Italija ima više od 8.000 kilometara obale, od dugih peščanih plaža do upečatljivih stenovitih formacija. Međutim, erozija ovih prirodnih bogatstava danas predstavlja ozbiljnu ekološku krizu. Zemlja bi mogla da izgubi oko 20 odsto svojih plaža do 2050. godine, a 45 odsto do kraja veka, upozorava izveštaj.
Desetine opština već rade na merama zaštite i postavljanju infrastrukture kako bi usporile ovaj proces. Ipak, kako klimatske promene donose sve češće ekstremne vremenske prilike, postavlja se pitanje da li Italija vodi bitku koju je nemoguće dobiti.
Ubrzana erozija italijanske obale
Prema izveštaju Univerziteta "La Sapijenca" u Rimu iz 2024. godine, do 2050. gotovo petina površine italijanskih plaža mogla bi biti skoro potpuno potopljena.
Studija upozorava da bi regioni Sardinija, Kampanija, Lacio i Pulja mogli da izgube više od polovine svojih uređenih plaža.
"Porast temperatura, podizanje nivoa mora i sve učestaliji ekstremni vremenski događaji menjaju obalne pejzaže, posebno u niskim područjima, i utiču na egzistenciju miliona ljudi. U tom kontekstu, peščane obale i plaže su istovremeno posebno ranjive, ali i izuzetno dragocene, jer predstavljaju složene sisteme od velikog ekološkog, društvenog i ekonomskog značaja", navode istraživači.
Istovremeno, litice i stenovite obale sve češće su izložene snažnim olujnim udarima i klizištima.
Početkom godine, nakon nekoliko dana lošeg vremena, poznata stenska formacija "Ljubavni luk" u Pulji srušila se u more upravo na Dan zaljubljenih.
Barijere i podvodni grebeni štite plaže
Oštećenja obale ugrožavaju ekosisteme, turizam i privredu, kao i naselja i infrastrukturu uz more. Opštine širom Italije mobilišu se kako bi zaštitile obalna područja.
Prema izveštaju italijanskog Instituta za zaštitu životne sredine (ISPRA), gotovo petina obale već je zaštićena čvrstim odbrambenim strukturama. Među njima su poprečne barijere koje usporavaju kretanje sedimenta, kao i podvodni grebeni koji ublažavaju talase i olujne udare.
U februaru je region Pulja odobrio prve infrastrukturne mere za borbu protiv erozije, izdvojivši oko 16 miliona evra za te projekte.
"Ova odluka dolazi u trenutku kada ekstremni vremenski uslovi i snažni olujni udari ponovo stavljaju ranjivost italijanske obale u središte nacionalne debate", navodi se u saopštenju vlasti.
Prema poslednjem izveštaju ISPRA o hidrogeološkoj nestabilnosti, Pulja je između 2006. i 2020. izgubila 31 kilometar obale, što je među najvećim gubicima u zemlji.
Nove mere podrazumevaju postavljanje podvodnih barijera koje usporavaju talase i zadržavaju sediment.
U regionu Emilija-Romanja, poznatom po dugim peščanim plažama sa brojnim klubovima i restoranima, vlasti su izdvojile 19 miliona evra za obnovu oštećenih obaloutvrda, rekonstrukciju dina i uklanjanje nanosa sa obale.
Potreba za nacionalnim planom
Iako zaštitne strukture štite određene delove obale, njihov širi uticaj može biti štetan.
Kako ističe ISPRA, "ova rešenja ublažavaju posledice na pojedinim lokacijama, ali istovremeno ometaju prirodno obnavljanje plaža duž čitavih delova obale, jer blokiraju kretanje sedimenta".
To može dovesti do toga da susedne plaže ostanu bez prirodnog nanosa.
Prema smernicama EU Climate ADAPT, kako bi se izbegli takvi efekti, često su pogodnije tzv. "meke" mere, poput nasipanja peska ili razvoja dina, umesto čvrstih struktura.
U regionu Marke, na primer, takve mere se primenjuju uporedo sa klasičnim zaštitama.
U opštini Sirolo, za nasipanje plaže u zalivu San Mikele duž 1.200 metara obale upotrebljeno je oko 156.000 kubnih metara peska i šljunka. U opštini Numana uklonjen je jedan lukobran, a oko 172.000 kubnih metara materijala raspoređeno je duž 1.500 metara obale.
Kako rast nivoa mora i ekstremne vremenske pojave, poput ciklona Hari, postaju "nova normalnost", stručnjaci upozoravaju na potrebu za sveobuhvatnijim pristupom zaštiti italijanske obale.
"Razumevanje postojećih struktura i delova obale koji su pod njihovim uticajem ključno je za primenu efikasnijih rešenja, poput koordinisanog planiranja i lokalnih mera, pre svega nasipanja plaža", zaključuje se u izveštaju ISPRA.
(EUpravo zato/Euronews)