Zastrašujuća slika izuzetno mršavog polarnog medveda je 2015. obišla svet i pokrenula raspravu o tome kako klimatske promene vode ovu vrstu ka izumiranju.
Iako nije bilo dokaza da je izgladnela životinja bila neuhranjena baš zbog globalnog zagrevanja, polarni medvedi su prema klasifikaciji Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) svrstani u ranjive vrste.
Studija iz 2020. godine predviđa da će do 2100. verovatno doći do izumiranja polarnih medveda u pojedinim delovima Arktika, čak i ako se smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Međutim, za polarne medvede koji žive oko norveškog ostrva Svalbarda, situacija je prilično drugačija.
Da li se polarni medvedi na Svalbardu goje?
Nova studija, objavljena u časopisu "Scientific Reports", pokazala je da su se "telesni uslovi" polarnih medveda na Svalbardu poboljšali uprkos značajnom gubitku morskog leda. Ovo se razlikuje od ranijih zapažanja o smanjenju populacije polarnih medveda koje se poklapalo sa topljenjem leda.
Temperatura u regionu Barencovog mora oko Svalbarda porasla je za čak 2 stepena po deceniji od 1980. godine.
Ipak, nakon popisa iz 2004. godine, populacija polarnih medveda u Barencovom moru brojala je oko 2.650 jedinki i, sve donedavno, nije pokazivala znake smanjivanja.
Istraživač Jon Ars i njegove kolege ispitivali su moguće uzroke stabilne populacije koristeći podatke o telesnim merenjima od 1992. do 2019. godine. Upoređivali su promene indeksa telesne mase (BCI), koji se često koristi kao pokazatelj masnih rezervi i opšteg stanja organizma.
Studija je pokazala da, iako se broj dana bez leda povećao za približno 100 tokom perioda od 27 godina, prosečan BCI odraslih polarnih medveda porastao je nakon 2000. godine. Pojednostavljeno rečeno, masne zalihe medveda su se povećavale kako se količina leda smanjivala.
Kako topljenje leda utiče na polarne medvede?
Naučnici smatraju da se to može pripisati oporavku kopnenih izvora hrane koje su ljudi ranije prekomerno lovili (poput irvasa i morževa).
Druga teorija je da nestanak morskog leda dovodi do toga da se plen, poput foka, okuplja na manjim površinama preostalog leda, što medvedima značajno olakšava lov.
Ipak, autori upozoravaju da bi dalje smanjivanje morskog leda moglo negativno da utiče na populacije na Svalbardu, jer bi se povećale razdaljine koje medvedi moraju da prelaze kako bi došli do hrane. To je već primećeno kod drugih populacija polarnih medveda.
Zbog toga su naučnici zainteresovani da sprovedu dodatna istraživanja kako bi bolje razumeli na koji način će se različite populacije polarnih medveda prilagođavati zagrevanju Arktika.
(EUpravo zato/Euronews)