U javnosti se početkom ove sedmice pojavila informacija koja je uznemirila mnoge građane Srbije. Naime, Savet EU je, navodilo se, doneo odluku kojom se zabranjuje uvoz ruskog gasa u zemlje EU, a samim tim i transfer do trećih zemalja poput Srbije. Mera bi stupila na snagu 1. januara 2026. godine, a mnogi domaći zvaničnici ovu situaciju ocenili su katastrofalnom.
Vest je došla uoči zimske sezone, ali dan nakon što je informacija dospela u srpsku javnost, komesarka Evropske unije za proširenje Marta Kos izjavila je da ovo nije tačno.
"Umesto toga, EU podržava Srbiju da diverzifikuju sve izvore snabdevanja i da se integrišu u energetske mreže EU", istakla je tom prilikom.
Upravo nam je to potvrdio i objasnio ekonomista i prof. dr Goran Radosavljević sa Instituta FEFA.
On je za EUpravo zato istakao kako nije zabranjen uvoz ruskog gasa u Evropsku uniju, već se EU dogovorila oko dokumenta koji to predlaže.
"To sad tek treba da usvoje neki organi. Dokument koji je napisan stoji, ali da li će biti usvojen ili ne, pitanje je. Većina je izglasala da se usvoji jedan takav dokument. Takođe, ambasador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat je potvrdio da nije tačno da je zabranjen uvoz ruskog gasa u Srbiju, već da EU pokušava da Srbiju usmeri na obnovljive izvore energije", objasnio je naš sagovornik.
Drugim rečima, ovakva zabrana nije donešena, ali postoji na određenom dokumentu i mogli bi se reći da je pitanje trenutka kada će se to zaista ostvariti.
"Ako se to bude zaista desilo, za Srbiju bi bio veoma težak trenutak, iako ne možemo da kažemo baš da ga nismo mogli očekivati. Jedina zemlja koja bi bila pogođena takvim sankcijama je Srbija. To znači da su se sve druge zemlje na neki način diversifikovale. Da naravno, Mađarska i Slovačka će imati poteškoća, ali su obe već naše način da kupe na tržištu gas, jedino smo mi sedili skrštenih ruku i nismo uradili ništa. Da smo hteli, mi smo odavno mogli da se odvojimo od ruskog gasa, iako je to ekonomski mnogo efikasnije i isplativije", kaže Radosavljević za EUpravo zato.
Za alternativu se oslanjamo na EU
Zato se postavlja pitanje šta nam je alternativa. Mnogi iz državnog vrha Srbije pominju skladište koje će nam pomoći i to je, naravno tačno. Ipak, da li će biti dovoljno?
"Alternativa nam je cev koju imamo ka Bugarskoj, alternativa nam je da uvozimo nekadašnjim kanalima preko Mađarske, iako smo nekad tim tokom kupovali ruski gas, ali sada bismo mogli da kupujemo neki drugi evropski gas . Dakle, alternative postoje, iako su u kratkom roku skupe i neefikasne. Neko bi morao da nam pomogne, jer mi sad kad bismo se pojavili na tržištu, cena bi za nas bila ekstremno visoka. Imamo mi neki gas u skladištu koji bismo mogli da koristimo a imamo i gas, ako je taj ugovor još uvek validan, u skladištu u Mađarskoj. Dakle, u kratkom roku bismo mogli da se snađemo, a usput da nas malo sreća potera da imamo lepo vreme i da ne bude oštra zima. Ipak, postoji rizik ako zima bude trajala do marta, aprila", ističe Radosavljević.
Ono što je u svemu ovom jedna od glavnih tema jeste takođe koliko će ovaj energent, ako se bude desila zaista ta zabrana uvoza ruskog gasa, koštati građane, ali i Srbiju.
Sudeći po rečima našeg sagovornika, činjenica je da se cene energenata određuju administrativno, odnosno da ih država određuje, a ne to koliko je teško doći do njih.
"Dakle, da li će se to preliti direktno na rast cena za građane, ja to ne mogu da pretpostavim. Normalno bi bilo da da, ali pošto država odrđeuje visinu cena, može da se desi da to u nekom periodu i ne bude osetno, ali dugoročno sigurno će se osetiti. Međutim, što se tiče privrede, potencijalna nestašica tog gasa će direktno da utiče. Posebno jer imamo neke industrije koje direktno zavise od gasa, kroz proces proizvodnje, poput hemijske. Negativno bi delovalo na privredu svakako", ocenjuje sagovornik EUpravo zato.
Premostićemo ovu zimu, ali šta dalje?
Pozitivna vest je da ćemo, sudeći po njegovim rečima, uspeti da premostimo ovu zimu. Negativno je što će sledeća biti izazovna.
"Zato bismo morali već ovog trenutka ukoliko postoji određena verovatnoća da se takav dokument usvoji, da se pripremamo šta nakon toga. Tu će veliku ulogu imati EU i SAD kao mogući pravci i izvori snabdevanja".
