U Srbiji je i pre početka sukoba na Bliskom istoku situacija u energetskom sektorku bila intenzivna i izazovna. Dok je proces rešavanja pitanja vlasništva nad Naftnom industrijom Srbije još uvek u toku, kao i svi izazovi koje to sa sobom nosi, na Srbiju se, kao i na čitav svet, prelivaju posledice globalne krize u Persijskom zalivu.
Geopolitičke tenzije, poremećaji u snabdevanju i rast cena energenata otvaraju pitanja sigurnosti i održivosti sistema širom sveta. Da bi obezbedila stabilno snabdevanje u kratkom roku, ali i paralelno ubrzala energetsku tranziciju ka održivijim izvorima, pred zemljom je mnogo posla, odluka i strategija.
O tome koliko je domaći energetski sistem otporan na nove krize, gde se Srbija nalazi u odnosu na evropske politike i kakvi su planovi za naredni period, razgovaramo sa Dubravkom Đedović Handanović, ministarkom rudarstva i energetike.
Kako ocenjujete trenutnu globalnu energetsku situaciju i koliko se njeni efekti već prelivaju na Srbiju?
"Sukob na Bliskom istoku proizveo je, prema mišljenju Međunarodne agencije za energetiku (IEA), najveću pretnju globalnoj energetskoj bezbednosti u istoriji, u kojoj je na dnevnom nivou izgubljeno 13 miliona barela nafte dnevno. Cena nafte povećala se sa oko 70 dolara po barelu, uoči početka sukoba Izraela i SAD sa Iranom, na čak 141 dolar početkom aprila. Rast cene nafte, kao i njena ograničena dostupnost usled poremećaja u snabdevanju preko Ormuskog moreuza, direktno utiču na rast inflacije u zemljama uvoznicama, što se odražava i kroz povećanje cena goriva i drugih proizvoda.
Srbija ne može ostati izolovana na ove događaje ali smo se pripremili na vreme, nabavili dodatne količine sirove nafte i gasa dok smo zapunili sva skladišta naftnih derivata. Nismo dozvolili ekstremna poskupljenja goriva na pumpama niti smo uvodili mere poput ograničenja kupovine goriva kao u Sloveniji, Slovačkoj i Hrvatskoj.
Sukob na Bliskom istoku proizveo je, prema mišljenju Međunarodne agencije za energetiku (IEA), najveću pretnju globalnoj energetskoj bezbednosti u istoriji.
Naši najvažniji ciljevi su da nastavimo da obezbeđujemo punu snabdevenost na pumpama, kao i da cene goriva budu pod kontrolom. Država se odrekla značajnog dela prihoda od akciza. Ta sredstva su važna jer se koriste za finansiranje javnih projekata i razvoj infrastrukture u zemlji. Sa kolegama iz Ministarstva finansija preduzećemo mere kako bismo ekonomiju održali stabilnom, održali nivo investicija i kreditni rejting."
Koji su u ovom trenutku najveći rizici po energetsku bezbednost Srbije?
"Za Srbiju je u ovom trenutku najvažnije da se uspešno privedu kraju pregovori između MOL-a i Gaspromnjefta, sa ciljem da se NIS trajno ukloni sa američke liste sankcija. Time bi se dugoročno obezbedilo nesmetano poslovanje i planiranje, sigurnija nabavka sirove nafte, a samim tim i stabilan rad rafinerije u Pančevu. Drugi rizik na koji ne možemo da utičemo jeste rast cene nafte na svetskom tržištu, koji utiče ne samo na energetsku sigurnost već i na stabilnost privrede."
Koliko je trenutno stanje na polju energije opterećenje za privredu u Srbiji i koji sektori su najizloženiji promenama na tržištu energenata?
"Rast cene energenata u svim zemljama najpre utiče na sektor saobraćaja i logistike koji direktno zavisi od cene goriva, zatim na poljoprivredu, prerađivačku industriju, građevinu itd. Međunarodni monetarni fond prognozira da će na svetskom nivou doći do smanjenja privrednog rasta, kao i rasta stope inflacije.
Srbija je uspela da sačuva makroekonomsku stabilnost i relativno nisku stopu inflacije od 2,8 odsto. Sa delegacijom MMF-a koja je bila u Beogradu, smo, između ostalog, razgovarali o merama koje smo preduzeli, kao i potencijalno novim merama za ublažavanje negativnih efekata rasta cene energenata na privredni ambijent u zemlji."
Srbija se nalazi između potrebe za stabilnošću sistema i obaveze ubrzane dekarbonizacije. Kako balansirate ta dva cilja?
"Za Srbiju je najvažnije da nastavi da osigurava sigurno snabdevanje energijom i energentima uz razvijanje projekata koji će doprineti postepenom smanjivanju korišćenja fosilnih goriva u energetskom sektoru. Dekarbonizacija i izlazak iz uglja nisu ni malo jednostavni niti jeftini zadaci. Taj proces mora se voditi racionalnim pristupom što znači da ne možemo doneti odluku da preko noći zatvorimo termoelektrane koje nam obezbeđuju oko dve trećine električne energije. Taj proces dugoročno vodimo na održiv način, vodeći računa o energetskoj sigurnosti zemlje.
Prepoznali smo nuklearnu energiju kao budući izvor bazne energije koji će zameniti termoelektrane na ugalj.
Nemačka je na primer donela ambiciozne odluke o napuštanju nuklearne energije i postepenom izlasku iz uglja, uz snažan razvoj obnovljivih izvora energije. Energetska kriza nakon početka rata u Ukrajini pokazala je da se tranzicija mora voditi pažljivo, imajući u vidu sigurnost snabdevanja i potrebu za fleksibilnim izvorima energije. U određenim periodima došlo je do povećane zavisnosti od uvoza električne energije, kao i privremenog korišćenja termoelektrana na ugalj, što potvrđuje da se energetska tranzicija ne može naglo sprovoditi.
