Danska je predstavila ažuriranu verziju evropskog plana za takozvani "chat control", koja prelazi na"„dobrovoljno" skeniranje poruka.
Ipak, bivši poslanik Evropskog parlamenta Patrik Brajer upozorava da novi predlog i dalje zaobilazi sudsku zaštitu koju je tražio Parlament, da bi zabranio korišćenje aplikacija za dopisivanje mlađima od 16 godina i da bi faktički ukinuo anonimnu komunikaciju.
Jedan od najpoznatijih boraca za pravo na privatnost u Evropi, bivši evroposlanik Patrik Brajer, napisao je prošlog četvrtka da je Danska izmenila predlog Evropske unije o kontroli četova, odlučivši da uvede dobrovoljno pretraživanje privatnih poruka radi otkrivanja osetljivog sadržaja, umesto opšte obavezne kontrole.
"Umesto obavezne, sveobuhvatne kontrole privatnih poruka ('nalozi za detekciju'), pretrage bi bile dobrovoljne - na odluku samih provajdera, kao što je i do sada bio slučaj", objašnjava Brajer.
Ipak, on navodi da tri ključna problema ostaju nerešena:
- predlog i dalje ne poštuje stav Evropskog parlamenta da samo sud može odobriti pristup privatnoj komunikaciji,
- zabranjuje maloletnicima da koriste aplikacije za dopisivanje,
- i ukida anonimnu komunikaciju, zahtevajući identifikaciju korisnika.
Zanemaren stav Evropskog parlamenta
Brajer ističe da danski predlog ignoriše poziciju Evropskog parlamenta, prema kojoj bi skeniranje komunikacija bilo moguće isključivo na osnovu sudskog naloga.
Ova odredba, kako naglašava, predstavlja osnovni mehanizam zaštite privatnosti evropskih građana i standard koji ne bi smeo biti oslabljen dodatnim pritiscima institucija EU - poput "dobrovoljnih kodeksa ponašanja" koji su se već koristili u oblastima veštačke inteligencije ili borbe protiv dezinformacija.
Brajer upozorava i na to da "dobrovoljno" u evropskoj praksi često nije zaista dobrovoljno: kompanije koje odbiju da učestvuju u takvim "kodeksima" često se suoče sa strožim merama ili regulatornim pritiscima, čime se zapravo uvodi obavezno skeniranje na mala vrata.
Bez aplikacija za dopisivanje za mlađe od 16?
Drugi problem odnosi se na član 6. danskog predloga, koji bi zabranio osobama mlađim od 16 godina da koriste aplikacije kao što su WhatsApp, Telegram, Snapchat, X (Twitter) i druge, navodno u cilju njihove zaštite od "online predatora".
Međutim, iskustvo Velike Britanije sa Zakonom o bezbednosti na internetu pokazuje da tinejdžeri lako zaobilaze takve zabrane koristeći VPN servise i druge alate.
Ukoliko bi i VPN-ovi bili ograničeni, to bi, upozorava Brajer, otvorilo ozbiljna pitanja o slobodi interneta.
Kraj anonimnog dopisivanja?
Treći sporni deo, član 4(3), predviđa da korisnici više ne mogu otvarati anonimne mejlove ili naloge za dopisivanje.
Umesto toga, morali bi da potvrde svoj identitet, ličnom ispravom ili biometrijom (npr. prepoznavanjem lica), čime bi postali lako identifikovani i ranjivi na curenje podataka.
Brajer upozorava da bi ovo moglo imati ozbiljne posledice po novinare, aktiviste i organizacije civilnog društva, koji često moraju da komuniciraju poverljivo sa uzbunjivačima i izvorima informacija.
Iako Danska tvrdi da novi predlog donosi fleksibilniji pristup, kritičari smatraju da on i dalje ugrožava pravo na privatnost, slobodu komunikacije i anonimnost, osnovne vrednosti digitalne Evrope.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)