Većina mladih u Srbiji, njih 69 odsto, smatra da su fosilna goriva jedan od glavnih uzročnika razvoja klimatskih promena, a zelena tranzicija ih pre svega asocira na korišćenje obnovljivih izvora energije, pokazuje istraživanje koje, u okviru projekta "Podizanje svesti o klimatskim promenama i zelenoj tranziciji", sprovodi Udruženje OIE Srbija uz podršku Evropske unije i WWF Adria.
Anketa sprovedena među 525 mladih starosti od 18 do 30 godina iz cele Srbije, pokazuje da većina ispitanika, njih 87 odsto, termoelektrane definiše kao velike zagađivače u Srbiji, a 90 procenata podržava veću proizvodnju i potrošnju energije iz obnovljivih izvora.
Najveći potencijal mladi vide u energiji sunca (42%), a znatno manji broj u energiji vode (22%) i vetra (19%), dok geotermalne izvore, biomasu i biogas ispitanici ne prepoznaju kao izvore sa previše potencijala u Srbiji.
Neefikasna postrojenja su najveći energetski problem u Srbiji
Termin zelena tranzicija učesnike istraživanja prvobitno asocira na korišćenje obnovljivih izvora energije, održivi razvoj, solarne panele, zaštitu životne sredine, električna vozila, EU regulativu, pravednu tranziciju i balans svih izvora energije.
Najveći energetski problemi u Srbiji su, prema mišljenju ispitanika, stara neefikasna postrojenja, problemi na mreži, zavisnost od neobnovljivih izvora, nesigurnost u snabdevanju i regulativa.
Najveći broj mladih, 71 odsto, veruje da termoelektrane, s jedne strane, neminovno obezbeđuju energiju, ali su ujedno i veliki zagađivači životne sredine. Dodatno, još 16 odsto mladih ističe da ova postrojenja ne obezbeđuju dovoljno energije u Srbiji, ali da, uzgred, svojim radom stvaraju zagađenja. Zbirno, čak 87 procenata mladih termoelektrane definiše kao velike zagađivače u Srbiji.
Mladi u velikoj većini daju podršku prelasku na veću proizvodnju i potrošnju energije iz obnovljivih izvora. Takvu odluku u potpunosti podržava nešto preko polovine ispitanika, tačnije 53 odsto, dok je uglavnom podržava još 37 odsto.
U prilog tome govore i prve asocijacije na obnovljive izvore, a to su solarni paneli, sunce, Đerdap, vetroparkovi/vetrenjače u Vojvodini, vetar i hidroelektrane.
Većina mladih, 64%, smatra da će investicije u obnovljive izvore u Srbiji imati samo pozitivne rezultate u budućnosti. Takođe, mladi prepoznaju poslovne perspektive u sektoru OIE kroz različite sfere poput nauke, nevladinog sektora, medija, ali i radom u samim postrojenjima.
Mladi strahuju od visokih temperatura kao posledice klimatskih promena
Prve asocijacije mladima na klimatske promene su globalno zagrevanje, tople noći, efekat staklene bašte, vremenske neprilike, adaptacija.
Mladi veruju da na razvoj klimatskih promena prevashodno utiču termoelektrane, zastareli načini industrijske proizvodnje, individualna ložišta, divlje deponije, poljoprivreda. Upotrebu fosilnih goriva većina ispitanika (69%) prepoznaje kao jedan od glavnih uzročnika razvoja klimatskih promena. Ipak, blizu trećine mladih smatra da fosilna goriva ne utiču previše ili ne utiču uopšte na razvoj klimatskih promena.
Anketirani ocenjuju da klimatske promene uglavnom utiču na njihove svakodnevne navike, a 55% smatra da će klimatske promene u velikoj meri imati posledice na mlade u budućnosti. Učesnici fokus grupa ističu da će klimatske promene sa sobom doneti rizike po zdravlje građana, ali i pojavu novih virusa i bolesti.
Najveći broj mladih, 47%, izdvaja visoke temperature kao efekat klimatskih promena koji će imati najveći negativni uticaj po generacije mladih u budućnosti u Srbiji. Za 19% mladih najveći negativni uticaj imaće suše, za 14% njih to će biti toplotni talasi, a za 13% obilne padavine.
Tek 22% mladih koristi internet portale kao izvor informacija o ovim temama
U informisanju o klimatskim promenama i zelenoj tranziciji, većina mladih u Srbiji (52%) se oslanja na društvene mreže, dok 22% koristi internet portale kao izvor informacija. Zbirno posmatrano, čak 3⁄4 mladih koristi savremene digitalne medije u informisanju o ovim temama.
Ovakvi odgovori su očekivani, jer se mladi danas o brojnim društvenim temama oslanjaju pre na savremene nego na tradicionalne medije, poput štampe i TV. Interesantno je da se priličan procenat mladih (15%), u informisanju oslanja na svoje okruženje, odnosno na razgovore sa članovima porodice, prijateljima, poznanicima.
Istraživanje pokazuje da mladi smatraju da im informacije o klimatskim promenama i obnovljivim izvorima energije nisu u dovoljnoj meri dostupne. Oni su podeljenog stava te tako ističu da su informacije uglavnom dostupne (34%), odnosno da uglavnom nisu dostupne (46%). Polarizacija stavova je prisutna i kod mladih na fokus grupama. Mladi smatraju da je došlo do rasta izveštavanja o ovim temama u odnosu na period od pre 10 godina, ali da to nužno nije dovelo i do rasta kvaliteta sadržaja i većeg razvoja svesti samih građana.
(EUpravo zato/OIE)
· Reaguj
