Dok milijarder Ilon Mask širi svoju mrežu Starlink, stručnjaci upozoravaju da bi posledice po životnu sredinu mogle da budu velike.
Sistem Starlink ima za cilj da obezbedi brzi internet širom sveta, naročito u teško pristupačnim ruralnim područjima, a nedavno je saopšteno da će ga uskoro dobiti i Srbija.
Iako su njegovi benefiti očigledni, stopa po kojoj se komercijalni sateliti šalju u atmosferu, bez analize uticaja po okolinu, zabrinuli su kritičare tog programa.
Grupa 100 istraživača svemira sa univerziteta, opservatorija i instituta uputila je pismo Komisiji za federalne komunikacije (FCC) u SAD u kome su zatražili da se pauziranje lansiranje novih satelita dok se ne ispitaju moguće posledice.
Iako su dugoročni efekti nepoznati, istraživači su istakli da je očigledno da više satelita i više lansiranja dovodi do ispuštanja štetnih gasova i metala u atmosferu.
Holandski istraživači su utvrdili da satelitski radio-talasi blokiraju naučnicima mogućnost da posmatraju univerzum. Starlinkovi sateliti se mogu videti i golim okom u svitanje ili sumrak, što može narušiti teleskopske slike i posmatranje zvezda i planeta.
Nova generacija Maskovih satelita ometa rad radio-teleskopa, mnogo više nego što je to ranije bio slučaj. Tačnije, 32 puta više.
To znači da bi dragocen istraživački rad astronoma mogao da bude ugrožen, saopštili su iz Holandskog instituta za radio astronomiju (ASTRON).
Sateliti obezbeđuju brzi internet širom sveta, uključujući i "izazovne" sredine poput Jemena i Ukrajine.
Ipak, to ima svoju cenu.
"Svaki put kada se lansira nova grupa satelita, sa svim tim emisijama štetnih materija, sve manje ćemo videti nebo", poručila je direktorka ASTRON-a Džesika Dempsi.
Količina radijacije koja se oslobodi premašuje nivoe koje je postavio Međunarodni savez za telekomunikacije.
Prema jednoj proceni, trenutno orbitiraju 6.402 satelita oko 550 kilometara iznad Zemlje. Oni su relativno veliki - sa panelom od 3 metra i delom za napajanje od 8 metara.
Glavni konkurent "Spejs iksa", "OneWeb", poseduje manje 1.000 satelita, ali i njihove aktivnosti su sve veće. Kompanija "Amazon" takođe razvija svoju mrežu uređaja i nada se da će ih lansirati oko 3.000 narednih nekoliko godina.
Kako prenosi BBC, do 2030. bi broj satelita u orbiti mogao da premaši 100.000.
Veliki broj svemirskih objekata, uključujući daleke galaksije i planete, emituje svetlost na elektromagnetnom spektru.
Ova radijacija putuje u talasima koje radio-teleskopi mogu da "pokupe" kako bismo stekli sliku o onome što ne vidimo golim okom.
Sateliti ometaju upravo te talase. Naučnici su otkrili da skoro svi posmatrani sateliti emituju elektromagnetnu radijaciju, a bila je 10 miliona svetlija od najslabijeg svetlosnog izvora.
Kako su naveli, to je kao da poredite najslabiju zvezdu vidljivu golim okom i pun Mesec na vrhuncu.
Koje god bi bile prednosti sistema, jedna od katastrofalnih posledica je svetlosno zagađenje. Sateliti ostavljaju svetlosni trag koji astronomske snimke čini neupotrebljivim.
Mask je pre dve godine te brige odbacio rekavši da njegovi sateliti neće narušiti astronomska istraživanja i da će, ukoliko je potrebno, biti ofarbani u crno.
Ideja je bila testirana sa satelitom 1130 "DarkSat", a rezultati su bili neubedljivi. Sledeća generacija bi trebalo da bude manje luminozna, ali to je i dalje jarko za osetljive astronomske instrumente koji se koriste za posmatranje zvezdanih objekata.
Nekoliko desetina satelita je dosad palo na Zemlju, a kada bi se samo pet odsto njih pokvarilo tokom svog prognoziranog životnog veka od pet do sedam godina, dali bi svoj doprinos hiljadama delova svemirskog otpada koji kruži orbitom.
(EUpravo zato/BBC)