Prepoznali smo nuklearnu energiju kao budući izvor bazne energije koji će zameniti termoelektrane na ugalj.
Zemlje Evropske unije poput Poljske i Češke, koje se dominantno oslanjaju na ugalj, koristile su fondove koji im pomažu u prelasku na obnovljive izvore energije i prekvalifikaciju ljudi pogođenim energetskom tranzicijom. Za Srbiju će biti od velike važnosti da dođe do većih sredstava iz EU radi ubrzavanja energetske tranzicije, sa ciljem da dekarbonizujemo energetski sektor u najvećoj meri do 2050. godine, u skladu sa Evropskim zelenim dogovorom."
Koji su najveći izazovi za brži razvoj obnovljivih izvora energije u Srbiji?
"Najveći izazov za razvoj obnovljivih izvora u Srbiji je pre svega nekontrolisan broj projekata u procesu priključenja, koji višestruko premašuje nacionalne ciljeve i dovodi do preopterećenja sistema. Zato je neophodno bolje uskladiti razvoj OIE sa realnim mogućnostima sistema, ali i sa paralelnim razvojem novih baznih kapaciteta, koji su tehnički i finansijski izuzetno zahtevni, naročito kada je reč o projektima poput nuklearne energije.
Obnovljivi izvori ne mogu se razvijati brže od sposobnosti sistema da ih integriše, zbog čega tranzicija mora biti postepena i uravnotežena. Njena brzina direktno zavisi i od dostupnosti finansiranja, pa je podrška Evropske unije ključna za pravednu i održivu tranziciju u Srbiji."
Koji su ključni investicioni prioriteti ministarstva u narednom periodu? Da li su u planu značajnija ulaganja u skladištenje energije i nove tehnologije, poput vodonika?
"Država je pokrenula ambiciozni investicioni ciklus u okviru plana Srbija 2030-2035, u kome je 30 odsto svih ulaganja u energetski sektor. Naš glavni cilj jeste da Srbija do 2035. godine bude energetski sigurnija, povezanija sa evropskim i regionalnim tržištima i pozicionirana kao stabilno energetsko čvorište jugoistočne Evrope. Planiramo da realizujemo projekte vrednosti oko 14,4 milijardi evra.
Najveća ulaganja odnose se na nove proizvodne kapacitete, u iznosu oko 6,5 milijardi evra. Gradićemo RHE Bistrica i Đerdap 3 koji će imati ključnu ulogu u sigurnom snabdevanju i balansiranju proizvodnje iz vetroparkova i solarnih elektrana i skladištenju energije, uz oko 1.000 MW gasnih elektrana koje će obezbediti stabilnu i fleksibilnu proizvodnju neophodnu za siguran rad sistema. Istovremeno moramo da jačamo našu prenosnu mrežu kako bismo imali sigurnost u napajanju uz integraciju novih kapiciteta iz obnovljivih izvora. Planiramo da izgradimo 1.000 kilometara novih dalekovoda i povećamo prekogranične kapacitete sa 4.000 na 6.000 MW.
Diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom i naftom je neophodna kako bismo osigurali sigurnost snabdevanja u uslovima učestalih geopolitičkih poremećaja. U naredne dve godine izgradićemo nove gasne interkonekcije sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, kao i naftovod sa Mađarskom. U toku je proširenje podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, čime će kapaciteti za skladištenje gasa biti prošireni sa 450 na 750 miliona kubnih metara.
U Strategiji razvoja energetike do 2040. godine prepoznali smovodonik kao energent koji će imati važnu ulogu u dugoročnoj energetskoj budućnosti zemlje. U narednom periodu radićemo na razvoju regulatornog okvira koji će omogućiti razvoj tržišta vodonika. Do 2030. godine može se očekivati izgradnja demonstracionog postrojenja za proizvodnju, skladištenje i korišćenje vodonika.
Kako vidite poziciju Srbije u budućem regionalnom energetskom tržištu Zapadnog Balkana?
"Srbija se nalazi na putu pristupanja Evropskoj uniji i naš cilj jeste da se, kao i ceo region Zapadnog Balkana, integrišemo sa energetskim tržištem EU. U proteklom periodu dosta toga smo uradili kako bismo i pre formalnog članstva primenili pravne tekovine EU u ovoj oblasti. Naša zemlja je prva iz regiona koja se pripremila za spajanje sa tržištem električne energije, prenoseći energetske pakete EU u svoje zakonodavstvo. To je važan korak u procesu evropskih integracija čime postajemo deo zajedničkog energetskog evropskog prostora Evrope. Time ćemo dobiti lakši pristup prekograničnoj trgovini električnom energom, veću efikasnost sistema i sigurnije snabdevnaje. Uradili smo sve što je bilo neophodno za promenu regulatornog okvira, a evropske institucije treba da završe svoj deo posla u tom procesu.
Naša zemlja je prva iz regiona koja se pripremila za spajanje sa tržištem električne energije, prenoseći energetske pakete EU u svoje zakonodavstvo.
Takođe, Srbija ostaje pouzdana tranzitna zemlja preko koje se gasovodom Balkanski tok gasom snabdevaju Mađarska, Slovačka, kao i Bosna i Hercegovina. Izgradnjom novih gasnih interkonekcija sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, uz jačanje kapaciteta magistralnih gasovoda unutar zemlje, bićemo u mogućnosti da povećamo tranzitnu ulogu Srbije uz pozicioniranje zemlje kao još važnijeg aktera u regionalnoj energetskoj sigurnosti."
(EUpravo zato)
