Mart je već deseti mesec zaredom koji je zabeležio globalni temperaturni rekord, kada je reč o temperaturi vazduha i površinskim temperaturama okeana, pokazali su novi podaci Kopernikusa, klimatske agencije EU.
Prosečna martovska temperatura širom sveta je iznosila 14,4 stepena Celzijusovih, što je najviša vrednost ikada zabeležena za taj mesec. Oboren je i prethodni rekord iz 2016. godine i to za desetinu stepena.
Mart 2024. je bio za 1,6 stepeni topliji nego što je to bio slučaj krajem 19. veka kada je svet počeo da sagoreva fosilna goriva zbog čega su na našoj planeti počeli da se gomilaju štetni gasovi.
Naučnici su upozorili da se time pojavio zabrinjavajući trend zagrevanja pošto je mart deseti mesec zaredom kako beležimo neuobičajeno toplo vreme.
Iako su neki meseci od juna u međuvremenu premašili i veće rekorde, u tom smislu martovske vrednosti nisu posebne, ali su temperature ipak dosledno bile visoke.
"Ne idemo u dobrom pravcu", smatra Samanta Burdžes, zamenica direktora agencije Kopernikus.
Proteklih 10 meseci nisu samo površinske temperature vazduha bile u rastu, već i globalne temperature okeana.
Tako je u martu površinska temperatura mora bila u proseku 21,07 stepeni, što je najviša vrednost zabeležena u tom mesecu, a bila je i nešto viša nego u februaru.
Ove ekstremne temperature su delimično izazvane El Ninjom, prirodnim klimatskim fenomenom koji zagreva centralni Pacifik i menja globalne vremenske obrasce.
Međutim, naučnike zabrinjava što se radi o kombinaciji El Ninja i toplotnih talasa koji nisu prirodni, odnosno, nastali su pod uticajem ljudskog faktora.
Među stručnjacima za klimu postoji konsenzus da je čovek uzročnik većine vrućine koju doživljavamo u poslednje vreme zbog zagađenja od sagorevanja uglja, nafte i gasa.
Trend se neće zaustaviti ukoliko se ne smanji emisija štetnih gasova što znači da se mora prestati sa upotrebom fosilnih goriva i sečom šuma.
Ribari prvi uočili fenomen El Ninjo
El Ninjo je deo prirodnog klimatskog fenomena koji se zove Južna oscilacija El Ninjo (ENSO). Ima dva suprotna stanja - El Ninjo i La Ninja - a oba značajno menjaju globalne vremenske prilike.
El Ninjo se obično proglašava kada površinske temperature mora u tropskom istočnom Pacifiku porastu za najmanje 0,5 stepeni iznad dugoročnih proseka.
U normalnim uslovima, površinska voda Pacifika je hladnija na istoku, a toplija na zapadu.
Kako vetrovi duvaju od istoka ka zapadu, sunčeva toplota progresivno zagreva vodu dok se kreće u tom smeru.
Ovaj fenomen su prvo uočili peruanski ribari tokom 17. veka kada su primetili da toplije vode doživljavaju svoj vrhunac u decembru. Tu pojavu su nazvali "El ninjo de Navidad" - božićno dete ili božić bata u prevodu sa španskog.
Temperature širom sveta obično rastu tokom El Ninja, a opadaju za vreme La Ninje.
El Ninjo znači da se toplije vreme širi, a ostaje bliži površini. Time se u atmosferu oslobađa više toplote čime se stvara vlažnije i toplije vreme.
Naučnici upozoravaju da povratak uslovima El Ninja, pored klimatskih promena, znači gotovo sigurno da će u narednih pet godina bii postavljeni novi temperaturni rekordi.
Koliko će temperature biti u Evropi tokom El Ninja se ne može zasigurno znati. Zime mogu biti hladnije, ali to zavisi od toga kako će se El Ninjo razvijati.
Koliko je Srbija na udaru klimatskih promena?
I u našoj zemlji smo do sada mogli da uočimo da su proteklih godina zime veoma blage, sa vrlo malo snežnih padavina, posle čega sledi prilično topla godina.
I februar 2024. je bio najtopliji u poslednjih 136 godina.
Osim toga, 2023. godina je zaista bila paklena, pa su temperaturni rekordi obarani u junu, julu, avgustu itd.
Kako je za EUpravo Zato naglasio klimatolog Vladmiri Đurđević, Srbija pripada širem Mediteranskom pojasu gde se klimatske promene odvijaju malo brže.
"U našem regionu je danas porast godišnje srednje temperature oko 2 do 2 i po stepena u odnosu na kraj 19. veka, dok je globalni prosek oko 1.2 stepena. U tom smislu mi imamo zagrevanje koje je maltene duplo brže nego što je što je globalni prosek. Ovo zagrevanje je u našoj zemlji posebno izraženo tokom letnjih meseci. Kad gledamo samo letnje mesece, region jugoistočne Evrope ima jedan od najvećih globalnih trendova porast temperature. Kod nas su se prethodnih decenija leta zagrevala po pola stepena. To je neka vrsta globalnog rekorda u brzini zagrevanja. Zbog toga mi leti imamo puno toplotnih talasa, mnogo više nego u prošlosti. U prošlosti su toplotni talasi u našoj zemlji bili veoma retki, dešavali su se jednom ili nijednom u toku godine. Sada svakog leta imamo minimum tri do četiri koji traju mnogo duže i mnogo su intenzivniji. Često su povezani sa sušom čija se učestalost isto duplirala, zbog toga često imamo gubitke u poljoprivrednoj proizvodnji", rekao je profesor Đurđević.
U skladu sa tim, primećene su i neke biljne i životinjske vrste koje nisu uobičajene za naše prostore jer se naseljavaju kod nas zbog promene klime.
Đurđević je istakao da obnovljivi izvori energije mogu da budu razvojna šansa naše zemlje i da bi pristup Evropskoj uniji bio veoma značajan jer bi Srbiji bilo mnogo lakše da zajedno sa evropskim insitucijama učestvuje u obuzdavanju klimatskih promena.
Inače, kada je reč o prilagođavanju na klimatske promene, naša Vlada je u decembru usvojila prvi program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i na neki način postavila pravni okvir prilagođavanja na promene u klimi.
(N.P./EUpravo Zato/Independent.co.uk)