Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović istakla je da je Srbija energetski stabilna zemlja i najavila da država planira između 14 i 15 milijardi evra ulaganja u taj sektor do 2035. godine.
Đedović Handanović je prilikom gostovanja u emisiji Uranak na TV K1 navela da ono što je urađeno u poslednje četiri godine u Srbiji u sektoru energetike, nije urađeno u prethodnih 30 godina.
"Od gasnih interkonekcija koje smo završili, do novih proizvodnih kapaciteta Elektroprivrede Srbije, uključujući i obnovljive izvore energije i baznu energiju, do bolje prenosne mreže, povećanih prekograničnih kapaciteta, završenih skladišta derivata nafte koji su bombardovani 1999. Nisu se ranije nikad obnovili, a na tome će imati još mnogo toga da se radi", rekla je ministarka i naglasila da je Srbija danas energetski bezbednija zemlja nego što je bila pre 20 godina.
Na pitanje kako se u državnoj kasi napravi prostora za subvencije za građane u sektoru energetike, kazala je da se prostor pravi "kada imate stabilne finansije koje mogu da izdrže" i navela da socijalno ugroženi penzioneri ne moraju da se prijave za olakšice.
"Radili smo i 2023. i 2024. godine. To je jedan kontinuirani proces gde najugroženijim penzionerima tokom zimske sezone država daje subvencije od 1.000 dinara mesečno, na računu za električnu energiju. Ukoliko imaju brojilo na svoje ime, ne moraju čak ni da se prijave, ne moraju da idu ni na kakav šalter, automatski dobijaju to pravo. To su subvencije za socijalno ugrožene građane, od nekih četiri milijarde dinara na godišnjem nivou, gde oko 190.000 ljudi prima olakšice ili za toplotnu ili za električnu energiju, zavisi za šta se opredele, a mogu to pravo da ostvare kroz zakonski regulisan okvir", rekla je Đedović Handanović.
Na pitanje koliki je minus u budžetu Srbije zbog smanjenja akciza na gorivo, rekla je da je minus "poprilično značajan" i da na njega utiču i druge mere koje su uvede zbog energetske bezbednosti.
Cene energenata ponovo rastu
Energetska kriza u Evropi traje već četiri godine, a visoke cene energenata i nizak vodostaj Dunava dodatno komplikuju pripreme za predstojeću zimu, međutim, kako je istakla ministarka, građani Srbije nisu osetili posledice nepromišljenih odluka.
"Da ništa nije u redu sa energentima u Evropi, to nije vest od juče. Evropa je ostala preko noći uskraćena za jeftine energente, pre svega gas, što se posebno osetilo 2022. i 2023. godine", rekla je Đedović Handanović i ocenila da prilikom donošenja odluka nije dovoljno razmišljano o dugoročnim posledicama po privredu i građane.
Nizak vodostaj Dunava
Govoreći o predstojećoj zimskoj sezoni, Đedović Handanović je rekla da će ona biti posebno izazovna zbog dva faktora – niskog vodostaja Dunava i visokih cena energenata. Kako je kazala, nizak vodostaj Dunava mogao bi da se zadrži i tokom oktobra, a ne očekuje se poboljšanje situacije do sredine novembra, što stvara dodatni pritisak na energetske sisteme pogođenih zemalja.
"Cena energenata počinje da liči na onu iz 2022. godine, što jeste zabrinjavajuće. Ljudi to ne osećaju u Srbiji i, kako da kažem, ima ko vodi računa o tome, ali je situacija poprilično kompleksna", rekla je Đedović Handanović.
Ministarka je dodala da je Srbija kroz energetsku krizu prošla teško na nivou države, ali da su građani, prema njenoj oceni, posledice osetili u manjoj meri, a kada je reč o sankcijama Rusiji, navela je da treba uzeti u obzir dugogodišnju energetsku saradnju sa Rusijom, kao i njen stav o Kosovu i Metohiji.
(EUpravo zato)