Novi izveštaj konsultantske kuće za arhitekturu i inženjering Sweco, ukazuje da je evropskim gradovima hitno potrebna pomoć i dodatne mere za ublažavanje uticaja toplotnih talasa jer kontinent postaje sve vreliji. U izveštaju je navedeno i da na Starom kontinentu temperature rastu dvostruko brže od svetskog proseka.
Koje su to mere koje bi trebalo preduzeti?
Te mere bi trebalo da uključuju digitalne inovacije, rešenja zasnovana na prirodi, plavo-zelenu infrastrukturu i zgrade visokih performansi, tvrdi Sweco.
Kako je prošle godine zabeležen rekordan broj dana sa ekstremnom vrućinom, Sweco upozorava da je smrtnost od posledica velikih vrućina u Evropi porasla za oko 30% u poslednjih 20 godina.
Toplotni talasi, osim rizika po javno zdravlje, takođe negativno utiču na infrastrukturu i ekonomsku produktivnost u urbanim sredinama, navodi se u dokumentu.
Izveštaj, u kojem je analizirana situacija u 24 evropska grada, pokazuje da se rizici vezani za vrućine često zanemaruju u klimatskim planovima i da su gradovi u severnoj Evropi projektovani da zaštite stanovništvo od hladnoće, a ne od vrućine.
Analiza pokazuje i koliki se porast temperature očekuje u svakom od gradova u periodu od 2020. do 2100. godine.
Projektovano povećanje broja ekstremno vrelih dana za Kopenhagen iznosi 160%, u poređenju sa 150% za Stokholm, 140% za Oslo i 130% za Roterdam i Brisel. U Helsinkiju se očekuje udvostručenje broja takvih dana.
Iako izveštaj pokazuje da neki evropski gradovi preduzimaju korake u pravom smeru, u njemu se napominje da još uvek postoje veliki nedostaci koje treba otkloniti. U svojim klimatskim planovima, evropski gradovi treba više da se fokusiraju na zaštitu osetljivih grupa, tako što će unaprediti sisteme hlađenja objekata kao što su predškolske ustanove ili domovi za stare.
Ova firma preporučuje bolje mapiranje slabih tačaka u gradovima i projektovanje rešenja na nivou zgrada i naselja za prilagođavanje urbanih prostora.
Ovo se može postići primenom više rešenja zasnovanih na prirodi, razvojem plavo-zelene infrastrukture i ažuriranjem propisa za nove i postojeće zgrade.
U izveštaju se takođe preporučuje da gradovi rade zajedno kako bi se efikasno nosili sa toplotnim talasima. Potrebno je ulaganje u znanje, korišćenje relevantnih podataka i zajedničko planiranje u cilju rešavanja kriza koje izazivaju toplotni talasi.
Nadležni moraju napraviti efikasnije strategije za zaštitu ugroženih grupa, očuvanje opšteg javnog zdravlja i povećanje klimatske jednakosti.
Sweco ukazuje da sredstva postoje, s obzirom da je 680 milijardi evra iz budžeta Evropske unije opredeljeno za mere vezane za klimu za period 2021-2027.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)