Koliko vi znate o kvantnoj nauci? Ako ste iz Evrope, verovatno ste čuli za nju, ali ne znate mnogo detalja – to je glavni zaključak prvog evropskog istraživanja o stavovima javnosti prema kvantnoj nauci i tehnologiji.
Anketa je pokazala da je većina odraslih u Francuskoj i Nemačkoj (78 odsto) čula za kvantne tehnologije, a mnogi znaju i da bi one mogle igrati ključnu ulogu u rešavanju velikih društvenih problema.
Međutim, samo trećina ispitanika zaista razume o čemu se radi, dok je skoro polovina (49 odsto) izjavila da je čula za kvantnu tehnologiju, ali da ne zna šta to znači.
Kvantna nauka proučava kvantne čestice – osnovne gradivne jedinice materije i energije koje se ponašaju prema zakonima kvantne mehanike, a ne klasične fizike.
Te čestice su temelj tehnologija kao što su GPS, čipovi i MRI skeneri. One su toliko male da se ne mogu videti čak ni pod običnim mikroskopom – poput elektrona, protona ili pojedinačnih atoma.
Istraživanje koje je sproveo YouGov objavljeno je povodom Svetskog dana kvantne nauke i Međunarodne godine kvantne nauke i tehnologije, koju je proglasila Organizacija ujedinjenih nacija. Ove godine se takođe obeležava 100 godina od nastanka kvantne mehanike.
Upotreba kvantne nauke
Anketa je pokazala i da 47 odsto ispitanika veruje da će kvantne tehnologije imati pozitivan uticaj na njihovu zemlju u narednih pet godina. Gotovo polovina Evropljana je optimistična kada je reč o njihovom uticaju na zdravstvo, energetiku, sajber bezbednost i klimatske promene.
Kvantne tehnologije mogu doprineti napretku u zdravstvu preciznijim medicinskim snimanjem pomoću kvantnih senzora, kao i ubrzavanju otkrića novih lekova simulacijom molekulskih interakcija.
U borbi protiv klimatskih promena, kvantna fizika omogućava razvoj nove generacije senzora za praćenje stanja životne sredine.
Za bezbednost, kvantna enkripcija može štititi komunikaciju, dok bi kvantni računari mogli rešavati probleme koje današnji računari ne mogu da obrade.
Evropa i kvantna trka
Evropska komesarka za tehnologiju Hena Virkunen prošlog novembra je poručila da Evropa treba da bude optimistična kada je reč o kvantnim tehnologijama i najavila strategiju koja uključuje razvoj evropskog kvantnog čipa i mogući "Zakon o kvantu".
EU je prošle godine pozvala na izdvajanje 65 miliona evra za ubrzanje industrijalizacije kvantnih čipova, što je deo šireg ulaganja od 200 miliona evra u okviru Evropskog zakona o čipovima.
Evropa, međutim, nije jedina koja ulaže u kvant. Povodom Svetskog dana kvantne nauke, Velika Britanija je najavila ulaganje od 121 milion funti (oko 140 miliona evra) u kvantne tehnologije koje bi mogle doprineti rešavanju društvenih problema, uključujući borbu protiv prevara i pranja novca.
Iako je evropski nobelovac Anton Cajlinger (Zeilinger) postavio temelje moderne kvantne fizike, Evropa i dalje zaostaje za Kinom i SAD-om u razvoju kvantnih tehnologija – prvenstveno zbog nedostatka infrastrukture, primene i privatnih ulaganja.
"Evropa ozbiljno zaostaje u privatnim investicijama u kvantne tehnologije u poređenju sa drugim delovima sveta", navodi Mario Dragi u svom izveštaju o budućnosti evropske konkurentnosti, uz poruku da EU mora razviti globalno konkurentan kvantni ekosistem.
(EUpravo zato)