Šta je sejanje oblaka i da li je zaista krivo za potop u Dubaiju? Stručnjaci ukazuju na nešto sasvim drugo

Ceo svet je ispratio potop u kome se našao Dubai nakon što je na tom području pala rekordna kiša, a ubrzo su se javile teorije da se preteralo sa "sejanjem oblaka".

AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia Mnogi su za rekordne padavine u Dubaiju okrivili sejanje oblaka

Brojni stručnjaci, pa i oni iz Evrope, ukazali su da bi moglo da bude reč o nečemu sasvim drugačijem.

Više od 14 centimetara kiše je palo u gradu u UAE samo u jednom danu što nije zabeleženo od početka merenja u toj zemlji 1949. godine.

Čitavi putevi su se pretvorili u reke, a automobili su bili skoro potpuno pod vodom.

Na Bliskom istoku se inače često govori o sejanju oblaka kao vidu kontrolisanja vremenskih uslova.

Šta je sejanje oblaka?

U pitanju je modifikacija vremena kada mali avioni proleću kroz oblake i sagorevaju čestice soli koje mogu da povećaju padavine kako bi došlo do pojave kiše.

Nije ni čudo što se Ujedinjeni Arapski Emirati upuštaju u ovakve poduhvate jer se radi o jednom od najtoplijih i najsuvljih predela na Zemlji. Cilj je da se oblaci "nateraju" da proizvode više padavina.

Nakon pljuskova u Dubaiju, pojavili su se medijski izveštaji koji su citirali tamošnju meteorološku agenciju koja je navela da su pre kiše obavili oko sedam letova sejanja oblaka.

Podaci o letovima pokazuju da je jedna letelica, povezana sa UAE, letela oko zemlje u nedelju.

Međutum, iz agencije su Rojtersu poručili da nije bilo takvih operacija uoči oluje.

 Veliki broj stručnjaka je takođe naglasio da je malo verovatno da je sejanje oblaka moglo da prouzrokuje takvo nevreme.

Šta kažu stručnjaci?

Britanski meteorolog Kris Ingland je rekao da sumnja da je ova procedura dovela do kiše jer je dokaza veoma malo.

"Pojedine studije su pokazale da će klimatske promene povećati količinu padavina u regionu", kazao je za Skaj njuz.

Frederike Oto, naučnica sa Kraljevskog koledža u Londonu, poručila je da tvrdnje da je sejanje oblaka krivo za potom u Dubaiju nisu utemeljene.

"Sejanje oblaka ne može da stvori oblake ni iz čega. Ono može da ohrabri vodu koja je već na nebu da se brže kondenzuje i potom je izbaci negde na kopnu. Tako da, za početak vam je potrebna vlaga jer bez toga nema ni oblaka", navela je.

Oto je dodala da su padavine širom sveta sve jače jer se planeta zagreva. Toplija atmosfera može da zadrži više vlage.

Profesor Marte Ambaum, meterolog sa Univerziteta Reding, koji je proučavao padavine u Zalivskom regionu, smatra da UAE imaju program koji može da pojača kišu u tom delu sveta, ali da na svetu ne postoji tehnologija koja može da prouzrokuje oluje ovakvih razmera kakve smo videli u Dubaiju.

Giuseppe Cacace/AFP/Profimedia  Poplavljeni automobili u Dubaiju

Šta je onda prouzrokovalo oluju u Dubaiju?

U UAE postoje dugi periodi bez kiše posle čega usledi sasvim obrnuta situacija.

"Te oluje su izgleda rezultat serije oluja srednjeg obima koje se formiraju kada toplota uvlači vlagu u atmosferu. To može da stvori velike količine kiše, a kada nastanu iznad prostrane oblasti, i to jedna za drugom, može doći do ozbiljnih padavina, pa se na kopnu stvaraju i poplave", dodao je profesor.

Klimatski naučnici tvrde da porast svetskih temperatura dovodi do ekstremnijih vremenskih pojava širom sveta.

Rizici klimatskog inženjeringa

Evropska komisija je još prošle godine pozvala na razgovore na "najvišem međunarodnom nivou" o nivoima rizika koje predstavlja upotreba klimatskog geoinženjeringa - tehnologije u razvoju koja može da pomogne u hlađenju planete.

Evropski zvaničnici su bili stava da je to pitanje sa globalnim posledicama i da niko ne treba da sam eksperimentiše.

Istraživači i dalje rade na nekoliko tipova tehnologija koje bi mogle da smanje temperature.

Jedna je stratosfersko upumpavanje aerosola kada avioni oslobađaju male čestice koje natrag reflektuju svetlost. Međutim, za to bi bile potrebne stotine, ako ne i hiljade specijalizovanih aviona.

Osvetljavanje oblaka pokušava da povećava reflektivnost nižih oblaka uz pomoć aerosola koji se oslobađaju iz brodova.

Međutim, značajan deo naučne javnosti nije oduševljen ovim idejama.

Smatraju da ne postoji pouzdan način da se zna koliko će tehnologija biti uspešna osim ako se ne upotrebi na svetskom nivou.

(N.P/EUpravo Zato/Sky News)