Često slušamo o evropskim gradovima koji oduševljavaju arhitekturom, atmosferom i istorijom, ali postoji i jedna potpuno drugačija priča, ona o mestu koje je od svoje navodne ružnoće napravilo jedinstveni turistički magnet.
Reč je o belgijskom gradu Šarleroa, koji je pre više godina nazvan najružnijim gradom na svetu zbog zapuštene industrijske infrastrukture, napuštenih fabrika, nedovršenih stambenih kompleksa i sivog urbanog izgleda.
Posle ekonomskog sloma teškog industrijskog sektora tokom 1990‑ih i 2000‑ih, grad je doživeo pad, otpuštanja i zatvaranje postrojenja, a čak je prestao da prima železnički saobraćaj u jednom delu regije, što je dodatno narušilo njegov imidž.
Umesto da očajavaju, lokalni stanovnici okrenuli su situaciju u svoju korist i iskoristili epitet "najružnijeg" kao neočekivanu prednost.
Turističke agencije počele su da nude ture kroz najmračnije i najdepresivnije delove grada kao svojevrsnu egzotičnu atrakciju, autentičan "urbani safari" kroz napuštene industrijske zone, grafitima ukrašene zgrade i sumorne scene koje bi drugde bile prikrivene.
Ta neobična ponuda privukla je radoznale posetioce iz cele Evrope i šire, pretvarajući kritiku u izvor prihoda za grad.
Sa prilivom turista stigao je i novac za promene: asfaltirane su nove saobraćajnice, otvoreni tržni centri i parkovi, sprovedene su akcije da se oporave ranjivi kvartovi, a bezbednosne operacije pomogle su u smanjenju kriminala.
Ono što je nekada izgledalo kao simbol propadanja sada služi kao neobična, ali autentična turistička ponuda, napuštene fabrike i najmračnije ulice grada danas su glavne atrakcije, često prikazane bez restauracije da bi posetioci osetili sirovu realnost i specifičan duh mesta.
Šta kažu građani i koji gradovi u Srbiji i regionu važe za "manje lepe"?
Mnogi stanovnici Šarleroaa kažu da su ponosni što su uspeli da svoj grad pretvore iz "simbola ružnoće" u turističku priču.
"Bilo je teško gledati kako ljudi odlaze, ali sada se osećamo prepoznatljivo. Turisti dolaze zbog onoga što je autentično, ne zbog toga što je savršeno", objašnjava jedan lokalni vodič.
Na Balkanu i u Srbiji, titulu "najružnijeg grada" često dobijaju Kruševac ili Bor, uglavnom zbog industrijske arhitekture i zapuštenih urbanih zona, ali mnogi građani smatraju da su Novi Pazar, Peć, Trstenik ili Smederevo "manje lepi".
U regionu u sličnom kontekstu pominju se gradovi poput Tetova ili Zenice, ali i crnogorske prestonice - Podgorice.
Ipak, sve više ovih gradova pokušava da iskoristi svoj sirovi, autentični karakter za razvoj alternativnog turizma, uključujući urbane ture, umetničke festivale i industrijske muzeje.
Šarleroa pokazuje da i "ružni" gradovi mogu postati atraktivni ako lokalci znaju kako da iskoriste svoje jedinstvene priče i autentičnost, a Balkanu preostaje da se inspiriše ovim konceptom.
(M.A./EUpravo zato/oldsmapse.com)