Danas počinje puna primena EES sistema na granicama Evropske unije i to nakon delimične primene koja je trajala od prošlog oktobra. Putnike sada očekuju stroža pravila identifikacije, ali i potencijalna zadržavanja na prelazima koji su tradicionalno najopterećeniji tokom praznika i letnje sezone.
Novine se odnose na kontrolu pri ulasku u zemlje EU, gde će se registrovati putnici, uzimati biometrijski podaci i detaljnije proveravati boravak u zemlji EU.
Od 10. aprila sve države članice Šengen zone imaju obavezu da u potpunosti primenjuju ovaj EES sistem 24 sata na svim graničnim prelazima. To znači da svako ko dolazi iz tih 59 zemalja, uključujući i Srbiju, i ulazi u Šengen zonu, mora da bude registrovan kroz EU sistem, znači od 10. aprila," izjavio je Aleksandar Seničić za EUpravo zato.
Kako će izgledati ulazak u zemlje EU?
Od 10. aprila 2026. na spoljnim granicama Šengenskog prostora počinje puna primena sistema European Commission Entry/Exit System (EES), koji uvodi digitalnu evidenciju ulazaka i izlazaka državljana zemalja van Evropske unije.
Putnici će na aerodromima najpre registrovati svoje podatke putem kioska ili na graničnoj kontroli, skeniranjem pasoša, fotografisanjem (lica) i davanjem otisaka prstiju četiri prsta desne ruke (deca mlađa od 12 godina izuzeta su od ove procedure).
Nakon toga sledi standardna pasoška kontrola, tokom koje službenici mogu tražiti dodatne informacije o svrsi putovanja, smeštaju ili finansijskim sredstvima.
Umesto dosadašnjeg pečata, svi podaci o prelasku granice biće evidentirani digitalno, a sistem automatski prati poštovanje pravila boravka od najviše 90 dana u periodu od 180 dana.
Ukoliko nema tehničkih zastoja, postupak po putniku traje između dva i tri minuta.
Ulazak u zemlje koje nisu deo EU
Za razliku od EU, zemlje koje nisu deo Unije ne primenjuju jedinstveni sistem poput EES-a, već svaka država zadržava sopstvena pravila kontrole granice.
Na aerodromima se i dalje sprovodi klasična pasoška kontrola, pri kojoj putnici predaju dokumenta službeniku i, u većini slučajeva, dobijaju pečat u pasošu. U zavisnosti od države, od putnika se može tražiti viza, dokaz o smeštaju, povratna karta ili potvrda o raspoloživim finansijskim sredstvima.
Pravila o dužini boravka takođe variraju i određuju ih nacionalni propisi, bez centralizovanog sistema evidencije kakav uvodi Evropska unija.
Evropska komisija dala mogućnost pojedinačnog ukidanja ovog pravila
Jedina novina koja se u međuvremenu dogodila jeste da je Evropska komisija dala mogućnost državama da privremeno suspenduju sistem, u slučajevima velikih gužvi na graničnim prelazima. Prema toj odluci, primena bi se obustavila na određeni vremenski period, dakle nekoliko sati ili dana, dok se te gužve ne smanje, što je u nedavnoj izjavi za naš portal potvrdio i portparol Evropske komisije Markus Lamert.
Seničić smatra da je to proisteklo iz perpoznavanja potencijalnih problema na koje su neke zemlje EU ukazivale tokom ovog probnog perioda i tražile da se ovaj sistem odloži. Kako predlog nije u potpunosti prihvaćen, data je mogućnost da se privremeno suspenduje i da se sve radi po starom sistemu, odnosno sa ručnim pečatiranjem pasoša.
"Jedna od velikih grešaka su preporuke koje u poslednje vreme slušam od pojedinaca, da se na naš aerodrom dolazi mnogo ranije nego inače. Za tim nema potrebe jer se registracija ne obavlja na našim aerodromima. Ovaj sistem ne funkcioniše ovde, već u zemljama Evropske unije kada stignemo na destinaciju", objasnio je director YUTE.
Ko mora da bude registrovan u EES sistemu, a ko je oslobođen?
