Brzina globalnog zagrevanja se značajno potcenjuje, smatra klimatski naučnik Džejms Hansen koji je uveren da je međunarodni cilj od 2 stepena "mrtav".
Hansen je zajedno sa svojim kolegama u novoj analizi izneo zaključak da je osetljivost klime na pojačane emisije fosilnih goriva veća nego što se mislilo.
Iako su njihovi rezultati možda ekstremniji od podataka mejnstrim nauke, ne treba ih zanemariti, smatraju nezavisni stručnjaci, prenosi Gardijan.
Ukoliko se pokažu tačnim, to znači da će planetu zadesiti još ekstremniji vremenski obrasci i onda postoji veći rizik da se pređu sve zacrtane crvene linije, uključujući i kolaps struja Atlantskog okeana.
Hansen, sa Univerziteta Kolumbija u SAD, upozorio je javnost na klimatski slom u svom svedočenju pred kongresnim odborom UN-a još 1988. godine.
"Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) definisao je scenario koji daje 50 odsto šanse da se zagrevanje zadrži ispod 2°C – taj scenario je sada nemoguć. Cilj od 2°C je nepostojeći, jer globalna potrošnja energije raste i nastaviće da raste", naveo je.
Nova analiza pokazuje da će globalno zagrevanje verovatno dostići 2°C do 2045. godine, osim ako se ne primeni tehnologija solarnog geoinženjeringa.
Države sveta su se obavezale u Parizu 2015. da će zadržati porast globalne temperature ispod 2°C u odnosu na predindustrijski nivo i da će nastojati da ga ograniče na 1,5°C.
Klimatska kriza je već pojačala ekstremne vremenske prilike širom sveta, sa prosečnim zagrevanjem od samo 1,3°C u poslednjih nekoliko godina, a 2°C bi tek bilo pogubno.
Profesor Džefri Saks, takođe sa Univerziteta Kolumbija, rekao je: "Šokantno povećanje zagrevanja otkriveno je, ironično, smanjenjem zagađivača, ali sada imamo novu osnovu i putanju kuda idemo.“
Klimatolog dr Zik Hausfater, koji nije učestvovao u studiji, rekao je da je ona vrlo korisna.
"Važno je naglasiti da su oba ova pitanja – smanjenje zagađenja i klimatska osetljivost – oblasti duboke naučne neizvesnosti. Iako su Hansen i njegov tim na gornjoj granici dostupnih procena, ne možemo sa sigurnošću reći da nisu u pravu, već da njihov scenario jednostavno predstavlja nešto bliže najgorem mogućem ishodu", rekao je.
U novoj studiji, objavljenoj u časopisu Environment: Science and Policy for Sustainable Development, Hansenov tim je izneo nedovoljno osuđivanje nesposobnosti trenutnih politika za suzbijanje globalnog zagrevanja ne pomažu mladima.
Naveli su da se analiza IPCC-a previše oslanja na kompjuterske modele i da je potreban dopunski pristup koji više koristi posmatranja i klimatske analogije iz daleke prošlosti.
Svet je poslednje dve godine doživeo ekstremne temperature. Primarni uzrok je neprekidni porast emisije CO2 usled sagorevanja fosilnih goriva. Vrhunac klimatskog ciklusa El Ninjo u 2024. dodatno je povećao temperaturu.
Međutim, ova dva faktora ne objašnjavaju u potpunosti ekstremne temperature, niti njihovu upornost nakon što je El Ninjo završio sredinom 2024. To je zbunilo klimatologe, koji se pitaju da li postoji neki novi zabrinjavajući faktor koji ranije nije bio uzet u obzir, ili je dodatna vrućina samo neobična, ali privremena prirodna varijacija.
Ključno je smanjenje zagađenja
Ključni fokus je na emisijama iz pomorskog saobraćaja. Decenijama su čestice sulfata nastale sagorevanjem goriva u brodovima blokirale deo sunčeve svetlosti, smanjujući temperaturu na Zemlji.
Ali 2020. godine stupili su na snagu novi propisi protiv zagađenja, koji su drastično smanjili nivo čestica aerosola. To je dovelo do toga da više sunčeve energije dospe do površine Zemlje, što naučnici mere u vatima po kvadratnom metru (W/m²).
Procena Hansenovog tima o uticaju ovog efekta – 0,5 W/m² – znatno je viša od pet drugih nedavnih studija, koje su se kretale između 0,07 i 0,15 W/m², ali bi mogla da objasni neuobičajenu toplotu.
Hansenov tim koristio je pristup "odozgo nadole", analizirajući promene u reflektivnosti ključnih delova okeana i pripisujući ih smanjenju emisija brodskog saobraćaja. Druge studije koristile su pristup "odozdo nagore" za procenu povećanja toplote.
"Oba pristupa su korisna i često se međusobno dopunjuju", rekao je dr Gevin Šmit, direktor NASA-inog Godard instituta za svemirske studije.
"Ali mislim da je u ovom slučaju Hansenov pristup previše pojednostavljen i ne uzima u obzir promene u kineskim emisijama ili unutrašnje varijacije", dodao je.
Nova studija takođe tvrdi da je osetljivost klime na rastuće emisije ugljen-dioksida potcenjena, delimično zbog nedovoljne procene uticaja smanjenja emisija iz pomorskog saobraćaja.
Klimatska osetljivost definiše se kao porast temperature koji bi nastao udvostručenjem nivoa CO₂ u atmosferi. Opet, Hansenov tim koristio je drugačiju metodologiju od većine naučnika i došao do viših procena.
Abnormalno visoke temperature nastavile su se i u januaru 2025, koji je postavio novi rekord za taj mesec i pokopao očekivanja da će temperature pasti zbog trenutne La Ninje, hladnijeg dela ciklusa El Ninjo.
Hansenov tim takođe tvrdi da će ubrzano globalno zagrevanje pojačati topljenje leda na Arktiku.
Prema njihovi procenama, promene u strujama u Atlantiku verovatno će se dogoditi u narednih 20-30 godina, osim ako se ne preduzmu mere za smanjenje globalnog zagrevanja.
Ako se struje "ugase", to će dovesti do velikih problema, uključujući porast nivoa mora za nekoliko metara – što će biti "tačka bez povratka".
Druge nedavne studije su iznele da bi to moglo da se dogodi oko 2050. godine.
Šta je onda rešenje?
Međutim, Hansen smatra da se tačka bez povratka može izbeći, zahvaljujući sve većem uverenju mladih da treba da slede nauku.
On se zalaže za politiku "naknade za ugljenik i dividende", gde se sva fosilna goriva oporezuju, a prihodi se vraćaju javnosti.
"Osnovni problem je što se otpadni produkti fosilnih goriva i dalje besplatno izbacuju u atmosferu", rekao je.
Takođe podržava brzi razvoj nuklearne energije.
Hansen takođe podržava istraživanja o hlađenju Zemlje pomoću kontroverznih tehnika geoinženjeringa koje blokiraju sunčevu svetlost, što on radije naziva "namernim globalnim hlađenjem".
(EUpravo zato/Guardian)