Turizam se konačno oporavio: Prošle godine bilo 1,4 milijardi međunarodnih putovanja

2023. i 2024. nazivane su godinama "osvetničkog turizma" te da su ljudi frustrirani time što dve godine nisu mogli da putuju na dalje destinacije, nakon pandemijskih mera, spremni da potroše ušteđeni novac na putovanja.

To se i dogodilo.

Sa 1,4 milijarde međunarodnih turističkih dolazaka zabeleženih na globalnom nivou, prošla godina je označila oporavak međunarodnog turizma od najgore krize u istoriji sektora.

Većina destinacija je 2024. godine primila više međunarodnih turista nego pre pandemije, dok je potrošnja posetilaca takođe nastavila snažno da raste, kaže godišnji izveštaj Svetske turističke organizacije UN (UNWTO).

 Dostignut je nivo iz 2019. godine (99 odsto), a 2023. je premašena za 11 odsto, odnosno 140 miliona turista više je putovalo prošle godine u odnosu na pretprošlu.

Razlike su veoma izražene

Cifre koje iznosi Svetska turistička organizacija su odlične.

• Bliski istok (95 miliona dolazaka) ostao je region sa najjačim učinkom u poređenju sa 2019, sa međunarodnim dolascima za 32 odsto iznad nivoa pre pandemije.
• Afrika (74 miliona) je dočekala sedam odsto više turista nego 2019. i 12 odsto više nego 2023. godine.
• Evropa, najveći svetski destinacijski region, zabeležila je 747 miliona međunarodnih dolazaka u 2024. (plus jedan odsto iznad nivoa iz 2019. i plus pet procenata u odnosu na 2023.), što je sve došlo sa snažnom unutarregionalnom potražnjom (Evropljani su putovali u Evropu više nego bilo ko drugi).

Svi evropski podregioni premašili su nivoe pre pandemije, osim centralne i istočne Evrope gde mnoge destinacije još uvek pate od dugotrajnih efekata rata u Ukrajini.

Letonija (-24 odsto), Estonija (-16 odsto) i Litvanija (-15 odsto) imaju manje međunarodnih posetilaca nego 2019. budući da je veliki broj turista ovde dolazio iz Rusije.

"Pet minuta slave" za severnu Evropu

Prema podacima ETIAS-a, Danska je zabeležila rast od 38 odsto u stranim noćenjima, a slede Norveška sa povećanjem od 18 odsto i Švedska sa devet procenata.

I Severna i Južna Amerika su se zbirno oporavile i dostigle 97 odsto dolazaka pre pandemije (odnosno, minus tri procenta u odnosu na 2019.), dok su Karibi i Centralna Amerika već premašili nivoe iz 2019. U poređenju sa 2023. godinom, region je zabeležio rast od sedam odsto.

Azija i Pacifik (316 miliona dolazaka) nastavili su da doživljavaju brzi oporavak u 2024. godini, iako je broj dolazaka i dalje bio na 87 odsto nivoa pre pandemije, što je poboljšanje sa 66 odsto na kraju 2023.

Međunarodni dolasci su porasli za 33 odsto u 2024, što je povećanje od 78 miliona u odnosu na 2023.

Neko je doživeo i bum

Nekoliko destinacija je doživelo pravi bum (procenti su povećanje u odnosu na 2019. godinu, poslednju pre pandemije): Salvador (+81 odsto), Saudijska Arabija (+69), sa svojim otvaranjem ka turistima, liberaliziacijom dres-koda i uvođenjem turističkih viza prvi put u istoriji, kao i e-viza, zatim Etiopija (+40 odsto), Maroko (+35), Gvatemala (+33) i Dominikanska Republika (+32).

Sve su ove zemlje daleko premašile nivoe pre pandemije.

Tu su i Katar (+137 odsto), Albanija (+80 odsto), Kolumbija (+37), Andora (+35), Malta (+37), Bugarska (+29 odsto) i Srbija (+40 procenata). Dakle, i mi možemo biti zadovoljni.

Što se tiče masovnosti turista, Top 10 zemalja po broju inostranih poseta su Francuska (89,4 miliona), Španija (83,7 miliona), SAD (79,3), Kina (65,7), Italija (64,5), Turska (51,2), Meksiko (45 miliona), Tajland (39,8), Nemačka (39,6) i Velika Britanija (39,4).

Posetioci su više trošili

800,5 milijardi evra u 2024. godini, što je 13,7 odsto više nego prethodne godine.

Povećanje potrošnje može se pripisati nekolicini faktora: povećane operativne cene, povratak turista "visoke potrošnje" iz azijsko-pacifičkog regiona, kao i velika potražnja za događajima i kombinovanim poslovnim i slobodnim putovanjima.

ETIAS navodi da je sektor smeštaja imao velike koristi od ovog trenda, sa prihodima po slobodnoj sobi većim za 5,4 odsto i stopom popunjenosti za 1,8 odsto u prvoj polovini godine.

Mediteranske zemlje su zabeležile najveće profite: Španija i Grčka su inkasirale 25 odsto više novca, Italija 20 odsto, a Francuska 16 odsto, a stopu ih prate Hrvatska, Rumunija i Bugarska.

Koji trendovi su doprineli oporavku turizma?

Osim pomenutih, pojavila se nova ljubav prema železnici i putovanju vozom (Deutsche Bahn je zaradio 21 odsto više, a španski Renfe je samo u šest meseci od uvođenja linija za Francusku prodao 500.000 karata), a i turisti su sve "naputovaniji" - već su videli mnoge klasične destinacije i sada obilaze one koje su "put kojim se ređe ide".

Takođe, internet je omogućio da turisti doznaju gde nema tolikih gužvi i gde je jeftinije, odnosno gde je vrednost za novac veća.

Očekivanja za 2025. godinu su da se ovakav trend nastavi.

(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)