Evropska unija je na putu da do kraja decenije skoro polovinu svog gasa dobija iz Sjedinjenih Američkih Država. Međutim, pošto su odnosi EU i SAD trenutno na vrlo niskom nivou, kako bi to moglo da se odrazi na energetsku bezbednost kontinenta?
Novi podaci, u koje je Politico imao uvid, pokazuju da Evropa već uvozi četvrtinu svog gasa iz SAD, a očekuje se da će ta cifra naglo porasti kako se EU postepeno udaljava od ruskih energenata.
Podsetimo, sve ratoborniji američki predsednik Donald Tramp ne odustaje od zauzimanja Grenlanda, ostrva pod danskom kontrolom, što je potezom koji bi mogao da uništi NATO i gurne transatlantske odnose u još veću krizu.
Tenzije su eskalirale tokom vikenda kada je Tramp najavio da će uvesti nove carine evropskim zemljama, uključujući Francusku, Dansku, Nemačku i Ujedinjeno Kraljevstvo, dok se ne postigne dogovor o prodaji Grenlanda.
"Sve veće oslanjanje EU na uvoz američkog tečnog prirodnog gasa stvorilo je potencijalno novu visokorizičnu geopolitičku zavisnost", izjavila je Ana Marija Jaler-Makarevič, glavna energetska analitičarka u Institutu za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (IEEFA), analitičkom centru koji je sproveo istraživanje.
"Preterano oslanjanje na američki gas u suprotnosti je sa politikom EU koja ima za cilj jačanje energetske bezbednosti kroz diversifikaciju, smanjenje potražnje i povećanje ponude iz obnovljivih izvora", rekla je ona.
Zabrinutost raste među državama članicama, pri čemu pojedine diplomate EU strahuju da bi Trampova administracija mogla da iskoristi novu zavisnost kako bi ostvarila svoje spoljnopolitičke ciljeve.
"Iako postoje i drugi izvori gasa u svetu osim SAD, rizik da Tramp prekine isporuke Evropi nakon eventualnog upada na Grenland treba uzeti u obzir", rekao je jedan visoki diplomata EU za Politiko koji je želeo da ostane anoniman.
"Ali, nadamo se da do toga neće doći“, dodao je zvaničnik.
Nakon što je Rusija 2022. napala Ukrajinu, EU je preduzela drastične korake kako bi se oslobodila zavisnosti od ruskog prirodnog gasa, koji je 2021. činio 50 odsto ukupnog uvoza, a sada iznosi svega 12 odsto, prema podacima briselskog ekonomskog instituta "Bruegel".
To je uglavnom postignuto tako što je ruski gas, dostavljan preko gasovoda, zamenjen tečnim prirodnim gasom koji se doprema iz SAD. SAD su već najveći izvoznik LNG-a, a njihov gas sada čini oko 27 odsto uvoza gasa u EU, u odnosu na 5 odsto iz 2021. godine. Najveći uvoznici su Francuska, Španija, Italija, Holandija i Belgija kao i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Niz novih ugovora sa američkim energetskim kompanijama mogao bi da poveća taj udeo na čak 40 odsto ukupne potrošnje gasa u EU do 2030. godine, kao i na oko 80 odsto ukupnog uvoza LNG-a u blok, prema podacima IEEFA-e.
Evropa se i dalje oslanja na fosilna goriva
Uprkos naporima da se udalji od fosilnih goriva, Evropa se i dalje oslanja na prirodni gas za četvrtinu svojih energetskih potreba. Gas se koristi za proizvodnju električne energije, grejanje zgrada i industriju.
Evropski potrošači i proizvođači već se suočavaju sa skoro najskupljom energijom na svetu, što znači da je teško odbiti jeftiniji gas iz SAD uprkos pretećoj retorici iz Vašingtona.
Zemlje EU su se već obavezale na diversifikaciju uvoza gasa kroz nove zakone usvojene prošle godine, ali zvaničnici upozoravaju da je to teško ostvariti u kratkom roku, s obzirom na to da je globalna ponuda LNG-a ograničena na svega nekoliko zemalja.
Nade se polažu u novu proizvodnju u Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koja se očekuje oko 2030. godine.
Pored budućih energetskih sporazuma, uključujući obavezu kupovine američkih energetskih proizvoda u vrednosti od 750 milijardi evra u okviru prošlogodišnjeg trgovinskog sporazuma, EU se sprema da otvori nove kanale za američki gas kroz obnovu infrastrukture.
Na primer, spremaju se veliki gasovodi koji će povezati Maltu i Kipar sa kontinentalnom Evropom, što bi moglo da omogući još veće tokove američkog gasa.
SAD takođe razmatraju izgradnju gasovoda koji bi povezao Bosnu sa Hrvatskom.
"Nema alternative"
Za neke, rastuća zavisnost EU od američkog gasa ukazuje na to da bi Unija trebalo da ubrza prelazak na obnovljive izvore energije kao zamenu za fosilna goriva.
Tomas Pelerin-Karlen, socijalistički poslanik u Evropskom parlamentu, rekao je da je potražnja za prirodnim gasom širom bloka naglo opala kako zelena tranzicija napreduje, ali potražnja za američkim LNG-om raste kada je reč o ukupnom uvozu.
"Ako imamo hrabrosti da ostanemo smireni i nastavimo da ulažemo u isplative investicije u energetsku efikasnost i obnovljive izvore, smanjićemo potražnju za gasom u EU toliko da ćemo smanjiti i zavisnost od američkog LNG-a, čak i dok u potpunosti ukidamo ruski gas", rekao je Pelerin-Karlen.
On je takođe ocenio da je malo verovatno da bi Tramp koristio isporuke LNG-a kao političko oružje protiv EU.
Inače, potpuna zabrana ruskog gasa treba da stupi na snagu ove godine. Zvanični stav, međutim, ostaje da su SAD i dalje "strateški saveznik i snabdevač", rekao je jedan od diplomata.
"Zavisnost svakako postoji, ali smo na neki način zaglavljeni tu gde smo. Zaista nema alternative", poručio je još jedan zvaničnik.
(EUpravo zato/Politico)