![props.documentData.Authors[0].AdditionalInfo](https://staticeupravozato.mondo.rs/api/v3/images/402?ts=2024-04-01T11:59:58)
Kada biste napravili anketu – koliko ljudi bi znalo imena kineskih solarnih kompanija? Izvesno je da bi u pitanju bio veoma mali broj. A kada biste iste ispitanicima nabrojali imena naftaških giganata, velike su šanse da bi prepoznali ime barem jednog. To je zato što ovi drugi posluju već decenijama, reklamiraju se po različitim sportskim događajima i moguće ih je videti na pumpama širom sveta.
Međutim, po ovogodišnjoj analizi Bloomberg-a solarne kompanije za koje skoro niko nije čuo uskoro će proizvoditi više energije za svet nego naftaški giganati. To predstavlja pravu tehnološku i ekološku revoluciju, jer znači da ekspanzija energije sunca, kao obnovljive i održive energije, konačno postaje sveobuhvatna i da daje rezultate. Percepcija u javnosti je da se radi o još uvek neefikasnoj tehnologiji sa ograničenom primenom, te da još uvek ne može biti siguran izvor energije. U praksi, tokom 2023. godini čak 5 odsto celokupne svetske proizvodnje električne energije došlo je iz ovog izvora.
Kada se radi o Evropskoj uniji, u 2022. solarna energija je donela čak 7,5 odsto električne energije celog bloka i veoma je blizu da u narednim godinama prestigne hidrocentrale. U nekoliko država članica EU ona je 2022. imala ogroman udeo u proizvodnji struje, kao što su: Nemačka sa 12%, Španija sa 16%, Holandija 17%, Mađarska 18% i Grčka 19%. U tom smislu, Evropa spada u svetske prvake primene ove zelene tehnologije u svrhu proizvodnje energije, jer je po udelu proizvedene struje iz ovog izvora iznad Kine, SAD, Indije i drugih ekonomskih sila, sa izuzetkom Japana koji je blago iznad. Takođe, deluje da je ova solarna ekspanzija nezaustavljiva u Evropi i logično je pitanje šta stoji iza toga.
Kada se radi o Evropskoj uniji, u 2022. solarna energija je donela čak 7,5 odsto električne energije celog bloka i veoma je blizu da u narednim godinama prestigne hidrocentrale.
Solarna energija je trenutno najbrže rastući izvor energije u Evropskoj uniji. Kao energija je danas jeftina, čista i fleksibilna, te je zato prilično primenjiva. Cena solarne energije smanjena je za čak 82% između 2010. i 2020, što je čini najkonkurentnijim izvorom električne energije u mnogim delovima Evrope. Za to su delom zaslužne i kineske kompanije iz uvoda, koje imaju veliku proizvodnu efikasnost. U maju 2022. godine Evropska komisija je donela svoju solarnu strategiju u okviru plana RePowerEU plana, kojom se smanjuju različite barijere za širu primenu ove tehnologije u praksi.
Drugi faktor koji je uticao na ovaj rast primene je i napredak tehnologije skladištenja energije pomoću baterija. Njihov tehnološki progres i pad cene za oko 80 odsto u prethodnih deset godina, obezbedili su da i ovaj dodatak olakša ekspanziju solarnih kapaciteta. Skladištenje energije danas zato igra ključnu ulogu u maksimiziranju efikasnosti i pouzdanosti sistema solarnih panela.
Proizvodnja ovog tipa energije je u svojoj prirodi promenljiva, jer zavisi od sunčeve svetlosti, koja varira zbog vremenskih uslova i ciklusa dan-noć. Da bi se rešio ovaj ključni izazov i obezbedilo stabilno snabdevanje strujom, sistemi za skladištenje energije su sve više integrisani sa solarnim panelima zbog čuvanja viška energije proizvedene tokom najjačih sati sunčeve svetlosti. Ova uskladištena energija se zatim može koristiti tokom perioda niske ili nulte sunčeve svetlosti, obezbeđujući kontinuirano i stabilno napajanje za koje su ranije bila nužna fosilna goriva ili nuklearna energija.
U tom smislu tehnološki napredak i povećanje obima proizvodnje solarnih panela i baterija, kao i njihova istovremena upotreba, omogućili su pad cene oba proizvoda i ekspanziju i u samoj Evropskoj uniji. Očekuje se nastavak ovog rasta u sektoru solarne energije u narednim decenijama, jer zbog spomenutog pada cena postoji podsticaj za velikim instalacijama i povećanom sopstvenom potrošnjom zasnovanom na krovnim fotonaponskim instalacijama. Ovaj sektor takođe stvara nova radna mesta, za koja se smatra da su dosta sigurna u budućnosti, te po podacima Evropske komisije preko 600 000 ljudi danas radi u ovom sektoru i procenjuje se da će preći 1 000 000 do kraja ove dekade.
Rizici za dalju ekspanziju
Kao najveći rizik za dalju ekspanziju solarne energije može biti pad velikih kineskih kompanija, koje su se u prošlosti u velikoj meri oslanjale na državnu finansijsku pomoć kroz kredite, poreske olakšice i direktne subvencije. One su tako postigle globalnu konkurentnost i drastično pojeftinile proizvodnju ovog izvora energije, te su kineski solarni paneli brzo postali za oko 50% jeftiniji od evropskih. Niske cene su navele evropske kompanije kao što je švajcarski Meier Burger, nekadašnji najveći proizvođač solarne energije u Nemačkoj, da se preseli u Sjedinjene Države i ubere koristi od programa podsticaja proguranih od strane Džoa Bajdena. Druge kompanije, kao što je Solarwatt, otpustile su deo osoblja kako bi smanjile troškove proizvodnje.
Cena solarne energije smanjena je za čak 82% između 2010. i 2020, što je čini najkonkurentnijim izvorom električne energije u mnogim delovima Evrope.
Međutim, iz Kine dolazi sve više vesti da manji proizvođači panela sve više bankrotiraju i da postoji veća ponuda od potražnje u ovom trenutku. Sa druge strane, Evropska unija se priprema da sve više solarnih panela proizvodi na svojoj teritoriji i poveća udeo proizvodnje, koji je trenutno tek na oko 5 odsto, te preko 90% panela danas u Evropu dolazi iz Kine, što sa sobom nosi i rizike zavisnosti od efikasnosti poslovanja kineskih giganata i spremnosti države da ih konstantno pomaže.
Ipak, bez obzira na to odakle će oni dolaziti i gde će se proizvoditi lokacijski, deluje da je solarna revolucija u Evropskoj uniji realnost mnogo brže nego u ostatku sveta, gde se takođe dešava. Dok je pre 20 godina priča o ovoj energiji bila samo lepa zamisao o održivijem načinu dobijanja energije, danas je postala opipljiv izvor za sve veći udeo svetske populacije i deluje da će to sve više biti. Deluje da zbog globalnih ciljeva o sprečavanju posledica klimatskih promena, svakako ima perspektivu i da je uz vetar prepoznata od vlada širom sveta kao jedan od izlaza iz klimatske krize. Tržište takođe govori da se u velikoj meri slaže za vladama i njihovim strategijama, te da klađenje na solarnu energiju može da donese dobitak u narednim godinama.
