Svako od nas je makar jednom izjavio "pa, ja nemam ništa da obučem", uprkos punom ormaru raznorazne odeće.
Međutim, koliko zapravo pažljivo biramo garderobu i kupujemo je sa ljubavlju? Da li obraćamo pažnju na etiketu i šta piše na njoj? I ono najvažnije, koliko godišnje bacimo tekstilnog otpada?
Svake godine se u svetu baci do 120 miliona tona odeće, a manje od jednog procenta se reciklira. Iako to zvuči neverovatno, modna i tekstilna industrija su jedan od tri najveća zagađivača životne sredine.
Da i za to postoji rešenje pokazuje Urbani buvljak, "najveći sekond-hand i vintidž market u regionu" koji se u Novom Sadu ponovo održava 13. juna. Prema procenama, na poslednjih nekoliko izdanja, Urbani buvljak je posetilo više od 10.000 ljudi.
Iza čitave ideje stoje Nina Buač i Una Petrović iz Udruženja KulKultura, a sa njima smo razgovarali o veštinama koje su nam potrebne da pronađemo kvalitetne stvari, kako da se pravilno rešimo stare odeće i kako je Urbani buvljak počeo sa svega deset izlagača, a danas se organizuje na prostoru od 6.000 kvadrata.
Kako nam je objasnila Nina, ideja je nastala iz njihove ljubavi prema starim stvarima.
"U jednom trenutku smo shvatile da većina naših prijatelja ne deli to oduševljenje i da im nije jasno kako pronalazimo tako dobru i kvalitetnu, dizajnersku odeću. Čak nam nisu ni verovali. Mislili su da su priče o stopostotnom kašmiru ili vrhunskim vintidž predmetima pronađenim na buvljaku samo urbane legende. Tada smo odlučile da im pokažemo da ne moraju da odlaze na klasične buvljake, ako je to nešto što im ne odgovara, već da napravimo prijatniju i pristupačniju verziju za ljude koji nisu navikli na takvo okruženje. Tako je nastao urbani buvljak, a naziv je u početku bio samo radni naslov, ali je na kraju ostao jer je jednostavno najbolje opisivao našu ideju", objasnila je Nina za EUpravo zato.
Na Urbanom buvljaku posetioci ne moraju samo da kupuju ili prodaju, već se druže, povezuju ili slušaju dobru muziku. Vremenom su u čitavu priču uključeni i kolekcionari, antikvari i ljubitelji starih predmeta.
"Od kada smo pokrenule naš događaj, trudimo se da edukujemo ljude o tome kako i šta kupuju. Stvari za koje smo mislile da su svima poznate, poput osnovnih informacija o materijalima, većina ljudi uopšte ne zna niti obraća pažnju na njih. Zato smo fokus stavile na prirodne materijale i edukaciju o tome zašto ih treba birati i zašto su bolji, dugotrajniji i zdraviji od sintetičkih", dodala je Una.
Kako su primetile, njihovi sugrađani "često ne znaju ni osnovne stvari". Tokom kupovine ne znaju gde da potraže informacije o proizvodu, ne gledaju etikete, ne čitaju sastav... Mnogi nisu ni svesni da se sintetički materijali ne razgrađuju u prirodi.
Takođe, ne snalaze se u tome da prepoznaju da li je nešto dobro skrojeno ili ne.
Za obilazak buvljaka i vintidž prodavnica potrebna je određena veština. Koliko je teško snaći se u tom svetu?
Ni na buvljake polovne i vintidž robe se ne može otići tek tako. Kako ističu naše sagovornice, najveći problem je kako pregledati brdo garderobe. Da bi se pronašao zaista dobar komad odeće, potrebno je da se "prođe rukom", a strpljenje je takođe neophodno.
"Nina je, na primer, dugo radila u modnoj industriji i govorila mi je da često ne mora ni da pogleda odeću, dovoljno je da dodirne materijal i odmah zna koje komade treba da izdvoji. Vremenom sam i sama savladala tu veštinu. Ne moram više da pogledam svaki komad pojedinačno. Sve ipak počinje od edukacije. Ne možemo da pronađemo kvalitetan proizvod ako ne znamo da prepoznamo vunu, svilu ili druge kvalitetne materijale. Na buvljacima su etikete često izbledele, presečene, oštećene ili potpuno uklonjene, pa je potrebno razviti sposobnost da se kvalitet prepozna rukom i okom", rekla je Una.
