Francuska je u 2024. godini ugostila više od 100 miliona turista, ali protesti zbog prekomernog turizma gotovo da nisu zabeleženi.
Dok se u Grčkoj ispisuju grafiti, a u Italiji, Portugalu i Španiji građani izlaze na ulice s vodenim pištoljima i organizuju masovne proteste - u Francuskoj, najposećenijoj zemlji sveta, takve scene su retkost.
Iako godišnje primi oko 100 miliona turista, Francuska retko dospeva u medije zbog protesta protiv turizma, što je u oštrom kontrastu sa svojim susedima, koji sve češće izražavaju nezadovoljstvo zbog prenatrpanih gradova, rasta stanarina i lošeg ponašanja posetilaca.
Ne postoji jedinstven razlog zašto se Francuska, za sada, ne suočava s istim otporom.
Ipak, strahovi da bi se nezadovoljstvo moglo pojaviti nisu neosnovani. S druge strane, posvećenost održivom turizmu, snažna infrastruktura i strategija ravnomernog raspoređivanja turista po regijama i sezonama igraju značajnu ulogu.
Francuska igra na duge staze
Za razliku od zemalja koje tek pokušavaju da obuzdaju masovni turizam, Francuska je na tom planu radila godinama.
Nacionalna turistička agencija Atout France u svoju strategiju postavila je održivost kao ključni cilj.
Kroz desetogodišnji plan "Destination France", vlada je još 2021. godine izdvojila 1,9 milijardi evra za razvoj zelenog, odgovornog turizma.
To podrazumeva podsticanje železničkog prevoza umesto kratkih avionskih letova, ulaganja u srednje velike gradove i promociju manje poznatih destinacija izvan Pariza i Nice.
Ove godine plan je dodatno osnažen, s naglaskom na ekološki prihvatljiv, inkluzivan i digitalno osavremenjen turizam. Turistički zvaničnici nadaju se da će ovi potezi dovesti do dužih boravaka, manje gužve i sadržajnijih iskustava.
"Francuske vlasti već godinama ulažu u održivi turizam", ističe Veronika Dikuatro iz evropskog turističkog pretraživača Omio.
"Sada je fokus na unapređenju kvaliteta iskustava, ravnomernoj raspodeli turista tokom cele godine i promociji ekoloških i društveno odgovornih praksi."
Snaga železnice
Francuska raspolaže jednom od najrazvijenijih železničkih mreža u Evropi, sa čak 28.000 kilometara pruga, od čega 2.800 kilometara čine brze pruge.
"Francuska je jedna od najpristupačnijih zemalja za putovanja vozom", kaže Dikuatro.
Gradovi sa svega 20.000 stanovnika imaju železničke stanice, a zahvaljujući brzim vozovima, od Pariza do Marseja stiže se za tri sata. Ovakva dostupnost menja turističke tokove i utiče na politiku.
Tako je 2023. godine Francuska zvanično zabranila domaće letove na rutama koje se vozom mogu preći za manje od dva i po sata.
Iako efekat na klimu nije sasvim jasan, mera je doprinela većem korišćenju železnice i podstakla posete manje posećenim regijama.
Ravnomerna raspodela turista kao deo strategije
Za razliku od Španije koja ima Kosta Bravu ili Italije s Venecijom, Francuska ima sve. I upravo u toj raznovrsnosti leži snaga.
"Turisti se u Francuskoj ne zadržavaju samo na jednom mestu. Obilaze više regija", kaže Maren Prat, organizatorka poslovnih i turističkih događaja iz agencije Loire Secrets.
To je delom rezultat istorijskog pristupa - Francuska se oduvek promoviše kao zemlja različitih regija. Svaka nudi jedinstvenu priču i razvijenu turističku infrastrukturu, od zamkova Loare, preko vinskih podruma Alzasa, do skrivenih sela sa lokalnom gastronomijom.
"Sve više ljudi želi da istražuje mesta van klasičnih ruta, ne samo Pariz, Normandiju ili jug Francuske. Danas na Instagramu mogu videti da su šarmantna sela i živopisni gradovi udaljeni tek sat i po vožnje od Pariza", dodaje Prat.
Kulturna prednost
Francuska ima i istorijsku prednost u odnosu na druge, vekovima je bila raskrsnica kultura.
"Navikli smo da nam dolaze ljudi iz celog sveta.To je deo naše ekonomije", kaže Prat.
Ta otvorenost, u kombinaciji sa razvijenom infrastrukturom, verovatno je pomogla Francuskoj da izbegne probleme koje viđamo drugde u Evropi. Istovremeno, raste i broj posetilaca iz novih tržišta poput Indije, jugoistočne Azije, Australije i Afrike, koji sve češće obilaze regije izvan velikih gradova.
"Trudimo se da promovišemo lokalna iskustva, organske vinare, domaću hranu, lokalne proizvođače", kaže Prat.
I podaci Omia to potvrđuju.
"Putnici često biraju Pariz kao početnu tačku, ali se potom odlučuju za druga mesta poput Marseja ili Strazbura, jer su sve bolje povezani i nude bogata iskustva."
Može li regulacija sprečiti probleme?
Ipak, ni Francuska nije potpuno pošteđena. Štrajkovi, bilo na železnici ili u avio-saobraćaju, deo su svakodnevice. Prenatrpanost i gentrifikacija mogli bi postati sledeći izazovi.
Prošle godine Olimpijske igre su privukle rekordan broj posetilaca - samo Pariz je ugostio više od 50 miliona ljudi.
Stanovnici Montmarta su već ovog leta upozoravali na preveliku gužvu.
"Ljudi dođu na tri sata, slikaju se, pojedu krep i kupe beretku, kao da su u zabavnom parku", rekao je jedan lokalac za Rojters.
Zvaničnici se nadaju da će regulacija pomoći da se izbegne najgore.
Za razliku od Lisabona i Barselone, gde su kratkoročni najmovi pogoršali stambenu krizu, Francuska je brže reagovala.
Novi zakon Loi le Meur omogućava lokalnim vlastima da ograniče broj dana za izdavanje stanova (sa 120 na 90 dana), ograniče broj turističkih smeštaja i kazne prekršioce.
Bez obzira na to da li se radi o zakonima ili o strateškom planu za održivi razvoj, francuski model za sada uspeva.
U vremenu prekomernog turizma, čini se da je tajna Francuske upravo to da je na sve bila spremna mnogo ranije.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)