Oko 30.000 ljudi izašlo je u nedelju na ulice različitih gradova i mesta arhipelaga pod transparentom „Kanarska ostrva imaju granicu".
U 2023. pstrva je posetilo preko 16 miliona turista i verovatno će taj broj biti veći kada se završi ova godina i svedu bilansi.
Turisti su 2023. potrošili više od 20 milijardi evra, ali to ima svoju cenu.
I dok demonstranti priznaju da turizam pruža ključne poslove, oni kažu da je većina njih niskokvalifikovana i loše plaćena.
Kako su mnoge nekretnine u vlasništvu drugih vlasnika koji ne žive tamo stalno, kupovina nekretnine za život postala je neverovatno skupa - a iznajmljivanje pristupačnog stana takođe je problematično.
Turizam je prošle godine porastao za pet odsto, a demonstranti kažu da je to previše, jer su ostrva postala prenaseljena.
Mnogi sugerišu da odgovor leži u privlačenju manjeg broja, bogatijih turista, kao što su druge zemlje uspešno uradile.
Uticaj na biodiverzitet
Među udruženjima koja stoje iza najnovijeg protesta bilo je i Ekolozi u akciji.
Ovo udruženje izražava žaljenje zbog štete koju je masovni turizam naneo osetljivom biodiverzitetu Kanarskih ostrva, koja imaju zaštićena područja, endemske vrste i jedinstvene ekosisteme koji su rezultat vulkanskog formiranja.
Nakon velikog protesta u aprilu, demonstranti su se nadali da će ostrvski parlament usvojiti nove zakone, poput uvođenja turističke takse, koja se već naplaćuje na španskim Balearskim ostrvima koja imaju slične probleme.
Ali, kako tvrde demonstranti, nije bilo suštinskih zakonskih promena, kao ni turističkih taksi.
"Nije bilo zvaničnog kontakta niti je stvorena opservatorija ili prostor za civilno društvo da sasluša građane, koji imaju konkretne predloge", rekao je jedan od demonstranata, koji je zaključio da je sve ostalo isto, uprkos vapaju građana.
(M.A./EUpravo zato/reuters.com)