Naučnici u CERN, u blizini Ženeve, otkrili su novu, težu verziju protona, subatomske čestice koja se nalazi u jezgru svakog atoma.
Ova neobična čestica uočena je u sudarima protona u Veliki hadronski sudarač, gde se čestice kreću gotovo brzinom svetlosti. Takvi sudari stvaraju uslove slične onima neposredno nakon Veliki prasak, pri čemu se energija pretvara u nove čestice koje se raspršuju na sve strane.
Nova čestica je čak četiri puta teža od običnog protona i mogla bi da pomogne naučnicima da bolje razumeju tzv. jaku nuklearnu silu, jednu od osnovnih sila prirode koja drži atomska jezgra na okupu.
Zanimljivo je da se ova sila ponaša poput zategnute gumene trake: što se čestice više udaljavaju, ona postaje jača.
Do otkrića je došlo zahvaljujući unapređenju LHCb detektora, koji sada omogućava preciznije praćenje sudara i njihovih posledica. Naučnici ističu da su novu česticu uspeli da identifikuju za samo godinu dana, iako ranije nisu mogli da je uoče ni tokom cele decenije prikupljenih podataka.
Šta ovu česticu čini posebnom?
Proton, kakav poznajemo, sastoji se od dva "gornja" (up) i jednog "donjeg" (down) kvarka, osnovnih gradivnih elemenata materije.
Međutim, nova čestica ima drugačiju strukturu: umesto "gornjih" kvarkova, sadrži dva teža "charm" kvarka.
Ova kombinacija čini je znatno masivnijom i ređom. Čestica, nazvana Xi-cc-plus, identifikovana je zahvaljujući specifičnom načinu na koji se raspada na druge, lakše čestice.
Kvarkovi inače postoje u šest vrsta, up, down, charm, strange, top i bottom, ali oni teži su nestabilni i mogu se videti samo u ekstremnim uslovima, poput onih u akceleratorima čestica.
Kratak život, veliki značaj
Iako je izuzetno kratkog veka, opstaje manje od milionitog dela milionitog dela sekunde, ova čestica ima veliki naučni značaj. Reč je tek o drugom zabeleženom slučaju bariona koji sadrži dva teška kvarka.
Kako ističu istraživači, svako novo otkriće ove vrste pomaže boljem razumevanju fundamentalnih sila koje oblikuju univerzum.
Drugim rečima, što više saznajemo o ovim sićušnim česticama, to smo bliži odgovoru na jedno od najvećih pitanja fizike, kako je građena materija od koje je sačinjen ceo kosmos.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