Ali, nisu li vintidž stvari skupe?
Ljudi često kažu da su vintidž stvari prilično skupe, pa im se više isplati da kupe, recimo, više pristupačnih pantalona, haljina ili majica u obližnjem tržnom centru.
"Kada kupujemo nešto što nam je zaista važno, kupujemo iz ljubavi i zato što nam to treba. Tako gradimo naš stil i tada ne razmišljamo o ceni. Ono što treba imati u vidu je da je cena odeće tzv. brze mode zapravo mnogo veća nego što mislimo, ne samo u finansijskom smislu, već i po našu planetu i zdravlje. Važno je da toga budemo svesni kada kupujemo garderobu", ističu naše sagovornice.
Nina i Una ističu da im je posebno drago što su mnogi njihovi nepoverljivi prijatelji sa početka priče danas postali prodavci.
"Naš cilj je od početka bio da promovišemo prodaju, podstaknemo ljude ne samo da kupuju, već i da izlažu stvari koje više ne koriste. Danas imamo ljude koji redovno izlažu, druže se i postali su deo zajednice. Posebno smo ponosne na grupu penzionerki, starijih od 70 godina, koje su se ponovo povezale upravo zahvaljujući našem događaju. Znaju se odranije sa novosadskog korzoa, a danas posećuju svaki Urbani buvljak, druže se, idu u bioskop, pozorište i upoznaju nove ljude".
Ko sve izlaže na Urbanom Buvljaku?
Događaj je podeljen u tri zone.
Prvu predstavlja Premium zona, u kojoj izlažu kolekcionari i ljudi koji su već probrali najbolje i nude najkvalitetnije predmete, od stakla, knjiga, lampi, gramofonskih ploča, antikviteta do pažljivo odabrane vintidž garderobe.
Druga je Održiva zona, namenjena malim lokalnim brendovima i dizajnerima koji se bave održivom proizvodnjom i apciklažom.
Treća je Garažna zona, otvorena za sve koji žele da prodaju stvari koje im više nisu potrebne tako da je namenjena svima.
Najmlađe očekuje Dečija zona sa edukativnim radionicama, dok će u Chill zoni posetioci moći da predahnu uz muziku, hranu i piće.
Posetioci će moći da obiđu i izložbe u Ateljeu 61 i Francuskom institutu.
Ovog vikenda će se buvljak organizovati u Novom Sadu u Distriktu, na adresi Bulevar despota Stefana 5, u Kineskoj četvrti, između Mosta slobode i Limanskog parka.
Jesu li sekond-hend bazari prolazni trend ili nešto drugo?
Na ulicama naših gradova može se videti sve veći broj prodavnica polovne robe, a često se izlaže i na brojnim stranicama na društvenim mrežama. U poslednje vreme u Novom Sadu ili Beogradu, primera radi, pojavio se veliki broj događaja koji promovišu razmenu odeće i slično. Da li je u pitanju novi trend ili nešto drugo?
"Definitivno je trend kupovine i prodaje polovnih i vintidž stvari stigao i kod nas, i iskreno, drago nam je zbog toga. Ipak, trendovi brzo dolaze i prolaze. Zato smatramo da je važno da trenutnu pažnju iskoristimo za edukaciju i razgovor o tome zašto je kupovina polovnih stvari bitna. Cilj nije samo da ljudi zamene brzu modu vintidž garderobom, već da razviju svesniji odnos prema kupovini uopšte. Nismo mnogo postigli ako nastavimo da kupujemo impulsivno, samo na drugom mestu. Važno je da naučimo kako da prepoznamo kvalitetne komade koji mogu da traju godinama, kako da ih održavamo, popravljamo i kombinujemo, ali i da se oslobodimo ideje da nam je stalno potrebno nešto novo", ističu iz Udruženja KulKultura.
(EUpravo zato)