Sistem se primenjuje na državljane zemalja van Evropske unije koji ili moraju da poseduju kratkoročnu vizu za putovanje u evropske zemlje koje koriste EES, ili im takva viza nije potrebna za kratkoročni boravak, pri čemu se njihovi ulasci, izlasci ili eventualna odbijanja ulaska elektronski registruju u EES sistemu.
"Sistem EES se ne primenjuje na državljane evropskih zemalja koje koriste EES, kao ni na Kipar i Irsku, zatim na državljane van EU koji poseduju boravišnu karticu i neposredno su članovi porodice državljanina EU, kao ni na državljane van EU koji imaju boravišnu karticu ili boravišnu dozvolu i neposredno su povezani sa državljaninom van EU koji ima pravo da putuje širom Evrope kao državljanin EU," objašnjavaju iz Evropske komisije.
Takođe, izuzeti su i državljani van EU koji putuju u Evropu u okviru intrakorporativnog premeštaja ili u svrhe istraživanja, studija, obuke, volonterskog rada, školskih razmena, obrazovnih projekata ili kao au-pair, kao i nosioci boravišnih dozvola i dugoročnih viza.
EES se ne primenjuje ni na državljane Andore, Monaka i San Marina, kao i na nosioce pasoša izdatih od strane Vatikanske Države ili Svete Stolice, zatim na lica koja su izuzeta od graničnih kontrola ili imaju posebne privilegije u vezi sa njima, poput šefova država, akreditovanih diplomata i prekograničnih radnika, pri čemu diplomate koje putuju na kratki boravak mogu biti izuzete od registracije pod određenim uslovima.
Izuzetak od registracije u EES važi i za pripadnike oružanih snaga koji putuju u okviru NATO ili Partnerstva za mir i poseduju odgovarajuću identifikaciju i nalog za kretanje, kao i za civilno osoblje i članove porodica obuhvaćene NATO sporazumima, uključujući NATO međunarodno civilno osoblje sa prebivalištem u zemljama koje koriste EES i njihove izdržavane članove porodice. Takođe su izuzeta lica koja nisu obavezna da prelaze spoljne granice isključivo na zvaničnim graničnim prelazima i u vreme njihovog radnog vremena, zatim nosioci važećih dozvola za lokalni granični saobraćaj, članovi posade putničkih i teretnih vozova na međunarodnim linijama, kao i lica koja poseduju važeći dokument za olakšan železnički tranzit ili dokument za olakšani tranzit, pod uslovom da putuju vozom i ne napuštaju voz na teritoriji država članica EU.
Gužve na granicama za srpske turiste
Seničić kaže da se na graničnim prelazima ka zemljama članicama Evropske unije, pre svega ka Hrvatskoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji, kao i ka Grčkoj preko Severne Makedonije, gde je zabeležen veliki turistički promet od između milion i milion i po putnika u poslednje tri godine, ne očekuju drastične promene u funkcionisanju prelaza nakon uvođenja novog sistema.
Ističe da bi gužve mogle biti blago povećane zbog sporijeg procesa kontrole, ali da će u svakom slučaju i dalje postojati, posebno u sezoni.
Preporučuje se putnicima koji putuju automobilom da pre dolaska na granicu provere stanje na prelazima i informišu se o alternativnim graničnim prelazima, budući da postoje brojni alternativni pravci ka svim navedenim zemljama, uz napomenu da su najveće gužve očekivane na najfrekventnijim prelazima, dok se na manjim prelazima može očekivati kraće zadržavanje, posebno jer su svi prelazi pokriveni kamerama i dostupni za proveru u realnom vremenu.
Kada je reč o autobuskom prevozu, ukazuje da putnici imaju ograničene mogućnosti izbora prelaza, s obzirom na to da autobusi moraju koristiti posebne trake namenjene njima, što može dovesti do većih zadržavanja. Izražava nadu da će na graničnim prelazima sa velikim brojem turističkih autobusa biti obezbeđen veći broj traka u odnosu na dosadašnju praksu, kako bi se smanjila čekanja i olakšao protok putnika u periodima pojačanog saobraćaja.
(EUpravo zato.rs)