Organizacija je već okupila istaknute stručnjake, uključujući i Johna Šulmana, jednog od osnivača OpenAI-ja, što dodatno potvrđuje snagu Muratine vizije: AI tehnologija treba da bude alat u službi čoveka - a ne obrnuto.
Naravno, njena karijera nije prošla bez kontroverzi. Izjava da možda neki kreativni poslovi "nikada nisu ni trebali da postoje" izazvala je negativne reakcije umetničke zajednice, a njeno izbegavanje odgovora o korišćenju YouTube sadržaja za treniranje video-modela Sora otvorilo je pitanja o transparentnosti u radu OpenAI-ja.
Njena odluka da napusti OpenAI usledila je nakon burnih događaja oko smene i povratka izvršnog direktora Sama Altmana, u periodu kada je Murati kratko obavljala funkciju v.d. direktorke. Sama kaže da joj je odlazak bio potreban kako bi se posvetila sopstvenom pravcu istraživanja.
Mira Murati je primer inženjerke koja ne razmišlja samo u tehničkim, već i u etičkim i filozofskim okvirima.
Njena nova misija nije samo profesionalna, već i lična: u vremenu kada AI preoblikuje svaki aspekt društva, od obrazovanja do politike, ona ne nudi gotova rešenja, ali nudi ono što je danas najdragocenije: integritet, znanje i odlučnost.
Ako uspe u svojoj viziji, Thinking Machines Lab neće biti samo još jedan AI startap, već temelj za novu eru - onu u kojoj će veštačka inteligencija biti ne samo pametna, već i istinski humana.
(M.A./EUpravo zato/ekapija.com)
