Vodeći poslanik u predmetu, socijalistkinja Alesandra Moreti iz Italije, rekla je da je „vreme da se stavi tačka na model "uzmi, iskoristi, baci" koji je toliko štetan za našu planetu, naše zdravlje i našu ekonomiju".
Ključni element Zelenog dogovora, revidirana „regulacija o ekološkom dizajnu" deo je paketa cirkularne ekonomije, čiji je cilj da EU koristi materijale daleko efikasnije.
Paket takođe doprinosi cilju EU da ima neto nultu emisiju gasova staklene bašte do 2050. godine i trebalo bi da smanji štetu po životnu sredinu.
Razvijanje reciklaže i održivosti
Prema Eurostatu, nešto manje od 13% materijala je reciklirano i ponovo uvedeno u evropsku ekonomiju 2020. godine.
Nova pravila ekodizajna će ažurirati postojeću direktivu iz 2009. godine, koja se odnosila isključivo na proizvode koji se odnose na energiju, u smislu efikasnosti i kružnosti. Ovaj propis je doveo do smanjenja godišnje potrošnje energije dotičnih proizvoda za 10%.
Širi obim i veća transparentnost
Zakon poziva Komisiju da da prioritet sektorima koji zahtevaju velike resurse kao što su gvožđe, čelik, aluminijum, tekstil, nameštaj, gume, deterdženti, boje, maziva i hemikalije. Međutim, prema sporazumu postignutom između evropskih institucija, motorna vozila su isključena iz uredbe.
Tekst uvodi digitalne „pasoše proizvoda" koji sadrže informacije o performansama, sledljivosti i zahtevima usklađenosti.
Ovi podaci će biti dostupni potrošačima na javnom veb portalu, kako bi im pomogli da se informišu pre nego donesu odluku o kupovini.
Da bi podstakli reciklažu, privredni subjekti će morati svake godine da prijave količine odbačenih proizvoda i razloge za njihovo uništenje.
Pravilo izričito zabranjuje uništavanje neprodate odeće, odevnih dodataka i obuće, dve godine nakon stupanja zakona na snagu. Komisija će ubuduće moći da doda dodatne kategorije na listu neprodatih proizvoda koji se ne smeju uništavati.
Implementacija
Tekst sada treba konačno odobrenje nacionalnih vlada da bi ušao u zakon EU.
Monik Goiens, generalni direktor evropske potrošačke organizacije (BEUC), zaključila je da „okvir treba brzo da se implementira, i da je od suštinskog značaja da Komisija i organi za nadzor nad tržištem država članica dodele resurse za razvoj i primenu novih pravila."
(M.A./EUpravo zato/ Euractiv.com)