Manjak politika koje se bave zaštitom životinja u uslovima katastrofa dovodi do nepotrebne patnje, izjavio je Rud Tombrok, izvršni direktor organizacije "Humane World for Animals Europe".
"Ako pogledate kakva je uloga životinja u zakonodavstvu EU o katastrofama, u tom smislu one praktično ne postoje", rekao je Tombrok za "Euractiv".
Od ratnih zona do prirodnih katastrofa, dobrobit životinja u humanitarnim krizama dugo je bila zanemarena, dodao je.
Dok se timovi za hitne intervencije angažuju kako bi spasili ljudske živote, kućni ljubimci, stoka i divlje životinje često ostaju u drugom planu, što dovodi do ozbiljnih posledica i po ljude i po životinje.
Na nedavnom događaju "Od otpornosti do oporavka: Uloga životinja u humanitarnim krizama", održanom u Briselu, eksperti, donosioci odluka i nevladine organizacije okupili su se kako bi razgovarali o uvođenju zaštite životinja u okvire odgovora na katastrofe.
"Nadamo se da ćemo ponovo pokrenuti dijalog i poboljšati stvari – kako za životinje, tako i za ljude", rekao je Tombrok.
Nema zakona koji štiti životinje tokom katastrofa
"Tokom nedavnih poplava u Centralnoj Evropi, poljska vlada je savetovala ljude da evakuišu svoja domaćinstva zajedno sa životinjama. Međutim, vatrogasci, koji su bili odgovorni za većinu tih aktivnosti, izjavili su da njihova vozila nisu opremljena za evakuaciju životinja", naveo je Tombrok.
Slično tome, tokom poplava u Belgiji i Nemačkoj 2021. godine, organizacijama za zaštitu životinja nije bilo dozvoljeno da uđu u zone katastrofe jer nisu uvršćene u hitne protokole.
Izbeglice koje su bežale iz Ukrajine sa kućnim ljubimcima suočile su se sa drugim izazovom: oprečnim pravilima karantina u različitim državama članicama EU.
Veza između ljudi i životinja u kriznim situacijama
Isključenje životinja iz planiranja katastrofa ima posledice koje prevazilaze logistiku – ono takođe utiče na mentalno zdravlje ljudi.
Tombrok je naglasio psihološki uticaj prisilnog odvajanja od kućnih ljubimaca.
"Mentalno zdravlje je visoko na listi prioriteta. Razdvajanje ljudi od njihovih ljubimaca može da ima ozbiljne posledice. Istraživanja pokazuju da gubitak ljubimca u kriznoj situaciji može dovesti do značajnog emocionalnog stresa, što dodatno pogoršava traumu", rekao je za "Euractiv".
Studija iz 2024. godine "Pregled prisilnog razdvajanja ljudi i njihovih kućnih ljubimaca" koju su sproveli Jasmin Montgomeri i njeni saradnici sa Univerziteta Džejms Kuk, analizirala je 27 godina istraživanja veza između ljudi i životinja u kriznim situacijama. Utvrđeno je da prisilno razdvajanje može da ima duboke posledice po mentalno zdravlje.
"Jedna od najtežih situacija je kada ljudi moraju da ostave svoje ljubimce. Mnogi odbijaju da napuste svoje domove jer ne žele da ostave životinje. Ova veza pruža emocionalnu stabilnost u vremenima krize", rekla je Tetijana Jeskova, šefica Kancelarije za upravljanje projektima Crvenog krsta Ukrajine.
Ovaj problem često primorava ljude da ostanu u opasnim situacijama umesto da napuste svoje životinje.
Istraživanja iz uragana Katrina 2008. godine pokazala su da je gubitak kućnog ljubimca tokom katastrofe povezan s povećanom anksioznošću, akutnim stresom i dugoročnim problemima mentalnog zdravlja.
Ukrajina: primer brige o životinjama u ratu
Rat u Ukrajini naglasio je hitnost uključivanja životinja u okvire odgovora na katastrofe.
"Ovo je najveći ratni sukob u Evropi od Drugog svetskog rata", rekao je litvanski poslanik Evropskog parlamenta Petras Auštrevičijus iz političke grupe "Renew Europe" (Obnovimo Evropu) u Evropskom parlamentu i potpredsednik Međugrupacije za dobrobit i zaštitu životinja.
"Rat nije samo razorio gradove i raselio civile, već je ostavio i duboke ožiljke u životima običnih ljudi i životinja koje su s njima delile domove", dodao je.
Milioni životinja su napušteni, a bombardovana skloništa, farme i zoološki vrtovi oslikavaju mračnu sliku rata koja se ne odnosi na ljudske žrtve.
"Mnogi ljudi koji su bežali od ruskih napada odbili su da ostave svoje ljubimce. Životinje ne napuštaju ljude – ponekad ljudi napuštaju njih", naveo je političar.
Organizacija "Humane World Europe" je sa partnerima radila na ublažavanju ove krize.
"Sa Federacijom veterinara Evrope pokrenuli smo program 'VETS for Ukrainian Pets', koji je omogućio izbeglicama u 38 evropskih zemalja da traže refundaciju troškova veterinarske nege", rekao je Tombrok.
Jeskova je istakla još jednu ključnu inicijativu Crvenog krsta Ukrajine.
"Naš Nacionalni program za brigu o kućnim ljubimcima pokrenut je kako bi pomogao ljudima koji beže od rata da se brinu o njima bez dodatnog opterećenja. Obezbedili smo najmanje 500.000 kilograma hrane za kućne ljubimce, distribuirali 100.000 kilograma posipa, 10.000 kutija za posip, 10.000 transportera za kućne ljubimce i 16.000 dodataka za ishranu životinja. Ova ključna pomoć omogućila nam je da podržimo preko 55.000 vlasnika kućnih ljubimaca i oko 120.000 životinja", istakla je.
"Za mnoge Ukrajince, kućni ljubimci su više od životinja – oni su porodica. Ostavljajući ih iza sebe, doživljavaju ogroman emocionalni stres, pored već traumatičnog iskustva napuštanja doma", dodala je.
Potreba za akcijom EU
Iako nevladine organizacije igraju ključnu ulogu, neophodne su političke promene kako bi zaštita životinja bila deo humanitarnih odgovora.
Paolo Dala Vila, iz Svetske organizacije za zdravlje životinja, ukazao je na nedostatke u pripremama za katastrofe.
"Istorijski gledano, humanitarni napori su se prvenstveno fokusirali na spašavanje ljudskih života. Međutim, iskustvo je pokazalo da su podrška i pomoć zajednicama u ovim situacijama mnogo efikasniji ako postoje planovi koji uključuju i životinje", objasnio je.
Dala Vila je pozvao na jaču zakonodavnu regulativu na nivou EU.
"Okviri za upravljanje katastrofama moraju postojati unapred i ne mogu se improvizovati. Nevladine organizacije, privatni sektor i civilno društvo treba aktivno uključiti kroz memorandume o razumevanju i sporazume, kao i kroz formiranje i održavanje liste akreditovanih volontera koji su u potpunosti integrisani u svaki sistem upravljanja katastrofama", uveren je Dala Vila.
Džef Floken, glavni međunarodni direktor "Humane World for Animals", naglasio je da je vreme za konkretne akcije.
"EU ima alate da to promeni, potrebna je samo politička volja", rekao je.
(EUpravo zato/Euractiv)
