Ukoliko bi se povećao obim korišćenja obnovljivih izvora energije širom Evropske unije, to bi moglo da smanji troškove proizvodnje struje, poboljša energetsku nezavisnost i podrži prelazak ka čistoj industriji, navodi se u izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).
Istovremeno, ubrzanje elektrifikacije grejanja, saobraćaja i industrije neophodno je kako bi se obezbedila čista i konkurentna budućnost Evrope.
Izveštaj EEA "Obnovljivi izvori, elektrifikacija i fleksibilnost - za konkurentnu transformaciju energetskog sistema EU do 2030. godine" ukazuje da je Evropska unija već pokazala sposobnost da se udalji od fosilnih goriva, s obzirom na to da su emisije CO₂ u sektoru električne energije značajno smanjene tokom poslednjih decenija.
Nasuprot tome, napredak u dekarbonizaciji grejanja i saobraćaja, gde dominiraju gas i nafta, znatno je sporiji.
Godine 2022. skuplji gas je dvostruko povećao cenu uvoza energije, podižući ga na 4% BDP-a. Izveštaj naglašava da obnovljivi izvori, posebno solarna i energija vetra, nude održiv put ka većoj energetskoj nezavisnosti.
Ulaganjem u domaću proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, članice EU mogu da zamene nestabilni uvoz fosilnih goriva dostupnim, jeftinijim i čistijim izvorima energije.
Lena Ila-Mononen, izvršna direktorka EEA, izjavila je da se tu ne radi samo o postizanju klimatskih ciljeva.
"Prelazak na obnovljive izvore i elektrifikaciju je prilika da se smanji zavisnost od uvoza fosilnih goriva. To bi na srednji rok moglo da smanji veleprodajne cene električne energije i ojača otpornost Evrope i njenu stratešku autonomiju u sve neizvesnijem geopolitičkom kontekstu", navela je.
Ušteda pri proizvodnji električne energije
Analiza da bi varijabilni troškovi proizvodnje električne energije u EU mogli da se smanje i do 57% u odnosu na nivo iz 2023. godine, ukoliko se dostignu ciljevi za obnovljive izvore i energetsku efikasnost do 2030.
Na duži rok, ovo bi moglo da rezultira nižim cenama za potrošače, dok će kratkoročne uštede verovatno biti delimično neutralisane ulaganjima u fleksibilniju evropsku elektroenergetsku mrežu i drugim nacionalnim troškovima.
U tom smislu, izveštaj ističe obnovljive izvore i elektrifikaciju kao put ka većoj energetskoj nezavisnosti Evrope i ka održavanju održivih cena energije.
Da bi se to ostvarilo, izveštaj identifikuje tri prioriteta:
- Otključavanje kapitala za obnovljive izvore: Električni kapacitet iz obnovljivih izvora mora da poraste na 77% ukupno instalisanih kapaciteta do 2030. godine (u poređenju sa više od 50% koliko je danas). Privlačni fiskalni i regulatorni okviri mogli bi da podrže veći nivo investicija.
- Udvostručenje sistemske fleksibilnosti: Pametne, međusobno povezane mreže, odaziv na potražnju i rešenja za skladištenje energije moraju brzo da se razvijaju kako bi energetski sistem ostao u stalnoj ravnoteži.
- Unapređenje koordinacije na nivou EU: Prekogranična saradnja na infrastrukturi i planiranju neophodna je da bi se uravnotežile regionalne razlike.
Potrebna je strategija
Elektrifikacija grejanja u domaćinstvima i industriji, uz podršku toplotnih pumpi i obnove energetski neefikasnih zgrada, biće ključna za postupno ukidanje fosilnih goriva.
U industriji se podstiče dodatno smanjenje emisija, a u sektoru saobraćaja povećano korišćenje električnih vozila, u kombinaciji sa infrastrukturom za pešačenje, biciklizam i javni prevoz.
Izveštaj takođe podstiče države članice da koordinišu politike i tehnološke planove. To znači da treba uskladiti oporezivanje i cenovne signale u čitavom energetskom sistemu i postepeno ukidanje subvencija za fosilna goriva, koje su dostigle rekordne nivoe u periodu 2022–2023.
(EUpravo zato/EEA)