BiH i dalje slovi za jedinu državu Evrope koja nema berzu električne energije.
Premda je Veće ministara BiH u julu usvojilo Predlog zakona o regulatoru, prenosu i tržištu električne energije u BiH, s oznakom usklađenosti s direktivama EU - EI, kojim se uspostavlja jedinstveni regulatorni okvir za funkcionisanje tržišta, uključujući berzu, cela priča je, zapravo, na dugom štapu.
U najboljem slučaju, kako u razgovoru za "Dnevni avaz" kaže ekonomista i univerzitetski profesor Vjekoslav Domljan, BiH bi berzu električne energije mogla da dobije u drugoj polovini naredne godine.
Budući da su susedne zemlje, poput Hrvatske koja je svoju berzu CROPEX osnovala pre 11 godina, ili Srbije gde SEEPEX postoji od 2016. godine, BiH je davno, kaže prof. Domljan morala da napravi svoju, pogotovo kako bi se na taj način regulisali viškovi i manjkovi električne energije, a shodno tome i cene.
Pre dve godine svoje državne operatere uspostavile su Severna Makedonija, Kosovo*, Albanija i Crna Gora.
"Dakle, ponuda i tražnja će određivati cenu, ali to je trgovina za danas i sutra, odnosno na kratak rok", rekao je Domljan.
On smatra da bi BiH za uspostavu svoje berze bila potrebna pomoć iz inostranstva, baš kao što se nekada pravila Sarajevska berza vrednosnih papira - SASE.
"Uz dobru inostranu pomoć treba uspostaviti berzu, čije bi sedište trebalo da bude u Mostaru. To je dobra stvar za Mostar jer bi mogao da bude glavni grad obnovljivih izvora energije, zbog svoje prirodne pozicije", uveren je profesor.
Ukazujući na to da nadležni celokupnu situaciju još nisu u stanju ekonomski da iskoriste, on podseća da je BiH u prvih šest meseci uvezla četiri puta više električne energije nego u istom periodu prošle godine.
"Umesto da budemo dobar izvoznik mi de facto zbog loše politike postajemo uvoznik, a pre svega se to svodi na slabu izgradnju objekata obnovljivih izvora energije. Sve ovo što se radi se ne radi kako treba, jer se zauzimaju prenosni kapaciteti bez odgovarajućih investicionih ulaganja, pa nas tako strani investitori koji imaju sredstva zaobilaze. Donekle može biti ublažavajuće to što su Kinezi napravili najveću vetrofarmu kod Tomislavgrada, a spremaju se da naprave novu od 400 megavata kod Glamoča", poručio je stručnjak.
S druge strane, građani neće imati direktne koristi od berze, ali, kako kaže, mogli bi imati indirektne.
"To će biti u slučaju ako građane kao prozjumere budu povezivali, pa bi imali agregatore u skladu sa zakonom. Međutim, mi za sada nemamo prozjumere, odnosno u RS-u ih ima, ali u FBiH nema", kaže prof. Domljan.
Uspostavljanje organizovanog tržišta električne energije i berze električne energije u Mostaru otvara mogućnost spajanja tržišta sa susednim zemljama, što je prvi uslov za izuzimanje struje od taksi CBAM-a do 2030. godine.
(EUpravo zato/Dnevni avaz)