Saharska prašina ponovo stiže na Balkan: Na ovim mestima će biti smanjen kvalitet vazduha

Angelos TZORTZINIS / AFP / Profimedia Atina je već nekoliko puta ove godine bila na udaru saharske prašine iz Afrike

Prema predviđanjima Kopernikusove službe za nadzor atmosfere CAMS, očekuje se da će ove nedelje saharska prašina ponovo doći do jugoistočne Evrope i istočnog Mediterana.

Poslednja epizoda će dosegnuti vrhunac tokom današnjeg dana s povećanom koncentracijom grubih čestica, PM10, na nivou tla u jugoistočnoj Evropi i drugim delovima istočnog Mediterana.

Od 10. juna predviđanja CAMS-a pokazuju prenos saharske prašine u centralni i istočni Mediteran, što rezultira visokim površinskim koncentracijama PM10 u područjima poput Bugarske, Kipra ili Grčke tokom nekoliko dana s vrednostima znatno iznad 24-satnog proseka od 50 µg/m3 koji je uspostavila Evropska unija za kvalitet vazduha.

Kvalitet vazduha u tim zemljama biće smanjen, a nebo će biti maglovito. CAMS predviđa da će dnevni maksimum PM10 dosegnuti koncentracije čak i iznad 100 µg/m3, što ukazuje na vrlo loš kvalitet vazduha.

Saharska prašina u Evropi nije novost

Ova pojava će uslediti nakon dve nedavne epizode koje su se dogodile između 3. i 7. juna. Prva je takođe uticala na jugoistočnu Evropu i istočni Mediteran. Druga je prešla severozapadnu Afriku, stigavši do Iberijskog poluostrva, južne Francuske i severne Italije.

Mark Parington, viši naučnik u Kopernikusovoj službi za nadzor atmosfere kazao je da prenos saharske prašine preko Sredozemlja u Evropu nije neuobičajen.

"Posmatranja pokazuju porast intenziteta i učestalosti ovih događaja za neke delove Evrope poslednjih godina, naglašavajući važnost kontinuiranog praćenja naše atmosfere kako bismo razumeli da bi kvalitet vazduha mogao da se promeni u odnosu na te epizode", naveo je.

Dolazak saharske prašine pomno su pratile nacionalne vlasti nekih od najpogođenijih zemalja: Bugarske, Grčke i Kipra, koje trenutno sarađuju s CAMS-om u okviru Nacionalnog programa saradnje.

Vasilis Amiridis, direktor istraživanja Nacionalne opservatorije u Atini (NOA) je izjavio: "NOA je pratila epizode prodora saharske prašine u Grčku , kako bi informisala stanovništvo o njihovoj ozbiljnosti i potencijalnom uticaju na kvalitet vazduha. Podaci CAMS-a bili su temeljni za precizno praćenje najnovijeg prenosa prašine na velike udaljenosti, pomažući nam da se pripremimo za njegove potencijalne negativne uticaje".

Elena Hristova, rukovodilac odeljenja Nacionalnog instituta za meteorologiju i hidrologiju (NIMH) u Bugarskoj je istakla: "Kako sve više epizoda prašine u Sahari pogađa Bugarsku, tome posvećujemo posebnu pažnju. Konkretne informacije o njihovom intenzitetu i ponašanju bitne su za podizanje svesti stanovništva o njihovim zdravstvenim implikacijama i za planiranje u ključnim sektorima kao što je proizvodnja energije".

Inače, reč je o potpuno prirodnoj pojavi koja je karakteristična za zimske i prolećne mesece, kao i tokom jeseni.

Kako nastaje peščana oluja u Sahari?

Peščane oluje nastaju kada jaki vetrovi duvaju u suvim uslovima kroz Saharu, koja se proteže širom severne Afrike.

Pustinjski pesak se sastoji od mnogo različitih čestica, objasnio je za DW Karlos Perez Garsija Pando, stručnjak za pesak i prašinu u Superkompjuterskom centru u Barseloni. Neke čestice su velike i teške.

Ovo su prve čestice koje pokupe jaki vetrovi, ali one nisu te koje će vetrovi na kraju odneti preko Sredozemnog mora do Evrope. Umesto toga, kada ove veće čestice neizbežno padnu na zemlju, prilikom udara se razbiju druge grudvice peska, koje se onda rasprše u ultra-male čestice prašine, poručio je Garsija Pando.

Manje čestice vetrovi nose na velike udaljenosti, baš zato što su lagane.

Da bi se ove oluje pojavile, vremenski uslovi moraju biti suvi, jer se u suprotnom čestice skupljaju i postaju preteške da bi letele na velike udaljenosti.

Peščane oluje će se najverovatnije pojaviti u oblastima gde ima malo vegetacije, koja može da utiče na vetar i uspori oluju.

(EUpravo Zato/Index.hr)

TAGOVI