Iako se finansijsko stanje domaćinstava u Belgiji poboljšava, više od polovine (54 posto) i dalje je finansijski ranjivo ili nesigurno, pokazuje najnoviji izveštaj "Financial Health 2025", koji je sproveo "Deloitte", globalna firma koja pruža reviziju, konsalting i finansijsko savetovanje u više od 150 zemalja
Jasan napredak vidljiv je u prosečnom finansijskom zdravlju populacije, jer se sada 46 posto domaćinstava smatra finansijski otpornim, što je porast u odnosu na 36 posto iz 2022. godine. Međutim, izveštaj ukazuje na ozbiljne tačke ranjivosti, na kojima pod hitno treba raditi.
"Ove dobitke u velikoj meri pokreću spoljni ekonomski faktori. 2022. bila je godina šokova, naročito zbog rata u Ukrajini i energetske krize. U 2025, smanjenje inflacije, indeksacija plata i normalizacija cena energije poboljšali su kućne troškove i kupovnu moć", objasnio je u saopštenju za medije Kasper Peters, lider za finansijske usluge u kompaniji "Deloitte" iz Belgije.
Zbog toga se porodice osećaju sigurnije, bolje su u stanju da plaćaju račune i sve su sigurnije u štednju i veće kupovine iako ova poboljšanja još uvek nisu dovela do trajnih promena u ponašanju.
Izveštaj meri finansijsko zdravlje korišćenjem kompozitnog skora do 100, i razvrstava domaćinstva u četiri kategorije: finansijski nesigurno (0-43), finansijski ranjivo (43-59), finansijski adekvatno (59-74) i finansijski zdravo (74-100). U poređenju sa 2022, nacionalni prosečan skor finansijskog zdravlja porastao je sa 54 na 59 od 100, što znači da se tipično belgijsko domaćinstvo sada može smatrati finansijski otpornim.
Jedno od četiri domaćinstva štedi najmanje 500 evra mesečno
Među šest analiziranih domena, štednja i troškovi pokazali su najveći napredak. U 2025, četvrtina (26 posto) belgijskih domaćinstava izjavila je da mesečno štedi najmanje 500 evra – u porastu u odnosu na 19 posto iz 2022.
Istovremeno, udeo domaćinstava koja uopšte ne štede ili štede manje od 100 evra mesečno pao je sa 36 posto na 30 posto – što označava pomak ka stabilnijim finansijskim rezervama i većoj budućoj otpornosti, navodi Deloitte.
Ova poboljšanja u štednji idu ruku pod ruku sa smanjenjem finansijskog stresa oko svakodnevnih troškova: udeo domaćinstava koja imaju poteškoće sa plaćanjem računa smanjen je za 8 procentnih poena, a broj ljudi koji su morali da prilagode potrošnju zbog rasta cena takođe je značajno pao.
"Ove promene su usko povezane sa ekonomskim oporavkom u poslednje tri godine. Sa smanjenjem inflacije i indeksacijom plata, domaćinstva su povratila kupovnu moć," rekao je Peters.
Iako su cene komunalija i namirnica još uvek visoke 2025, stabilizovale su se u poređenju sa volatilnošću tokom energetske krize 2022. Zbog toga sve više domaćinstava ponovo preuzima kontrolu nad svojom finansijskom situacijom i obnavlja kapacitet za planiranje i štednju.
Regionalne razlike - gde je zabeležen napredak?
Najveći napredak zabeležila je Valonija, potom Brisel. U Valoniji je udeo finansijski nesigurnih domaćinstava pao sa 40 posto na 27 posto, dok je udeo zdravih domaćinstava više nego udvostručen, sa 5 posto na 11 posto.
Brisel beleži sličan trend, finansijski nesigurna domaćinstva smanjena su sa 31 posto na 23 posto, dok je udeo finansijski zdravih porastao sa 11 posto na 18 posto.
Flandrija, koja je već 2022. bila otpornija, zabeležila je nastavak poboljšanja, ali umerenijim tempom: udeo finansijski zdravih domaćinstava porastao je sa 16 posto na 22 posto, dok je udeo nesigurnih pao sa 20 posto na 16 posto.
Razlike po demografskim grupama
Opšte finansijsko zdravlje Belgije se poboljšalo, ali tempo napretka značajno varira među demografskim grupama. Žene su zabeležile snažan napredak u štednji, dugovima i troškovima. Skoro polovina (44 posto) žena sada je finansijski otpornija, u odnosu na 33 posto u 2022, dok je udeo finansijski nesigurnih pao sa 32 posto na 22 posto. Za muškarce, taj udeo iznosi 18 posto.
Međutim, Belgijanci koji su odrasli u domaćinstvima sa finansijskim problemima napreduju sporije od drugih. Dok su njihovi vršnjaci napredovali za 10 procentnih poena, ova grupa napredovala je samo 2 poena, verovatno zbog manjka finansijskih uzora i prilika tokom detinjstva.
Mladi odrasli (ispod 35 godina) i dalje su najviše finansijski nesigurna starosna grupa, uprkos generalnim poboljšanjima u štednji. Starije starosne grupe, posebno one od 35 do 54 godine, zabeležile su najveći napredak u gotovo svim finansijskim domenima.
Samci takođe i dalje suočavaju sa disproporcionalnim izazovima: samo 12 posto domaćinstava sa jednom osobom finansijski je zdravo, u poređenju sa 22 posto onih sa partnerom. Dve trećine samaca i dalje su finansijski nesigurni ili ranjivi.
Istraživanja za 2025. potvrđuju da finansijsko zdravlje nije samo lični izazov, već i zajednička odgovornost celokupnog ekosistema.
Od 2022. godine, Belgija beleži talas ciljanih inicijativa za podršku finansijskoj otpornosti. Finansijske institucije uvode pametnije digitalne alate za budžetiranje, štednju i praćenje troškova. Platforma WikiFin Finansijske i tržišne uprave (FSMA) proširila je ponudu praktičnim vodičima, simulacijama i radionicama za sve uzraste.
Poslodavci sve više ulažu u programe na radnom mestu koji podstiču finansijsko blagostanje. Na evropskom nivou, Okvir finansijskih kompetencija i Dan finansijske edukacije imaju za cilj povećanje finansijske pismenosti u državama članicama.
Uprkos ovim naporima, "Deloitte" poziva na nastavak saradnje između finansijskih institucija, regulatora, poslodavaca, obrazovnih institucija i kreatora politika.
"Poboljšanje finansijskog zdravlja znači više od rešavanja današnjih problema. Radi se o izgradnji trajne otpornosti kroz zajedničke akcije. Od banaka do škola i kreatora politika – svako ima ulogu u tome da Belgijanci preuzmu kontrolu nad svojom finansijskom budućnošću", navode.
(EUpravo zato.rs)