Uloga EU u srpskoj divezifikaciji
Za početak, njena uloga je geografske prirode, jer smo okruženi zemljama EU, i ako budemo želeli da uvozimo gas, oni će morati da nam pomognu da ga nađemo i transportujemo, da li preko Buragrske ili Mađarske.
"Drugi element je što je Evropa uspela da supstituiše za manje od dve godine gotovo 155 milijardi kubnih metara gasa (nije u potpunosti, jer ima još nekih količina koje se uvoze). Mislim da je supstitucija od oko pet ili šest milijardi koje ovaj region troši, Srbija od toga tri a ostali manje, je potpuno beznačajna. Dakle, ako budu želeli da nam pomognu, naći će način da to i urade. Naravno, rizici su tu, a posebno onaj koji se tiče rasta cena. Alternativa u nekom srednjem roku je izgradnja kapaciteta za skladištenje energetika. Ono za šta se trenutno koristi gas nije lako supstituisati. Dakle, grejanje je jedan problem i vi ćete se osloniti na neki solar kada je to u pitanju, ali industrije koje su povezane sa ovim energentom će biti u problem jer one nemaju svoju supstituciju", priča Radosavljević.
Ono što on ističe kao problem, jeste zašto mi nismo u prethodnih nekoliko godina gradili skladišta, jer da jesmo, ističe, sad bismo bili mirni.
"Postoji mogućnost da se u kratkom roku poveća kapacitet cevi koja ide kroz Dimitrovgrad, ali meni se čini da Azerbedjžan tog gasa nema dovoljno i da nisu izvor koji će nadomesteti ovu tražnju, kao i da ćemo morati da tražimo gas na tržištu. Meni se više čini da nam je bolji ovaj stari tok kroz Mađarsku, ali svakako, mi bez Evrope nećemo moći da nađemo taj gas na tržištu".
Da li možemo verovati Bugarskoj?
S obirom na to da smo se u poslednje vreme oslanjali isključivo na Bugarsku kada je u pitanju transfer gasa, vest da će zabrana uvoza ruskog gasa u EU zavisiti od njih, upravo je ona koje uplašila građane.
Radosavljević smatra da nam ovo na dalje takođe neće biti problem, bez obzira što smo, na primer, politički bliži Mađarskoj.
"Do sada smo se oslanjali samo na Bugarsku, tako da su nam oni prijatelji. Mislim da će sa te strane i oni biti zadovoljni, jer će im se platiti tranzit. Naravno, oni su deo EU i EU može da nam pomogne na taj način. Ja svakako ne očekujem probleme koje se tiču ekonomije, jer ako budete hteli da platite tranzit, tu ne bi trebalo da bude nekih opstrukcija".
Obnovljivi izvori energije u Evropi ne mogu biti jedini
Već godinama unazad Evropska unija najavljuje kako će se u potpunosti u određenom roku u budućnosti oslanjati na obnovljive izvore energije. Naš sagovornik, ipak, smatra da to nije moguće, posebno ne sa ovim nivoom razvoja tehnologije.
"Dakle, Evropa trenutno najznačajniju energiju dobija iz nuklearki, dok još uvek jedan deo Evrope dobija iz uglja. Nemci su kad su počeli da građe nuklearke, opet gradili termoelektrane. Mali broj zemalja dobija iz hidro izvora. Tačno je da su obnovljivi izvori sve značjaniji, ali nafta i gas su i dalje neophodni Evropi. Dakle, kada Evropa kaže ’mi ćemo da proizvodimo energiju iz obnovljivih izvora’, oni misle na struju, a ne na energiju u potpunosti. Kamioni još ne mogu da idu na struju, kad će ne zna se, a i ako budu mogli, pitanje je infrastrukture", ističe i naglašava kako će Evropa i u budućnosti koristiti fosilna goriva, samo imaju ideju da ih ne uvoze iz Rusije, već iz izvora poput Norveške, Amerike ili Azerbejdžana.
Radosavljević ističe kako ono što Evropa sada radi, a mi ne radimo, jeste insistiranje na energetskoj efikasnosti, posebno ako uzmemo u obzir da menjaju standarde da bi uređaji trošili manje energije, automobili manje goriva.
"Ipak, u ovom trenutku, osim nuklearni, ne vidim ni jedan drugi izvor koji je konstantan, jer solar i vetar ne mogu da ’rade’, kad nema Sunca nema ni energije, isto kao sa vetrom. Što se nas tiče, mi možemo mnogo više od ovoga da uradimo. Ugalj moramo da zamenimo mnogo brzo. Ali mi imamo neke kapacitete i u hidro i u solaru koji nisu još dovoljno iskorišćeni, a morali bismo juče da krenemo sa tim, ne danas", zaključuje naš sagovornik.
(EUpravo zato/JA)