Došlo je do katastrofalnog prosečnog pada od 73 odsto u populacijama posmatranih divljih vrsta u samo 50 godina (1970-2020), prema WWF-ovom Izveštaju o stanju planete za 2024. godinu.
Danas objavljen u celom svetu, Izveštaj upozorava da će tokom sledećih pet godina biti potrebni veliki zajednički napori za rešavanje dvostruke krize klimatskih promena i gubitka bioraznovrsnosti, dok se Zemlja približava opasnim prelomnim tačkama koje predstavljaju ozbiljnu pretnju čovečanstvu.
Indeks života na planeti, koji je izradilo Zoološko društvo u Londonu (Zoological Society London, ZSL), uključuje skoro 35.000 populacionih trendova za 5.495 vrsta od 1970. do 2020.
Najveći pad zabeležen je u slatkovodnim ekosistemima (85%), zatim u kopnenim (69%) i morskim (56%). Gubitak i degradacija staništa, čiji je uzrok u najvećoj meri ljudski prehrambeni sistem, predstavlja najveću pretnju populacijama divljih vrsta širom sveta.
Slede prekomerno iskorišćavanje resursa, invazivne vrste i bolesti.
Klimatske promene predstavljaju dodatnu pretnju populacijama divljih vrsta u Latinskoj Americi i na Karibima, gde je zabeležen zapanjujući prosečni pad od 95%.
Pad populacija divljih vrsta može da posluži kao rani pokazatelj povećanog rizika od izumiranja i potencijalnog gubitka zdravih ekosistema. Kada su ekosistemi oštećeni, oni prestaju da pružaju dobrobiti od kojih zavisimo - čist vazduh, vodu i zdravo zemljište za hranu - i postaju osetljiviji na prelomne tačke. Prelomna tačka se dogodi kada se ekosistem gurne iznad kritičnog praga, što dovodi do značajnih i potencijalno nepovratnih promena.
Globalne prelomne tačke, kao što je nestanak Amazonske prašume i masovno odumiranje koralnih grebena, imaju ogromni uticaj na celu planetu i mogu da ugroze sigurnost hrane i prihoda.
Upozorenje dolazi pošto je broj šumskih požara u Amazoniji u septembru dostigao 14-godišnji maksimum, a ove godine je četvrti put da se službeno dogodilo globalno masovno izbeljivanje korala.
Dunja Mazoco Drvar, direktorka programa zaštite prirode u WWF Adriji, komentariše: "Podatak o smanjenju 73 odsto populacija vrsta je šokantan, ali očekivan. Priroda šalje poziv u pomoć. Povezane krize gubitka prirode i klimatskih promena guraju divlje vrste i ekosisteme izvan njihovih granica, s opasnim globalnim prelomnim tačkama koje prete da oštete Zemljine sisteme za održavanje života i destabilišu društva. Katastrofalne posledice gubitka nekih od naših najdragocjenijih ekosistema, poput Amazonske prašume i koralnih grebena, osetiće ljudi i priroda širom sveta".
Indeks otkriva i neke populacije koje su se stabilizovale ili povećale zahvaljujući delotvornim naporima za očuvanje, kao što su rast subpopulacije planinskih gorila od oko 3% godišnje između 2010. i 2016. u planinama Virunga u istočnoj Africi ili povratak evropskih bizona u srednju Evropu.
Međutim, izolovani uspesi nisu dovoljni.
Zemlje su se već dogovorile o ambicioznim globalnim ciljevima za zaustavljanje i poništavanje gubitka prirode (Globalni okvir za biološku raznolikost), ograničavanje porasta globalne temperature na 1,5ºC (Pariski sporazum) i iskorenjivanje siromaštva (UN-ovi ciljevi održivog razvoja).
Međutim, Izveštaj o stanju planete navodi da su nacionalne obaveze i delovanje na terenu daleko od onoga što je potrebno za postizanje ciljeva za 2030. i izbegavanje opasnih prelomnih tačaka.
Macoko Drvar dodaje: „Predstojeći međunarodni sastanci na vrhu o bioraznovrsnosti i klimi – COP16 i COP29 – predstavljaju ključne prilike za države da ubrzaju korak i povećaju spektar svog delovanja. WWF poziva zemlje da razviju i sprovedu ambicioznije nacionalne planove za prirodu i klimu koji uključuju mere za smanjenje globalne prekomerne potrošnje, zaustavljanje i poništavanje domaćeg i uvezenog gubitka bioraznovrsnosti i smanjenje emisija – sve na pravedan način. To se može postići vrlo brzo ako vlade reše da daju više sredstava iz javnih i privatnih izvora i bolje usklade svoje politike i akcije u pogledu klime, prirode i održivog razvoja“.
Generalna direktorka WWF Internacionala, Kirsten Šuijt, rekla je da iako je situacija izuzetno ozbiljna, još nismo prošli tačku bez povratka.
"Imamo globalne sporazume i rešenja za vraćanje prirode na put oporavka do 2030. godine, ali do sada je postignut mali napredak u sprovođenju i nedostaje razumevanje potrebe hitnosti. Odluke koje donesemo i aktivnosti koje sprovedemo u sledećih pet godina biće ključne za budućnost života na Zemlji. U svojim rukama imamo moć i priliku da promenimo postojeću putanju. Možemo da obnovimo našu planetu, ali moramo odmah da delujemo", zaključila je.
WWF je jedna od najvećih i najuglednijih svetskih nezavisnih organizacija za zaštitu prirode, s gotovo pet miliona pristalica i globalnom mrežom aktivnom u više od sto zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi propadanje zemljine prirodne sredine i da te izgradi budućnost u kojoj ljudi žive u skladu s prirodom čuvajući svetsku biološku raznovrsnost i osiguravajući održivo korišćenje
obnovljivih prirodnih resursa, promovišući smanjenje zagađenja i neodgovorne potrošnje.
(EUpravo zato/WWF Adria)