Evropski parlament je glasao za nacrt zakona koji će smanjiti prosečnu emisiju ugljenika iz novih teških vozila za 45% od 2030. godine, 65% od 2035. i 90% od 2040. godine.
Time će se povećati broj vozila sa nultom emisijom, kao što su kamioni na baterije i vodonik, dok će broj dizel kamiona morati drastično da se smanji.
U 2023. dizel kamioni su i dalje činili 96% svih novih kamiona.
Za gradske autobuse pravila su još stroža i uključuju potpuno ukidanje novih dizel vozila do 2035. godine.
"Tranzicija ka kamionima i autobusima sa nultom emisijom štetnih gasova nije samo ključna za postizanje naših klimatskih ciljeva, već je i ključni pokretač čistijeg vazduha u našim gradovima", saopštio je glavni pregovarač parlamenta Bas Eikhout (Zeleni/EFA).
"Pružamo jasnoću za jednu od najvećih proizvodnih industrija u Evropi i snažan podsticaj za ulaganje u elektrifikaciju i vodonik", dodao je on.
Zakon je usvojen sa 341 glasom za, 268 glasova protiv, a bilo je 14 uzdržanih.
Pored Eickhoutovih Zelenih/EFA, većina S&D grupe levog centra, liberalnog Renev-a kao i Leve grupe glasala je za, dok je većina EPP-a desnog centra, nacionalističke ECR i ekstremno desnih ID grupa glasala protiv novih pravila.
Većina velikih proizvođača kamiona podržala je ciljeve, a Martin Lundstedt, izvršni direktor Volvo grupe, u intervjuu za Euractiv, nazvao ih je "teškim, ali izvodljivim".
Lundštet je naglasio da, iako bi proizvođači bili spremni da isporuče neophodna vozila sa nultom emisijom, takođe bi trebalo ojačati podsticaje za prihvatanje takvih kamiona, posebno povećanjem cena dizela kroz cene ugljenika.
Neophodna infrastruktura za punjenje i vodonik je takođe potrebna, dodao je on. Jer EU želi da zakonom reguliše obavezu zemalja članica da do 2030. grade stanice za punjenje kamiona na svakih 60 kilometara i stanice za punjenje vodonikom na svakih 200 kilometara duž glavnih puteva EU.
Ministri zemalja EU tek treba da formalno odobre nacrt zakona pre nego što on stupi na snagu, ali se očekuje većina nakon što je tekst prošao neformalno "probno glasanje" među ambasadorima EU u februaru.
Uoči probnog glasanja, nemački ministar saobraćaja Folker Vising (FDP/Obnovi Evropu) zapretio je da će povući podršku zakonu jer neće ostaviti dovoljno prostora za kamione koji koriste alternativna tečna goriva, kao što su biogoriva ili sintetička e-goriva.
Vissing je, međutim, bio osujećen nakon što se Evropska komisija obavezala da razvije novu kategoriju kamiona koji rade isključivo na klimatski neutralna e-goriva, koja će biti dozvoljena čak i nakon 2040. godine.
Zakonskom tekstu je dodat neobavezujući paragraf sa obrazloženjem i sledi primer njegovog „sestrinskog zakona", standarda CO2 za automobile.
Ovaj novi zakon de fakto će zabraniti prodaju novih vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine, ali uključuje planirano izuzeće za automobile koji koriste samo e-gorivo.
Za nemačkog poslanika u Evropskom parlamentu Jensa Gisekea, glavnog pregovarača grupe desnog centra EPP, ovo, međutim, nije bilo dovoljno dobro rešenje.
"Ovaj zakon ne uključuje garanciju da će vozila koja rade na CO2-neutralna goriva moći da budu registrovana u budućnosti", napisao je Gieseke na mreži X.
"Ovaj zakon treba ponovo da se revidira ubrzo nakon evropskih izbora", dodao je on.
Nasuprot tome, aktivisti za zaštitu životne sredine pozdravili su usvajanje zakona.
"Transportna industrija, drugi najveći evropski faktor koji doprinosi emisiji CO2 u transportu, uskoro će doživeti transformativnu promenu", rekao je u saopštenju Felipe Rodrigez, direktor za teška vozila u Međunarodnom savetu za čisti transport (ICCT).
"Ono što je pre samo nekoliko godina izgledalo nezamislivo, sada je nedvosmislen put napred", dodao je on.
(M.A./EUpravo zato/Euractiv.com)