Na obodu mirnog gradića Figueruelasa, ogromna vetroturbina se polako okreće i baca senku na okolne zgrade. Ona simbolično podseća na značaj obnovljivih izvora energije u vetrovitoj pokrajini Aragon, na severoistoku Španije, gde se na ravnicama prostiru brojne vetroelektrane i solarni parkovi.
Status Figueruelasa kao jednog od simbola španske zelene tranzicije dodatno je učvršćen početkom izgradnje ogromne fabrike baterija za električna vozila.
U projekat vredan četiri milijarde evra zajednički ulažu kineska kompanija CATL i multinacionalni Stellantis sa sedištem u Holandiji. Kineski ambasador u Španiji Jao Đing opisao je ovu investiciju kao jednu od najvećih kineskih ulaganja ikada realizovanih u Evropi, piše BBC.
Gradonačelnik Figueruelasa Luis Bertol Moreno ističe da je ova lokacija bila logičan izbor.
"Nalazimo se u Aragonu, gde vetar duva tokom cele godine, ima mnogo sunčanih sati i okruženi smo vetroturbinama i solarnim panelima. Upravo ti izvori biće ključni za snabdevanje nove fabrike električnom energijom", rekao je on.
Nova fabrika predstavlja potvrdu španskog energetskog modela koji daje prednost obnovljivim izvorima.
Dok su 2017. godine oni učestvovali sa oko trećine u ukupnoj proizvodnji struje, njihov udeo je 2024. porastao na čak 57 odsto. Cilj vlade je da do 2030. godine taj procenat dostigne 81 odsto.
Premijer Pedro Sančez je ranije ove godine, aludirajući na slogan Donalda Trampa "Kopaj, dušo, kopaj", poručio: "Zeleno, dušo, zeleno".
Sumnje posle velikog nestanka struje
Međutim, poslednjih meseci ovakav energetski kurs našao se pod znakom pitanja.
Uzrok je bio veliki nestanak struje 28. aprila, kada su na nekoliko sati bez električne energije ostali domaćinstva, kompanije, državne institucije, javni prevoz, škole i univerziteti širom Španije i susednog Portugala.
Kako vlada nije dala potpuno objašnjenje uzroka prekida, energetski miks zemlje postao je tema žestokih političkih rasprava.
Lider konzervativne opozicije Alberto Nunjes Feihoo optužio je vlast za "fanatično sprovođenje zelene agende", tvrdeći da je preveliko oslanjanje na obnovljive izvore moglo doprineti kolapsu sistema.
Ove kritike dodatno su pojačane podatkom da je samo nedelju dana pre nestanka struje solarna energija u kontinentalnoj Španiji činila rekordnih 61,5 odsto ukupne proizvodnje električne energije.
Vlada i struka odbacuju optužbe
Ipak, i vlada i nacionalni operator elektro-mreže Red Elektrika odbacuju tvrdnje da su obnovljivi izvori uzrok problema.
"Sistemom smo upravljali i sa većim udelom obnovljivih izvora, bez ikakvog ugrožavanja bezbednosti", izjavila je Konča Sančez, rukovodilac operacija u toj kompaniji.
Prema njenim rečima, prekid snabdevanja bio je posledica kombinacije više faktora, uključujući i "nepoznati događaj" u sistemu koji je neposredno pre incidenta izazvao neuobičajene oscilacije napona.
Tačan uzrok se i dalje ispituje, dok je mogućnost sajber-napada više puta odbačena. U međuvremenu, Španija se od aprila nešto više oslanja na prirodni gas.
Budućnost nuklearne energije
Posebno glasna nakon nestanka struje postala je španska nuklearna industrija, koja trenutno obezbeđuje oko 20 odsto električne energije u zemlji. Predstavnici sektora protive se planovima vlade da između 2027. i 2035. godine ugasi pet nuklearnih elektrana.
Dok mnoge evropske države ponovo ulažu u nuklearnu energiju, Španija se sa planiranim zatvaranjima izdvaja kao izuzetak. Operateri nuklearne elektrane Almaraz, koja bi prva trebalo da bude zatvorena, zatražili su produženje rada do 2030. godine, a taj zahtev je još u proceduri.
Predsednik udruženja Foro Nuclear, Ignacio Araluce, smatra da je razumna kombinacija obnovljivih i nuklearnih izvora neophodna.
"Nuklearna energija obezbeđuje stabilnost. Kada obnovljivi izvori ne proizvode, potreban vam je izvor koji radi neprekidno, bez emisije CO₂", ističe on. Opozicija, uključujući i krajnje desničarsku stranku Voks, deli stav da je nuklearna energija ključna za stabilnost sistema.
Tehnički izazovi i politička neizvesnost
Iz Red Elektrike priznaju da španski energetski model ima prostora za unapređenje. Kao glavne probleme navode slabu povezanost Iberijskog poluostrva sa ostatkom evropske elektro-mreže, ali i nedovoljno razvijene kapacitete za skladištenje energije.
"Napredujemo u instalaciji obnovljivih izvora, ali isto ne možemo reći za skladištenje. Tu moramo ubrzati", kaže Konča Sančez.
Dodatnu neizvesnost unosi i politička situacija.
Socijalistička koalicija suočava se sa korupcionaškim aferama, a njena parlamentarna većina je sve tanja, što otvara mogućnost prevremenih izbora. Prema anketama, eventualna desničarska vlada verovatno bi smanjila fokus na obnovljive izvore energije.
Uprkos svemu, zelena tranzicija se nastavlja.
Za Figueruelas to znači nove investicije, jeftinu i čistu energiju, ali i demografske promene. Grad sa oko 1.000 stanovnika očekuje dolazak oko 2.000 kineskih radnika, dok se procenjuje da će projekat otvoriti i do 35.000 indirektnih radnih mesta.
"Ovakve investicije oživljavaju kraj, od građevinarstva do ugostiteljstva, a energija je praktično besplatna, zavisi samo od sunca i vetra", kaže meštanin Manuel Martin.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
